Srbija i Balkan
Čega se pametan stidi, time se Vesli Klark ponosi: Srećan sam zbog bombardovanja, doneli smo mir
General koji je komandovao NATO-om u vreme agresije Alijanse na našu zemlju nema nikakvu grižu savesti
Ozloglašeni američki general Vesli Klark ponovo se diči onim čega bi trebalo da se stidi. Dok Srbija još prebrojava žrtve NATO agresije kojom je on komandovao, Klark nam sa televizije Ej-Bi-Si poručuje da je ponosan na bombardovanje Beograda, te da bi Srbija trebalo da prizna takozvano Kosovo.
Rušenje Srbije protivno međunarodnom pravu Klark opisuje kao donošenje mira – i nije ga briga što je u tom procesu, kako se procenjuje, stradalo oko 4.000 civila a ranjeno više od 12.000 ljudi, dok je posle bombardovanja sa Kosmeta proterano 200.000 Srba. Žrtve i dalje brojimo, jer u NATO bombardovanju bačeno je oko deset tona osiromašenog uranijuma od koga Srbi i danas umiru.
"Veoma sam srećan što smo uspeli da donesemo mir i demokratiju na Kosovo. Pored nas, bila je i velika grupa ljudi koji su bili deo ove operacije, jedna velika operativna grupa, jer smo videli da se čini veliki zločin i nepravda, nehumano postupanje. Želeli smo da to prestane, kako bi ljudi u regionu imali mir i bezbednost", tvrdi Klark.
Klark je naveo i da Srbija treba da prihvati tzv. Kosovo i da nastavi budućnost sa prihvatanjem te činjenice.
"Ne volim da vidim tenzije. Srbija mora da zna činjenice, a činjenice su da je bilo zločina i ubistava na Kosovu za vreme Miloševićeve vlade. Došlo je do etničkog čišćenja i u BiH i na Kosovu, ljudi su ubijani i ne mogu se jednostavno vratiti i živeti u miru jedni sa drugima. Srbija mora prihvatiti Kosovo i albanski narod, prihvatiti budućnost bez Kosova. Zaustavite napade, prošlost je gotova", ubeđuje nas Klark.
Ovo, međutim, nije prvi put da se zloglasni general hvali svojim učešćem u uništavanju zemlje, članice UN.
"Ponosan sam na ono što je NATO uradio kako bi sprečio kampanju etničkog čišćenja uperenu protiv Albanaca na Kosovu. Mislim da je akcija NATO-a preduzeta sa minimalnom silom, sa svim mogućim merama opreza kako se ne bi naudilo nevinim civilima, i uspela je da ispuni cilj - spreči etničko čišćenje", rekao nam je i nedavno Klark, koji je 1999. komandovao vojskom koja je, između ostalog, bombardovala RTS, voz u Grdeličkoj klisuri, pijacu u Nišu i brojne druge civilne objekte, sve u toj čistoj i poštenoj nameri "da se ne naudi nevinim civilima".
Nije, ipak Klark ni jedini koji se ponosi svojim krvavim rukama – i šef Centra za globalni angažman Stejt departmenta Džejms Rubin, nekada desna ruka Madlen Olbrajt, nedavno je izjavio da je ponosan zbog onoga što se dogodilo 1999. godine – odnosno zbog NATO bombardovanja Jugoslavije.
"Bio sam ponosan što sam radio za sekretarku Olbrajt tokom ovog kritičnog vremena. Njeno vođstvo bilo je važno u zaustavljanju progona Kosovara i porazu srpske agresije. Naša politika prema Srbiji i Kosovu bila je nešto što je, znam, snažno podržavao čak i tadašnji senator, a potom predsednik SAD, Džozef Bajden", kazao je Rubin.
