Mobing u Srbiji: Kako razlikovati loš menadžment od zlostavljanja na radu?
Jedan od prvih "lajfstajl" magazina u zemlji, umesto da postavlja standarde lepote i mode, ovih dana postao je platforma za priču o mobingu.
Naime, više od 40 zaposlenih anonimno, a 12 njih i imenom i prezimenom, istupilo je protiv poslodavca.
Ispovesti bivših zaposlenih
Nekoliko njih podelilo je svoja iskustva na sajtu "Ogledalo firme" navodeći na koje sve načine su ih, navodno, direktorke godinama unazad zlostavljale na poslu.
"Odnos direktorki prema zaposlenima: omalovažavanje, vređanje, ogovaranje zaposlenih".
"Mobing, vikanje, dranje, fizičko i psihičko nasilje. Kad nešto prospeš na pod teraju te da pojedeš, teraju te da ribaš VC, prete".
"Posao na kome neko od zaposlenih plače u kancelariji barem jednom nedeljno, ljudi koji po ceo dan ne idu u VC jer su toliko zatrpani bespotrebnim obavezama, jedu najbrže što mogu jer se plaše da neće završiti sve u roku. Iako završe, uvek se doda nešto više, jer jednostavno ne smeju da imaju trenutak u kome nisu hiperproduktivni. Okruženje koje ubija kreativnost jer se ljudi tretiraju kao roboti. Pravo je čudo kako opstaje firma".
"Direktorke plaćaju feng šui 'eksperte', daju veliki novac da dođu da gataju po firmi i optužuju zaposlene da sabotiraju prosperitet firme ako pomere stolicu... Mikromenadžment su dovele do tog nivoa da zaposleni moraju da imaju instaliran 'desk tajm' koji meri svaku njihovu aktivnost i pokret. U suštini, ako malo duže, da prostite, pišate... odraziće na vaš 'desk tajm'.. Nije bitno da li vam je neko umro, da li ste bolesni, svaki minut se mora nadoknaditi. Gazi se preko mrtvih, i ovo je još ulepšana verzija. Savet svakome da traži bolje za sebe".
Šta je mobing?
Sada kada znamo u kakvom toksičnom okruženju su novinari i digitalni radnici obavljali svoje radne zadatke, koordinatorka za radno pravo, Olga Vučković Kićanović, za RT Balkan definiše mobing kao psiho-fizičko ili seksualno zlostavljanje na radu sa ciljem da zaposleno lice samoinicijativno reši da napusti radno mesto "usled povrede dostojanstva, unižavanja ličnosti i stvaranja neprijatnog okruženja".
"Ovde nije ta situacija, pa treba malo pojasniti jer zlostavljanje nije upereno na jednu osobu, nego na ceo tim, zbog čega pre govorimo o nezdravom radnom okruženju za koje je uvek kriv menadžment", navodi ona.
Dodaje da u članu 12 Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu postoji šest grupa ponašanja koje predstavljaju mobing: onemogućavanje komunikacije, remećenje ljudskih odnosa, pogoršavanja uslova rada, atak na lični i profesionalni integritet, seksualno uznemiravanje, otežavanje uslova rada subjektivno (gde su konkretno otežani)...
Ekspert za radno pravo objašnjava da postoji privredni mobing - gde je cilj poslodavca da zaposleni sam ode jer postaje višak iz ekonomskih razloga, gde istovremeno ne može da mu da otpremninu, a ne želi da bude predmet tužbe zbog otkaza. Takođe, tu je i politički mobing, gde je glavni motiv eliminisati političke neistomišljenike, svedoke malverzacija i sl. Kod strateškog mobinga, kako kaže, može ceo tim da ode jer su postali organizacioni višak, pa ih moberi maltretiraju do krajnjih granica.
"Takođe, treba imati u vidu da li se radnik ponaša u duhu poslovne politike kuće ili je povredio radnu obavezu i disciplinu, odnosno da li je posredi zloupotreba. Treba ispitati i radnika i poslodavca, ili osobu na visokoj poziciji koja mobinguje kada se postupak medijacije obavlja u samoj firmi. Mobing se dokazuje i na sudu, i to nije ni lako ni teško. Treba prvo znati šta je mobing, razgraničiti ga od drugih kršenja socijalnih i ljudskih prava. Zatim osoba koja smatra da trpi mobing treba to da učini verovatnim, dok druga strana to može da ospori, takođe, dokazima... To je sudska praksa u slučaju mobinga, diskriminacije i uzbunjivanja, kako bi se olakšalo ljudima da procesuiraju i izađu na pravi put u tužbama i sporovima", navodi ona.
Naglašava da sud propisuje novčanu kaznu od 50.000 do milion dinara, i da se najčešće određuje zbog povrede ličnog dostojanstva i narušavanja zdravlja, ali da treba imati materijalne dokaze, dok se sam postupak pokreće najkasnije šest meseci od pretrpljenog zlostavljanja.
Olga Vučković Kićanović za naš portal kaže da je Klinika za rad u Milanu objavila istraživanje prema kome je čak 83 odsto svih dijagnoza posledica mobinga. Takođe, jedna druga, psihološka studija švedskog psihoterapeuta Hansa Lajmana obavljena među medicinskim sestrama, pokazala je da mobing smanjuje produktivnost radnika koji trpe zlostavljanje za čak 60 odsto.
Sara Lopšur Ćurčin iz "ROZA" Udruženja za radna prava žena, za RT Balkan kaže da ne postoji industrija koja nije podložna mobingu, samo da su posredi različiti vidovi.
"Nama se obraćaju žene iz cele Srbije, iz javnog i privatnog sektora, mobing je nažalost prisutan svuda. Ranije smo imali više starijih radnica, sada su to sve i mlađe osobe od 20 do 35 godina starosti. Dobra stvar je to što se informišu pre nego što im se desi mobing ili dok su na početku karijere, a ne kada 20 godina trpe, kad je kasno da se nešto promeni", objašnjava Lopšur Ćurčin.
Navodi da ne treba zanemariti psihološki uticaj koji mobing ostavlja na mentalno i fizičko zdravlje.
"Javljaju se depresija, anksiozni poremećaji, sagorevanje (burnout), autoimuna oboljenja, pogotovo ako je u pitanju dugotrajan mobing. Potlačeni uglavnom ćute iz straha, na prvom mestu od otkaza, a u slučaju da se oglase, boje se da će biti tužene od strane istih tih poslodavca, kao i od budućih jer se plaše da neće moći da nađu drugi posao. A kada izađu iz traume, smatraju da posle nema poente i svrhe da se uvlače u celu tu bolnu priču", poručuje naša sagovornica.
Inače, statistika pokazuje da je Srbija u granicama evropskog proseka kada je izloženost mobingu u pitanju - od 13 do 15 odsto.
U bazi odluka apelacionih sudova od 70-ak dostupnih sudskih odluka, više od polovine tužbenih zahteva je odbijeno.
Sektori u kojima su tužbe najzastupljenije su zdravstvo, prosveta i državna uprava (ministarstva).