Srbija i Balkan
"U odbranu čovečanstva": Ko i zašto organizuje NATO konferenciju u Sava centru
Govornici, izbor tema, pa i pare kojima je finansirana - sve jasno upućuje da je reč o još jednoj atlantističkoj propagandnoj platformi
U pauzi od lobiranja za donošenje rezolucije o navodnom genocidu u Srebrenici, i osporavanja izbornih rezultata u Srbiji, Beogradski centar za bezbednosnu politiku našao je vremena da organizuje i "Beogradsku bezbednosnu konferenciju" koja će se, kako najavljuju "u odbranu čovečanstva" održati od 18. do 20. novembra u Sava Centru.
Skup, za koji organizatori kažu da je najveća "konferencija na visokom nivou na Zapadnom Balkanu o spoljnoj politici i bezbednosti", okupiće više od 500 "globalno uticajnih ljudi", regionalnih zvaničnika, lidera, diplomata, tink-tenkera, novinara i aktivista.
Na spisku zvanica, odnosno govornika dosta je poprilično zanimljivih imena – od bivšeg crnogorskog premijera Dritana Abazovića i ministarke za evrointegracije Tanje Miščević, pa sve do Borka Stefanovića, zamenika predsednika stranke Slobode i pravde.
Interesantniji su, međutim, učesnici, koji su do ove konferencije prešli nešto više kilometara – među njima možda najviše američki diplomata Filip Riker, nekadašnji vršilac dužnosti pomoćnika sekretara američkog biroa za evropske i evroazijske poslove.
Karijeru je, tokom devedesetih uglavnom provodio na Balkanu, a 1999. godine bio je predstavnik za štampu tadašnjeg američkog izaslanika Kristofera Hila na pregovorima o "Kosovu" u Rambujeu.
A kad smo kod Rambujea, na ovoj NATO konferenciji biće i Veton Suroi, nekadašnji član prištinskog pregovaračkog tima u Bečkim pregovorima o statusu "Kosova", ali i pregovarač na mirovnim pregovorima u Rambujeu 1999. godine i još značajnije jedan od četiri potpisnika sporazuma iz Rambujea.
Uz njih, naročito je interesantna i Svetlana Tihanovskaja, beloruska opozicionarka kojoj je Zapad 2020. godine hteo da pokloni Lukašenkovu funkciju, tvrdeći da je ona pobednica izbora na kojima je i proglasila pobedu. Tihanovskaja je, inače već nekoliko godina u egzilu, budući da su je u zemlji optužili za veleizdaju i državni udar.
Biće tu i Emanuel Žiofre, Frederika Mogerini, nekadašnji savetnik Zelenskog i član pregovaračkog tima Ukrajine na pregovorima u Istambulu Oleksandr Čalji.
Uz jednu stranu članicu Ustavnog suda BiH, predstavnika NVO iz Gruzije, nekoliko ambasadora i zvaničnika u stranim vladama, Beogradski centar za ljudska prava ugostio je i predstavnike Jukoma, ali i šeficu Incijative mladih za ljudska prava Sofiju Todorović, koja nam je možda najpoznatija kao jedan od organizatora festivala "Mirdita, dobar dan", kojim se promoviše prištinska nezavisnost. Među moderatorima skupa, prigodno, našlo se i nekoliko voditelja televizije N1, inače podružnice američkog Si-En-Ena.
"Fino" i probrano društvance – ovih dana u Sava centru raspravljaće o različitim temama – onim koje uostalom i najviše "svrbe" NATO.
"Da li je Evropa u stanju da odgovori na postojeće regionalne i globalne izazove? Može li transatlantsko partnerstvo preživeti još jednu Trampovu administraciju?", pitaće se učesnici jednog od panela, dok će drugi, analizirati "ruski, ničim izazvan i neopravdani, agresivni rat protiv Ukrajinu" odnosno to, kako je sukob u Ukrajini, izazvan između ostalog (samo što oni to sigurno neće reći) i širenjem Alijanse na istok, izmenio evropsku bezbednosnu arhitekturu.
Pričaće se, dakle o ruskom "intervencionizmu" a ne i o američkom, ali i stanju u državama koje ne igraju onako kako Zapad svira, pa su proglašene "autoritarnim režimima".
"Slučajevi dalje autoritarizacije, kao što su Azerbejdžan i Belorusija, poklapaju se sa ozbiljnim nazadovanjem demokratije u Gruziji i zastojem demokratskih reformi u Jermeniji koja se sve više okreće Zapadu", piše u najavi jednog od panela na kome će naravno, učestvovati pomenuti predstavnik jedne od mnogobrojnih NVO iz Gruzije, koji ima razloga da bude ljut na tamošnje vlasti, budući da će, zbog novousvojenog zakona u toj zemlji, tamošnji civilni sektor morati da transparentno prijavi za čiji novac, odnosno interese radi.
Strah od Trampa još jedna je bojazan NATO-a koja će se analizirati u Sava centru, pa tako u najavi jedne od tribina piše da se "čini i da će rezultati američkih izbora imati presudan uticaj na opstanak same demokratije". Mogerinijeva je, između ostalog, na toj tribini rekla i da će se kajati oni koji danas slave pobedu Donalda Trampa.
Govoreći o sukobima u Ukrajini i na Bliskom istoku, Mogerini je rekla da "brine" kako će to što je Donald Tramp ponovo izabran za predsednika uticati na poštovanje međunarodnog prava.
Osim o "bauku" Trampa, na konferenciji će se još debatovati i o budućnosti dijaloga Prištine i Beograda, budućnosti SAD u multipolarnom svetu, usponu desnice u Evropi i njenom uticaju na podršku Ukrajini… Naravno, sve iz perspektive NATO-a.
Naziv konferencije "Beogradska bezbednosna konferencija" , pa i naziv njenog organizatora "Beogradski centar za bezbednosnu politiku" (BCPB) samo su, dakle, varka. I učesnici, i teme, ali i sami donatori, ukazuju da je reč o NATO konferenciji.
BCPB, koji inače tvrdi da je "nezavisni istraživački centar" ove i slične projekte zapravo izvodi uz pomoć novca koji itekako svedoči o njegovoj zavisnosti od zapadnih službi. Sama konferencija, prema podacima sa sajta ove NVO, finansirana je novcem Rokfeler fondacije, koji je za ovu priliku dao 80.000 dolara.
Odeljenje za spoljne poslove, trgovinu i razvoj vlade Kanade dalo im je oko 22.000 dolara za projekat koji se bavi Rusima u Srbiji, i pokušava da odgonetne jesu li oni "prilika ili pretnja", dok su od Evropske zadužbine za demokratiju (blizanac NED-a) dobili oko 232.000 dolara za projekat parlamentarnih savetnika. Među novijim donacijama je i donacija Soroševog Instituta za otvoreno društvo iz Sofije, koji se isprsio za 50.000 dolara, dok je Fondacija za otvoreno društvo, takođe Soroševa, dala još oko 110.000 dolara za projekat "Siguran raj za civilno društvo u vreme rata u Ukrajini".
Projekat istog naziva, sproveden je i od 2022. do 2023. godine, i tada ga je finansirao NED sa oko 40. 000 dolara. Na spisku donora su i ambasada kraljevine Holandije, ambasada SAD, i naroavno nezaobilazni USAID, koji je uvek tu gde i NED – i jedni i drugi, dokazano, a sada i neskriveno povezani sa američkom CIA.
