Srbija i Balkan
ZSO kao trampa za NATO: Kakvu igru sad igra Kurti?
Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Vladimir Vuletić ukazuje na to da Priština sada ulazi u otvorenu trgovinu i pokušava da ispregovara da ne da ništa, a uzme sve
Stavovi evropskih zvaničnika da Priština treba samo da načini jedan korak koji bi je odveo u Savet Evrope, da nacrt Zajednice srpskih opština prosledi tzv. ustavnom sudu, ne zadovoljavaju apetite za članstvo u međunarodnim organizacijama tzv. Kosova. Oni sada ZSO pokušavaju da trampe za stolicu i u drugim telima, a među najželjenijoj NATO alijansi, uz to da obezbede garancije i za EU, ali i papir sa priznanjem "pet država članica Unije".
Potiskivajući zvanični Briselski sporazum po čijem slovu su načela ZSO dogovorena, a nedavno i uokvirena evropskim modelom – koji prištinska strana tretira kao non-pejper, prištinski predstavnici stavljaju partnerima na tacnu dobru volju da "jednostrano sprovedu potpisane sporazume", ali samo uz čvrsto obećanje da će imati koristi od toga. Uz to bi, ZSO koju bi posle više od decenije, izvukli iz fioke, ostala bez svoje suštine, jer bi Aljbin Kurti da je sa centralnog, spusti na opštinski nivo asocijacije, dok istovremeno, brisanjem tragova srpske državnosti na KiM, simultano radi na njenom obesmišljavanju.
Kakvu Kurti sad igra igru i da li bi i formiranjem ZSO, uz prvobitne napore da je svede na nivo ljušture, svakodnevnim ukidanjem srpskih institucija na severu i progonom Srba, raskrčio put ka međunarodnim organizacijama?
Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Vladimir Vuletić ukazuje na to da Priština sada ulazi u otvorenu trgovinu i pokušava da ispregovara da ne da ništa, a uzme sve.
"Do sada je politika Prištine bila da isprovocira incident koji bi doveo Srbiju u sukob sa NATO-om, a sada pokušava da nešto ućari za sebe. Ne verujem da su ti zahtevi nešto što je realno, jer je sigurno da zemlje EU koje nisu priznale nezavisnost, neće tek tako neko nagovoriti da to učine. S druge strane, kada je reč o pretenzijama ka NATO-u, treba imati u vidu da tzv. Kosovo već na neki način sarađuje sa NATO-om, sa bazama, obukama, ali njima je članstvo potrebno da bi obezbedili neku vrstu dodatnog priznanja. Priština pokušava da kada je reč o ZSO, ništa ne ponudi, jer je pritisak ka tome da ispuni obavezu u poslednje vreme veći", objašnjava prof. Vuletić za RT Balkan.
Komentarišući Kurtijeve izjave da je na snazi Ohridski sporazum, a da je Briselski deo prethodnih vlasti, Vuletić ističe da su sporazumi važeći sve dok se ne dogodi neka situacija koja će anulirati prethodni.
"Ohridski nije anulirao Briselski, on je samo jedan deo u okviru šireg procesa i jedno ne isključuje drugo. Ono što je za Prištinu problem, što bi dolazak Trampove administracije mogao ozbiljno da poremeti ono što su bile njihove želje i namere. Zato se sada preuzima inicijativa da se stvari pomere i da se stvori nekakva poželjnija situacija na terenu. Smatram da je to vrlo teško postići, jer uprkos svemu, NATO nije organizacija koja je spremna da prima entitet koji nema definisane elemente državnosti. Ne verujem da je to moguće, kao ni da će države koje nisu priznale tzv. Kosovo, to da učine", navodi prof. Vuletić.
Nekadašnji šef diplomatije Vladislav Jovanović ističe da je ZSO "Damoklov mač" koji visi nad Srbijom i dodaje da kroz naše iščekivanje da se osigura bolji položaj srpskog naroda na KiM, oni u stvari čekaju da priznamo tzv. Kosovo.
"U međuvremenu, sprovodi se politika pritisaka da se Srbi odlivaju prema centralnoj Srbiji, a Kurti je upotrebljen kao agent provokator. Idealno rešenje za sve koji su nam preoteli Kosovo je da – ako nema Srba, nema nikakvog problema, a ni ZSO, pa se stalno kupuje vreme. Kurti koji polaže realizaciju ZSO u zamenu za prijem u NATO, je deo iste stvari, on u tom slučaju razvodnjava ZSO, prenosi je na nivo opštine tvrdnjama da ne postoji odgovornost vlade tzv. Kosova za njeno formiranje", navodi Jovanović za RT Balkan.
Ipak, podseća Jovanović, prijem tzv. Kosova u NATO bi bio suprotan njegovim principima, jer je njegova politika da prima samo zemlje koje su međunarodno priznate i nemaju nerešene probleme.
"Kurti se igra sa pojmom državnosti, a kroz to se međunarodna javnost navikava i prihvata tzv. Kosovo iako nije savršeno kao članice UN. Poslednje izjave zvaničnika EU pokazuju da se prelazi preko svega drugog i da se insistira samo na Ohridskom sporazumu, a Briselski su potpuno zaboravili. Mi smo sve druge uslove ispunili, a znači li to da mi treba da tražimo vraćanjem na pređašnje stanje jer glavno ZSO nije ostvareno?", pita se Jovanović.
Premijer privremenih prištinskih institucija juče je poručio da "ne može da formira ZSO, jer to ovlašćenje nemaju izvršne vlasti i prema tzv. kosovskim zakonima je u nadležnosti samih opština". On je istakao da ne može da formira ZSO na nivou "republike", već da je na opštinama da naprave zajednicu, kao i da "Briselski sporazum nije švedski sto gde Srbija može da uzme šta hoće, a ostalo da odbaci".
"Slobodu udruživanja imamo u Ustavu, ali i u Zakonu o lokalnoj samoupravi. U dva člana je vrlo jasno rečeno kako se pravi asocijacija opština. Asocijacija koja se nameće odozgo je diktat, nije udruživanje", naveo je Kurti u intervjuu na Alsat M televiziji.
Kurti za to okrivljuje zvanični Beograd navodeći da "Srbija govori o starim sporazumima koje su pravili njeni prethodnici, a ne primenjuje poslednji sporazum za normalizaciju".
"Imamo dogovor u Briselu. Sporazum je osnovni za uzajamno priznanje, barem de fakto i mora se primeniti. Ali, Srbija priča o starim sporazumima koje je poništio ustavni sud. Ne poričem dogovore koje su sklopili prethodnici, ali ne treba ih staviti kao kola ispred konja", navodi Kurti.
Portparol EU Peter Stano nedavno je izjavio da Kosovo ne može da pobegne od svojih obaveza iz Briselskog dijaloga, kao i da označavanje evropskog nacrta statuta ZSO kao "non-pejpera" od strane njegovih zvaničnika, pokazuje nedostatak poštovanja obaveza iz dijaloga.
Direktor Kancelarije za KiM Petar Petković rekao je da je svako negiranje obaveze Prištine da omogući formiranje ZSO, onako kako je predviđeno Briselskim sporazumom, najdirektnije rušenje dijaloga i procesa normalizacije odnosa sa Beogradom, a pre svega je nastavak politike progona i etničkog čišćenja Srba sa prostora KiM.
Da podsetimo, Priština je u maju ove godine dobila status pridruženog člana Parlamentarne skupštine NATO. A parlamentarna Skupština Saveta Evrope usvojila je u aprilu nacrt izveštaja izvestioca za tzv. Kosovo Dore Bakojani, u kojem se preporučuje da se Prištini odobri da postane član Saveta Evrope, nakon što je sprovedena odluka tzv. Ustavnog suda u Prištini da se posle osam godina, SPC upiše kao vlasnik imovine manastira Visoki Dečani. Nakon toga, članstvo tzv. Kosova nije se našlo na dnevnom redu Komiteta ministara SE na zasedanju u maju.
