Srbija i Balkan
"Mi – Snaga naroda": Tri ministarstva – niko nadležan za Maršalat i Generalštab u "vlasništvu" SAD
Iz pokreta upozoravaju da će se, ako se plan ne promeni, na nekoliko metara od najvažnijih državnih institucija, u zonama sa posebnim bezbednosnim statusom, instalacijama, mrežama tunela, nalaziti hotel, kockarnica, slot mašine, saune, stanovi i sl.
U dve najvažnije državne zgrade – Maršalatu pored Belog Dvora i Generalštabu u Ulici Kneza Miloša, nalazile su se najvažnije instalacije za komandovanje, komunikaciju, prisluškivanje i sl. Obe zgrade, bez odluke Saveta Bezbednosti Ujedinjenih nacija, Amerikanci su bombardovali i srušili u NATO agresiji 1999. godine, da bi ih godinama kasnije lagano prisvojili, navodi se u saopštenju Pokreta "Mi – Snaga naroda, prof. dr Branimir Nestorović".
Iz Nestorovićevog pokreta podsećaju da su zgradu Maršalata u blizini Belog dvora Amerikanci namenili sebi za ambasadu. Plac sa zgradama i instalacijama, koje su pokrivale celu Jugoslaviju, procenili su prvo na devet, zatim na 11, a potom na 15 miliona dolara. Da li su uplatili kupoprodajnu cenu – do danas nije objavljeno.
Generalštab u Ulici Kneza Miloša, sa svim podzemnim tunelima, prostorijama i najvažnijim državnim instalacijama, Amerikanci su dobili besplatno, "ali samo" na 99 godina, piše u saopštenju.
Iz pokreta upozoravaju da, ako se plan ne promeni, na nekoliko metara od najvažnijih državnih institucija i instalacija, nalaziće se hotel, kockarnica, slot-mašine, saune, stanovi i sl.
"Međutim, prividno se stvorio nerešiv problem za građenje: status Generalštaba kao nepokretnog kulturnog dobra koje je, nakon NATO agresije dobilo i memorijalni značaj. Ali, ta neizvesnost prekinuta je 14.11.2024. godine Odlukom Vlade 05 br. 633-6790/2024 o prestanku svojstva nepokretnog kulturnog dobra zgradama Generalštaba vojske Srbije i Ministarstva odbrane (gde se godinama nalazi sedište NATO-a). Osnov je nađen u članovima 43. i 61. Zakona o kulturnom nasleđu", navode iz "Mi-Snaga naroda, prof. dr Branimir Nestorović".
Dodaju da pomenuti članovi zaista ovlašćuju Vladu da svojim aktom Generalštabu obriše status kulturnog dobra, ali uz uslov da predlog tog akta mora pripremiti Republički zavod za zaštitu spomenika kulture i da ga preko Ministarstva kulture uputi Vladi na odlučivanje.
"Međutim, Vladina odluka ne sadrži podatke: da li je ispoštovan taj zakonski uslov?", dodaju iz pokreta.
Navode da su tim povodom prosledili pitanja Ministarstvu kulture, Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu odbrane – koji se svi odreda ograđuju od svog posla:
Na pitanje Ministarstvu kulture da li je doneta odluka o sudbini zgrade Generalštaba, dobijen je odgovor da "Ministarstvo kulture nema nadležnosti za donošenje odluke o sudbini zgrada Generalštaba" imajući u vidu članove 43. i 61. Zakona o kulturnom nasleđu.
Na pitanje postavljeno Ministarstvu unutrašnjih poslova da li prostor u krugu od stotinak metara od Generalštaba uživa poseban bezbednosni status – jer se tu nalaze najvažnije državne institucije, u kojima se nalaze najviši državni funkcioneri sa najpoverljivijom elektronskim instalacijama i dokumentacijom, dobili smo odgovor da "objekat Generalštaba nije u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova".
Na pitanje postavljeno Ministarstvu odbrane da li se ispod raskrsnice ulica Nemanjina i Kneza Miloša i svih susednih zgrada nalaze hodnici, prostorije itd. kojima su povezane te zgrade; da li se u tim tunelima nalaze instalacije za internu, državnu i međunarodnu komunikaciju Srbije; da li su Ministarstvo i Vojno pravobranilaštvo učestvovali u davanju pozitivnog mišljenja, pregovaranju i zaključivanju Ugovora 15. maja 2024. godine sa stranim licem u vezi otuđenja zgrade Generalštaba, i da li je Ministarstvo vršilo procenu bezbednosnih rizika, i da li postoji bezbednosni rizik od prodaje tih zgrada stranim privatnim licima – dobili smo odgovor Ministarstva "da ne raspolaže traženim podacima", stoji u saopštenju Pokreta "Mi – Snaga naroda, prof. dr Branimir Nestorović".
