Zoran Pašalić u "Relativizaciji": Pritvorenici u "Klisi" ne žale se na torturu, već na uslove

Da li zaštitnik građana treba da kontroliše vlast ili da radi za opoziciju? Mogu li policajci bez uniforme i identifikacije da privode građane? Štiti li zaštitnik građana i onog koga maltretira policajca i onog policajca kog napadne demonstrant?

O protestima u Novom Sadu, demonstrantima koji su pritvoreni u "Klisi" i radu ombudsmana, novinarka Ljiljana Smajlović razgovarala je sa zaštitnikom građana Zoranom Pašalićem u autorskoj emisiji "Reletivizacija" .

"Niko nam se nije žalio na policijsku brutalnost. Naprotiv. Ono na šta gotovo svi pritvorenici imaju primedbe jesu uslovi. To je problem Okružnog zatvora u Novom Sadu, kog kolokvijalno zovemo "Klisa". I to je ono što zaštitnik građana zajedno sa Ministarstvom pravde, odnosno Upravom za izvršenje zatvorskih sankcija, već dugo pokušava da popravi. Taj zatvor je zidan 60-tih godina i njegovi kapaciteti su do 100 zatvorenika, a sada ima preko tri stotine. Dakle nisu se žalili na nezakonito postupanje policije ili na nasilje, već na uslove smeštaja", rekao je Zoran Pašalić.

Međutim, novinski naslovi i televizijski prilozi odaju utisak da u "Klisi" ničeg drugog osim policijske brutalnosti nema.

"Svi narodi na ovim prostorima su narodi krajnosti. Ili zauzimate jednu ili zauzimate drugu stranu. Često ni dokazi ne mogu da promene to gledište. Svako ostaje pri svom stavu i zato je teško ovo raditi, jer se sve mora proveravati. Više puta sam naglašavao da ne želim da institucija, dok sam ja na čelu, da radi na osnovu utisaka, političkih ambicija, zadovoljenje ličnih sujeta ili afirmacije, već samo na osnovu dokazanih činjenica", objašnjava Pašalić.

Bivši potpredsednik Vlade Vojvodine Goran Ješić i student Relja Stanojević svoje napade na policajce opravdali su tvrdnjom da nisu bili obučeni u uniforme i da su izbegli da se identifikuju. Sme li građane da privodi čovek koji nema oznaku da je policajac?

"Svakako da ne može. Dužan je da se legitimiše, u suprotnom bi to značilo da se stvara jedna potpuna pravna nesigurnost u kojoj svako ko vam priđe na ulici i kaže da je pripadnik službe koje može da vas uhapsi. Ali morate da vodite računa i o tome da je svaki fizički nasrtaj kažnjiv, da sprečavanje lica u vršenju službene dužnosti može biti prekršaja pa i krivično delo. To su vrlo osetljive teme i vrlo je važno imati dokazane činjenice", ističe ombudsman.

A može li policajac kog je, recimo narodna poslanica Dragana Rakić napala da zatraži pomoć od zaštitnika građana?

"Upravo to i jeste kompleksnost celog postupka koji se vodi pred zaštitnikom građana. Vidite snimak na kome se dešava nešto, ali šta je tome prethodilo često ne znate. I onda morate da istražujete, pa nemate dokaza već samo reč protiv reči. Postupak pred zaštitnikom građana nema sankciju, ali kompleksnog tog postupka je gotov kao sudski postupak. Pogotovo kada su u pitanju ovakve situacije", kaže Pašalić.

Zaštitnik građana može da pokrene postupak i onda kada mu se građanin ne obrati sam, a u proveru će krenuti i na osnovu saznanja iz medija.

"Meni je to žao što moram da kažem, ali nekih 70 odsto saznanja iz medija su ili nedovoljno ili apsolutno netačna. Bilo bi ružno da navodim sada pojedinačne slučajeve, pogotovo što su neki zaista uzdrmali javnost, ali se ispostavilo da je istina potpuno bila suprotna od onoga što se tvrdilo", ističe Pašalić. 

U politički ostrašćenom društvu, u kom se jasno razaznaje ko je većina a ko manjina, sagovornik Ljiljane Smajlović kaže da ne postoje ni teorijske šanse da zaštitnik gađana zadovolji obe strane.

"Nije se još nikad desilo. Kada se iz inostranstva postavilo pitanje mog izbora izneta je primedba zašto se zaštitnik građana bira polovičnom većinom, a ne dvotrećinskom. Pitao sam ih da mi pokažu bilo koju zemlju u Evropi u kojoj neko u parlamentu ima dvotrećinsku većinu. Ima zemalja u kojima se tako bira zaštitnik građana, ali onda je to pitanje političke trgovine po sistemu ti meni ombudsmana, ja tebi poverenika ili neku drugu funkciju. I onda sam postavio pitanje da li je to demokratski. Svi su ćutali", priča zaštitnik građana.

Još jedna od zamerki koja je adresirana na Zorana Pašalića jeste da nije, za razliku od svog prethodnika, dobio podršku nevladinih organizacija. Pašalić je tada objasnio kako zaštitnik građana treba da kontroliše vlast, a ne da radi za opoziciju.

"Zaštitnik građana treba da polaže račune građanima preko skupštine i nikome više.
Ako se držimo zakona kod nas ne postoje NVO, postoje udruženja i u Srbiji ih ima oko 25.000. To je vrlo neuređena oblast i ja se zalažem za to da se uvede red. Ako otvorim kiosk sa kokicama on će biti češće i više kontrolisan nego NVO", kaže Pašalić i dodaje da postoje udruženja sa kojima njegova kancelarija ima vrlo dobru saradnju, ali da su one uglavnom van Beograda.

A kada se, zbog masovnog hapšenja Srba na Kosovu i Metohiji, zaštitnik građana obratio međunarodnim organizacijama od 106 odgovorilo je samo njih tri.

"Tražili smo od njih reakciju na zlostavljanje Srba. I nismo pisali to kao pamflet već smo im dali konkretne dokaze za to nasilje. Učtiv i reda radi odgovor smo dobili samo od tri organizacije", ističe Pašalić.