Srbija i Balkan
Da vidimo "odakle vetar duva": Može li Srbija da registruje agente stranog uticaja?
Zakon kakav još od 1938. postoji u Americi najavljivan je ove godine u Republici Srpskoj i Crnoj Gori, a može li Srbija da ga usvoji?
Sva udruženja i neprofitne organizacije koje u pretežnom delu finansiraju ili na drugi način pomažu druge države, njihovi organi, međunarodne i strane organizacije, strani državljani ili registrovane nevladine organizacije koje se finansiraju iz inostranstva – biće registrovani kao strani agenti, stoji u predlogu Zakona o registru agenata stranog uticaja.
Ovaj predlog predali su juče u skupštinsku proceduru poslanici Pokreta socijalista.
Po principu "svako se češe tamo gde ga svrbi", na ovu vest reagovao je predsednik Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović navodeći da bi "Vulinovi poslanici da isleđuju agente stranog uticaja u Srbiji".
"Pazite šta želite, možda vam se i ostvari. Ukoliko ste zaboravili, i Rusija je strana država", poručuje Grbović.
Vest o predloženom zakonu Radio Slobodna Evropa preneo je posebno ističući da su predlagači poslanici stranke "čiji je osnivač proruski potpredsednik Vlade Srbije" Aleksandar Vulin.
A, šta kažu poslanici Pokreta socijalista?
Ko radi iz ubeđenja, a ko sprovodi strane projekte
Kvalifikacija da smo proruski može da bude simpatična, ali nije istinita, mi smo pre svega prosrpski, kaže za RT Balkan poslanik Đorđe Komlenski, jedan od predlagača zakona.
O onima koji kritikuju poteze stranke kojoj pripada kaže da prate prinudnu upravu iz Brisela, te da bi trebalo da trebalo da se zamisle, kao i oni koji ih prate.
Govoreći o samom predloženom zakonu, Komlenski ističe da očekuje od većine građana Srbije da razumeju razloge za donošenje ovakvog zakona.
"Krajnje je vreme da se neke stvari jasno odslikaju. Ako uzimate novac od stranaca za određene projekte, onda kada te projekte sprovodite u Srbiji, mora da bude jasno označeno ko vam je finansirao takav projekat, da bi neko bio svestan da je to način na koji neka druga strana, inostrani finansijer, država, vlada, pojedinac pokušava da utiče na stvaranje određenog javnog mnjenje u Srbiji, kakav god interes bio", pojašnjava naš sagovornik.
Zakon predviđa i novčane kaznene mere, ali Komlenski napominje da zakon ne predviđa nikakvu zabranu, već samo obavezu da jasno naznačite ko vas finansira na osnovu čega onaj ko vas prati može jasno da shvati "odakle vetar duva".
"Oni koji ne rade suprotno ustavu, zakonu i ne ugrožavaju interese Srbije u tom smislu, neće trpeti nikakve sankcije osim što će imati obavezu da na štampanom materijalu označe svoj status, a status je – agent stranog uticaja", kaže Komlenski.
Na pitanje kakve reakcije očekuje od Zapada, Komlenski odgovara da ih to ne interesuje.
"Nas ne interesuje da li je zakon usklađen sa pravilima i propisima Evropske unije – ovo je Republika Srbija. Verujem da će najburnija reakcija biti upravo od onih koji najviše zla žele i nanose Srbiji", zaključuje Komlenski.
Ako zakon bude usvojen, smatra poslanik, biće jasno ko nešto radi iz ličnih ubeđenja, a ko nešto radi jer je dobio novac za projekat.
"Ovim bi se sprečilo i prikrivanje porekla novca iz nevladinih organizacija tako što jedna dobije sredstva, pa ih prebaci drugoj, a ona trećoj da bi im se zameo trag", pojašnjava Komlenski.
Poslanik Torbica navodi da se u domaćoj javnosti već duže vremena vodi "jalova rasprava o potrebi veće transparentnosti rada nevladinog sektora".
Kako kaže, poražavajuća je činjenica da u Srbiji postoje i nesmetano deluju udruženja koja otvoreno rade protiv državnih i nacionalnih interesa.
"Državu su nam preplavili raznorazni profesionalni aktivisti koji se uz enormne naknade stranih nalogodavaca bore za sve osim za interese sopstvene države i svojih sunarodnika. U cilju daljeg sprečavanja ovakvog delovanja predlažemo temeljnu izmenu zakonske regulative finansiranja nevladinog sektora", navodi on.
Smatra da je neophodno doneti zakon poput FARA zakona u SAD iz 1938. godine, kako bi se registrovala sva udruženja koja se pretežno finansiraju iz inostranstva, a svojim aktivnostima pokušavaju da utiču na donošenje odluka od strane državnih organa.
