Srbija i Balkan
A, onda će da nastupi večni mir: Srbi samo da priznaju "Kosovo", uvedu sankcije Rusiji i uđu u NATO
"Non pejper" iz "Slobodne Bosne" je neki domaći spin, i za razliku od nedavnog (Borut) Pahorovog predloga iza kog je stajala Francuska, sada je u pitanju fantomski predlog koji je potpuno nerealan, kaže istoričar Aleksandar Raković
"Non pejper" koji se pojavio u "Slobodnoj Bosni" u Sarajevu, zaista ne liči na ozbiljan dokument. Ne znam šta su hteli da kažu opaskom da je taj papir bio na stolu Marka Rubija... Mejl Rubija je lako dostupan i takav dokument je mogao da mu dostavi bilo ko. I što je mnogo važnije, ovaj dokument ni po čemu nije u skladu sa Trampovom politikom, onom koju je vodio u prvom mandatu.
Istoričar Aleksandar Raković ovako za RT Balkan komentariše "non pejper" koji se pre nekoliko dana pojavio u "Slobodnoj Bosni" i koji nudi "recept" za uspostavljanje mira na Zapadnom Balkanu.
Autori "non pejpera" (imena poznata redakciji "Slobodne Bosne"), su "predstavnici evroatlanske i vanparlamentarne opozicije, akademske zajednice, grupe građana i ugledni pojedinci". Ova nezvanična diplomatska nota, kako je navedeno, upućuje se predstavnicima EU, predsednicima i premijerima Srbije, tzv. Kosova, Crne Gore, Predsedništvu BiH, generalnom sekretaru NATO-a Marku Ruteu, Donaldu Trampu i Marku Rubiju...
Cilj "non pejpera" koji je već, po izvorima sarajevskog lista, bio na stolu Marka Rubija koga je Tramp imenovao za novog američkog državnog sekretara jeste – konačni mir na Balkanu. A, kako do mira? Pomenuti "non pejper" daje odgovore i uz to trasira i puteve.
Redom - "konačno stavljanje tačke na teritorijalne pretenzije i sukobe na Zapadnom Balkanu", uz "konačni zaokret ka evroatlantskim integracijama celog regiona", naravno, uz "distancu od ruskog uticaja i potencijalnih ratova, koji svako malo prete destabilizaciji u regionu".
Jedna od prečica na putu mira, navode inicijatori dokumenta, jeste Konferencija za mir i saradnju na Zapadnom Balkanu koja bi bila održana od aprila do oktobra 2025. godine u Briselu, Ženevi ili u Londonu i na kojoj bi na poziv EU, NATO, SAD i Velike Britanije učestvovali Srbija, tzv. Kosovo, Crna Gora i BiH.
Na toj konferenciji, ukratko, bio bi potpisan niz sporazuma i memoranduma u kojima bi se države učesnice samita, međusobno obavezale na niz koraka. Među prvima, obaveza Srbije bila bi da faktički prizna tzv. Republiku Kosovo, a Priština da formira Zajednicu srpskih opština (ZSO).
Dalje, Srbija i BiH potpisale bi sporazum kojim bi van snage bila stavljena "Deklaracija o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda" uz puno poštovanje Dejtonskog sporazuma i političkog suvereniteta BiH.
Bio bi potpisan i Zajednički Sporazum o čuvanju i poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta (Srbija, BiH, tzv. Kosovo i Crna Gora) i, na kraju, ali ništa manje važno, Sporazum o podnošenju zajedničke kandidature za članstvo u NATO (Srbija, BiH i Kosovo).
U dokumentu se ukratko, ali precizno skenira stanje u ovom delu Evrope.
"Region je pod snažnim uticajem ruske propagandno-medijske agresivne kampanje koja se pre svega sprovodi preko Srbije, jedine države (pored Belorusije) u Evropi koja nije uvela sankcije Rusiji. Kineski ekonomski uticaj, koji ima za cilj slabljenje evropske ekonomije i zavisnost Evrope od strateških sirovina, je još jedna senka koja se nadvija nad regionom Zapadnog Balkana uz obilatu pomoć Srbije", navode tvorci.
Unutar BiH, "poslednja u nizu provokacija" i otvoreno dovođenje u pitanje samog karaktera Dejtonskog sporazuma je junska zajednička deklaracija Republike Srbije i BiH, entiteta Republika Srpska, pod naslovom "Deklaracija o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda".
"Deklaracija konstatuje da srpski narod predstavlja jedinstvenu celinu što je politička doktrina 'velike Srbije', odnosno klero-nacionalističke doktrine 'srpski svet'. Takve konstatacije, istorija je pokazala, veoma lako se mogu dovesti do novih podela, sukoba i ratova", navode autori dokumenta.
Konstatuju i da u Crnoj Gori, ideolozi "srpskog sveta" pritisak na ovu državu vrše kroz nekoliko kanala, ali je "najuticajniji i najdelotvorniji onaj preko Srpske pravoslavne crkve".
"Prosrpske partije inkorporiraju ideologiju SPC u svoje političke aktivnosti i političko delovanje. Nedavni rezultati popisa pokazuju da je propaganda 'srpskog sveta' dodatno polarizovala crnogorsko društvo, u kome se 41 odsto građana izjasnilo kao Crnogorci, a skoro 33 odsto kao Srbi", sa žaljenjem konstatuju autori dokumenta sežući u istoriju sve do Miloševića i Memoranduma SANU.
Uz dokument sa Konferencije za mir i saradnju na Zapadnom Balkanu, koji bi pored međusobnog priznanja država potpisnica sadržao i njihovu obavezu da sarađuju po svim pitanjima i akutnim problemima, dalje bi sve išlo i brzo i lako.
Ulazak u Šengenski sporazum pre članstva u EU, a zatim i zajednička aplikacija za članstvo u NATO sve do potpunog usaglašavanja spoljne i bezbednosne politike EU do punog članstva.
Uz štap za one koji bi ovo odbili, u vidu povlačenja stranih investcija, ekonomskih sankcija, političke i ekonomske izolacije, "non pejper" nudi i šargarepu, a ona bi se sastojala od paketa pomoći koji bi pripremili EU, NATO, SAD i Velika Britanija.
Istoričar Aleksandar Raković, ponavljajući ocenu da se ne radi o ozbiljnom dokumentu kaže da to ne znači da i ovaj put ne treba biti na oprezu kao i posle drugih sličnih dokumenata.
"Ovo je neki domaći spin, i za razliku od nedavnog (Borut)Pahorovog predloga iza kog je stajala Francuska, sada je u pitanju fantomski predlog koji je potpuno nerealan. To da Srbija stavi van snage zaštitu Srba u BiH, da prizna Kosovo, da pristupi NATO paktu, to su obične gluposti. Neozbiljne gluposti. Sve to deluje naivno sumanuto i to je pisao neko ko je krajnje nekompetentan za bilo kakvo promišljanje o spoljnoj politici", ocenjuje Raković pomenuti bosanski "non pejper".
Pretpostavlja da se radi o želji da nametnu neke svoje ideje pre dolaska Donalda Trampa na vlast.
"Ali, američka politika je, kao i ruska i kineska – ceo svet, ona obuhvata ceo svet. Zar stvarno neko misli da će Mark Rubio da čita takav dokument i da o njemu razmišlja? Pri tom, Rubio ne može da donosi odluke bez saglasnosti sa Trampom. Onako kako je Tramp vodio politiku u prethodnom mandatu, ovo bi značilo totalan zaokret. Podsećanja radi, Milo Đukanović srušen je za vreme Trampove vlasti, kada je Tramp imao razumevanja za srpsko pitanje. Da je bila Hilari Klinton, ona bi grčevito branila Đukanovića. Deluje da neko pokušava da spinuje, da se naivno hvata za slamku spasa. To ne znači da mi Srbi treba da slavimo po svaku cenu dolazak Trampa. Treba da sačekamo, da vidimo kako će se stvari odvijati. Ali, ne mogu se odvijati kako su oni zamislili", kaže Raković.
Po njegovom mišljenju, "non pejper" iz Sarajeva nema nikakve šanse za uspeh i možda je pokušaj da se iritira predsednik Srbije.
"On je, međutim, veoma iskusan čovek, ima u politici ogromno iskustvo. Ne verujem da će se naša država na bilo koji način baviti tim papirom. Naravno, treba pratiti poteze, biće mnogo, mnogo ozbiljnijih stvari od tog papira. Za ovih 40 dana do stupanja Trampa na vlast nama ostaje da budemo veoma strpljivi i da nikakav ishitren potez niko ne povlači i na spoljnom i na unutrašnjem planu. Nikakav potez koji bi mogao biti upotrebljen protiv nas. Samo strpljenje", naveo je Raković.
Za diplomatu u penziji Zorana Milivojevića, non pejper "Slobodne Bosne" predstavlja radikalizovane stavove onoga što se želi u nekim zapadnim centrima moći.
"Ovde mislim na zahteve da se Kosovo što pre prizna, da se BiH centralizuje, da svi uđu NATO, da se dovede pod znak pitanja sve ono što su državni i nacionalni interesi Srbije i srpskog naroda... Kad pogledate dolazak Kurtija u Sarajevo i prijem kakav je imao, vidite da se i to uklapa u celu priču", kaže Milivojević za RT Balkan.
Takvi papiri, uveren je sagovornik, teško da šta mogu da promene ako se države drže svojih intresa, oni mogu da ukažu na određene politike i šta se sprema.
"To su papiri koji testiraju, uvode u priču teme, daju do znanja koji su pravci i ciljevi nekih politika, opominju sa jedne strane, vrše pritisak. To nisu zvanični papiri ali su sugestije, poruke one ili ove vrste i nikad ih ne treba zanemariti. Kad se ovako pojave oni su deo mozaika, pritiska da se realizuju neki ciljevi u nekom kraćem roku. Nisu ništa novo ali daju do znanja da te politike dobijaju na dinamici i operativnosti", zaključio je Milivojević.
