Srbija i Balkan
Crnogorska pizma ili nešto drugo: Da li sukob Milatovića i Spajića dolazi do tačke bez povratka?
Predsednik Jakov Milatović rekao je juče kako je šokiran ponašanjem predsednika Vlade Milojka Spajića koji se nije pojavio na zakazanoj sednici Saveta za odbranu i bezbednost
Predsednik Crne Gore Jakov Milatović po drugi put je u poslednjih pola godine ostao kratkih rukava čekajući da se na zakazanim sastancima pojavi njegov nekadašnji partijski saborac, sada premijer Milojko Spajić.
Premijer juče nije došao na zakazanu sednicu državnog Saveta bezbednosti, a pre pola godine, početkom jula, nije se pojavio na sastanku vezanom za tešku situaciju u koju je Crna Gora zapala pošto je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel otkazao posetu Podgorici a pošto je prethodno u Skupštini Crne Gore usvojena Rezolucija o Jasenovcu.
Predsednik Crne Gore tada je optužio Spajića i parlamentarnu većinu za "neodgovorno ponašanje zbog donošenja odluka koje štete interesima države i njenom evropskom putu", a juče su pale još teže reči.
Bolje rečeno, sukob dvojice čelnih ljudi države eskalirao je do te mere da je predsednik države Jakov Milatović rekao kako je "šokiran ponašanjem predsednika Vlade Milojka Spajića koji se nije pojavio na zakazanoj sednici Saveta za odbranu i bezbednost".
Izjavom da se "ovim još jednom potvrđuje da nije svako dorastao funkciji koju obavlja", Milatović se, procenjuju pojedini sagovornici RT Balkan iz Podgorice približio tački sa koje u odnosima ove dvojice nema povratka, ako ta tačka u međuvremenu već nije pređena.
"Koliko sam u saznanju od sekretara saveta, (Milojko Spajić) ne javlja se na telefon i u potpunosti je nedostupan, tako da mislim da je ovo samo kontinuitet neodgovornog ponašanja predsednika Vlade prema državnim institucijama. To je počelo neodgovornim ponašanjem u Skupštini Crne Gore, a evo danas je kulminiralo na Savetu za odbranu i bezbednost kao najvažnijoj državnoj instituciji koja se tiče odbrani i bezbednosti u zemlji", rekao je Milatović podvlačeći kako je Spajić svojim postupkom "pokazao jedno neverovatno neodgovorno ponašanje prema vojsci, državi, predsedniku Skupštine i Države, te prema građanima".
Ubrzo je stigao odgovor iz kabineta predsednika vlade u kome je, bez teških reči, pominjanja kvalifikacija kao što je – neodgovoran, nedorastao i slično, objašnjeno zašto predsednik Vlade nije došao na sednicu Saveta za odbranu i bezbednost.
Navedeno je da je sednica tog tela počela još 11. oktobra, da su joj, bez izuzetka, kao i ranije prisustvovali ministar odbrane i načelnik Generalštaba, da je predsednik Vlade zatražio i da nastavak sednice, 10. decembra bude održan u istom formatu.
Kako na taj zahtev Spajića nije stigao odgovor sekretara Saveta bezbednosti, a pošto su se iz medija informisali o negativnom stavu predsednika povodom tog zahteva, zaključeno je da se "nisu stekli uslovi za održavanje sednice", pa Spajić na nju nije ni otišao.
Uz žaljenje što predsednik države odbija da obezbedi uslove za rad članovima Saveta, na kraju je konstatovano da će vlada "nastaviti da insistira na poštovanju Ustava i poslovnika o radu Saveta", jer "individualne interpretacije ne mogu biti iznad zakona".
Ovog puta razlog za sukob predsednika i premijera bio je zahtev ministra odbrane Dragana Krapovića za smenu načelnika Generalštaba Vojske Crne Gore, brigadnog generala Zorana Lazarevića koji su podržali premijer Milojko Spajić i predsednik Skupštine Andrija Mandić a koji je predsednik Milatović odbio.
Predsednik je juče čak konstatovao i da je Spajićev ministar Krapović "svojim postupanjem diskvalifikovao sebe od narednih poziva sa moje strane da prisustvuje sednicama" čime je kriza u odnosima Spajića i Milatovića dobila do sada neslućene razmere. U međuvremenu stiglo je i pismo Lazarevića članovima Saveta za odbranu u kome je on optužio ministra odbrane za delovanje koje šteti Vojsci Crne Gore.
Milatović je juče, pored svega navedenog, Spajića optužio i "da mu je zaista stalo do Vojske ne bi dozvolio ministru odbrane da nezakonito preuzima ingerencije Saveta i onemogućava načelniku Generalštaba da vrši svoju funkciju u punom kapacitetu".
Juče načelnik Generalštaba, pre pola godine Šarl Mišel i rezolucija o Srebrenici, u međuvremenu evropske integracije, imenovanje 27 ambasadora, ređaju se teme o kojima se sukobljavaju Spajić i Milatović posle razlaza februara ove godine.
Kada je nedavno predsednik Milatović saopštio da će po povratku iz Brisela pozvati Spajića na razgovor iz kabineta premijera saopštili su da pozdravljaju svaki doprinos koji će voditi ostvarenju cilja koji je postavila 44. Vlada Crne Gore da do 2028. postanu članica EU.
"Vijesti" su tada objavile da su "stvarni motivi iznenadnog poteza Milatovića da pozove Spajića na dijalog, rezultat ocene važnih međunarodnih adresa da sukobi njih dvojice mogu ugroziti put države ka Evropskoj uniji".
Krajem prethodnog meseca, kada su novinari u Igalu tragom te inicijative pitali Spajića koliko bi izmirenje nesuglasica premijera i predsednika bilo dobro za Crnu Goru, premijer je odgovorio da se "sa Milatovićem nije ni svađao da bi se mirili kao i da to nema uticaj na evropski put Crne Gore".
"Predsednik države Jakov Milatović nema nikakve ingerencije niti vezu sa evropskim integracijama i do sada je opstruisao procese prilikom usvajanja zakona i imenovanja ambasadora", rekao je Spajić.
Bez većeg odjeka ostalo je tada što je Milatovićev poziv na dijalog pozdravio i bivši premijer Zdravko Krivokapić u čijoj su vladi dvojica lidera bili ministri. Krivokapić je u svom stilu ocenio da je to "crnogorska pizma" koju bi u korist države i građana trebalo da regulišu i smanje.
"Njih dvojica su kao tandem fenomenalni, a čim ih razdvojite nastaju problemi. Obradovao sam se pozivu na dijalog, ali su kroz pet minuta odmah ispoljili otrovne strele. Nadam se da će da shvate jedno, a to je da Milojku nema većeg prijatelja od Jakova i da mu svi sad, koji su oko njega, nijesu prijatelji koliko Jakov", rekao je Krivokapić za RTNK.
"Neko je, sistematski, radio i dalji radi na razbijanju njihovog jedinstva", dodao je bivši premijer, prvi posle pada Mila Đukanovića, ne želeći da otkrije na koga misli.
Krivokapić je ipak dao neke naznake: "Milatović nema većeg prijatelja od Spajića jer ne može mu veći prijatelj biti onaj koji je srušio 42. Vladu sa DPS-om. Ni Spajiću nijesu prijatelji koalicioni partneri, kao ni Milatoviću, a pogotovo ne većina onih sa kojima je trenutno u savezu", rekao je bivši predsednik Vlade Crne Gore.
Ni sam trenutak razlaza, februara ove godine ne daje mnogo materijala za odgovor zašto je planuo sukob.
"Davno je primetna namera predsednika države da opstruira rad vlade i partije", izjavili su tada iz PES-a koji je Milatović napustio.
"Sa Spajićem sam davno, davno iskreno razgovarao", rekao je u jednom intervjuu Milatović.
I dok crnogorska javnost mesecima veća šta je razlog razlaza ove dvojice, lična netrpeljivost možda, trenutak kada je Milatović kao kandidat uskočio u predsedničku trku umesto Spajića, odnosi ove dvojice za koji dan biće na novom velikom ispitu.
Na redu je formiranje vlasti Podgorici gde je Milatović sa svojim odbornicima tas na vagi, može u vlast sa Mandićem, Kneževićem, Spajićem i Bečićem, a može i sa DPS-om.
Narednih dana mnoga pitanja dobiće sasvim jasne odgovore.
