Slovenija 2024: Pad poverenja u EU i najniža podrška članstvu u NATO

Slovenija je prva država naslednica SFRJ koja je ušla u EU i NATO, 2004. godine. Oduševljenje nad obe organizacije je u državi ispod Alpa bilo dugo vremena stabilno i relativno visoko, a onda je poslednjih godina počelo da isparava.

"U Sloveniji je 2024. zabeleženo drugo najniže poverenje u EU između svih država članica, kao i najniža podrška članstvu u NATO-u među svim savezničkim zemljama", to je vest koju je iz Brisela poslao dopisnik ljubljanskog "Dela" na osnovu poslednjih merenja pulsa javnog mnjenja u bloku 27 država Evropske unije.

Slovenija udvostručuje broj vojnika u Kforu

Na pitanje da li veruju evropskim institucijama, samo 36 odsto upitanih u Sloveniji odgovorilo je "da". U celoj EU nepoverljiviji su samo Francuzi sa 35 odsto onih koji su pozitivno odgovorili na rečeno pitanje.

Na pitanje da li bi na referendumu ponovo glasali za ulazak zemlje u NATO, u proseku oko 70 odsto onih koji su unutar zapadnog vojnog pakta odgovaraju "da bi ponovo glasali za članstvo", dok bi svega 14 odsto glasalo protiv.

U Sloveniji je, međutim, situacija sasvim drugačija - prema istraživanjima javnog mnjenja koje je sprovela sama Alijansa, samo 58 odsto Slovenaca bi glasalo "za" ulazak u zapadni vojni pakt, dok bi 31 odsto glasalo "protiv" uz 11 odsto uzdržanih. To je najniža podrška među svim članicama NATO-a.

Podsetimo, i deo slovenačke vladajuće koalicije – stranka Levica – imala je u svom predizbornom programu obećanje da će se zalagati za izlazak države iz NATO-a.

Niska podrška i jednoj i drugoj organizaciji ne sluti im na dobro, kao ni novoj komesarki za proširenje EU Marti Kos čiji je posao da uveri kandidate za članstvo u prednost priključenja Evropskoj uniji nad kojom su čak i njeni zemljaci sve više razočarani.

Treba dodati i da se Bugarska i Crna Gora često "takmiče" sa Slovenijom po pitanju kritičkog stava prema NATO savezu.