Cirkus od biračkog spiska: Na KiM dva miliona birača a 1,6 miliona popisanih uključujući i decu
Centralna izborna komisija tzv. Kosova saopštila je da na parlamentarnim izborima 9. februara na Kosovu i Metohiji može glasati 2.075.868 građana, od toga biračko pravo na Kosovu ima 1.979.944 birača a u dijaspori njih 104.924.
Podatak saopšten u Prištini je frapantan ako se ima u vidu da je pre samo mesec i po dana Agencija za statistiku Kosova zvanično saopštila da je 2024. godine na tzv. Kosovu popisano 1.586.659 stanovnika.
Razlika između broja popisanih i broja onih sa KiM koji mogu glasati je neverovatnih 393.285 potencijalnih glasova, a ako se broj popisanih u južnoj srpskoj pokrajini uporedi sa ukupnim brojem onih u dijaspori koji mogu glasati, razlika je još veća – 489.209 birača.
Ovde valja imati u vidu i da su u biračkom spisku samo punoletni građani, dakle, stariji od 18 godina, a da su popisani svi, od dece u kolevkama, srednjoškolaca, osnovaca. Ako se u obzir uzme činjenica da su Albanci jako mlada nacija, da je na Kosovu i Metohiji verovatno trećina mlađih od 18 godina, a radi se o onima koji su popisani, ispada da je na kosovskom biračkom spisku 800.000 ljudi više nego što prosta matematika govori da bi trebalo da bude.
"Razlika između broja popisanih i broja onih koji su na biračkom spisku rezultat je činjenice da birački spiskovi na Kosovu nisu ažurirani, da su na tim spiskovima i mrtvi i oni koji su se odrekli kosovskog državljanstva i takav birački spisak pruža mogućnosti za različite manipulacije. Otuda podatak da je popisano 1,6 stanovnika, a da je na spiskovima dva miliona glasača", kaže za RT Balkan istoričar Aleksandar Gudžić koji živi u Gračanici.
Seća se da je pre više godina na izborima u Mališevu (opština Gnjilane) za Hašima Tačija glasalo ne 100, nego 120 odsto birača. Čak su i predstavnici jedne zapadne ambasade, kako kaže, koji su posetili Mališevo konstatovali da je sprovedena "industrijska krađa glasova".
Godinama već, inače, ljudi na Kosovu i Metohiji zbijaju šale kada se približe izbori, kažu, idu na biračka mesta da vide svoje odavno umrle pretke koji su i dalje na biračkim spiskovima.
Pre pet godina, na izborima 2019. na biračkom spisku na Kosovu i Metohiji našao se i čovek sa 135 godina, a više od 1.000 birača imali su 100 i više godina. Ovo uprkos tome što je uoči glasanja 6. oktobra 2019. godine sa biračkog spiska izbrisano više od 33.000 mrtvih i onih koji su se odrekli državljanstva tzv. Kosova. Te 2019. na Kosovu i Metohiji je bilo 1.972.466 upisanih birača dok je broj stanovnika procenjivan na oko 1,7 miliona.
Komentarišući činjenicu da je na Kosovu više birača nego popisanih stanovnika, iz Centralne izborne komisije nedavno su objasnili da su "birački spisak i upis stanovništva odvojeni, jer se u popisu stanovništva nalaze samo stanovnici koji žive na Kosovu, a ne oni koji žive u inostranstvu, dok se na biračkom spisku nalaze i građani koji imaju pravo glasa bez obzira da li su oni van Kosova".
Za vreme popisa u proleće 2024. pojavili su se, međutim, brojni izveštaji da su glave domaćinstva diktirali popisivačima koga sve imaju u domaćinstvu bez obzira da li su članovi na Kosovu ili u inostranstvu i da je tako popisan veliki broj onih koji ne žive na Kosovu i Metohiji. Na drugoj strani je i zvanični podatak da se iz dijaspore za glasanje na Kosovu prijavilo samo 105.000 birača.
Predsednik Matice Albanaca u Srbiji Demo Beriša, dobar poznavalac kosovskih prilika, nedavno je u razgovoru za RT Balkan izneo podatak da u ovom trenu na Kosovu i Metohiji, "na spavanju", kako je rekao, nema više od 800.000 ljudi, uključujući i decu.
Otkuda na biračkom spisku više od dva miliona, najbolje znaju Aljbin Kurti i njegova vlada, odnosno njegove agencije.
Otvoreno je sada i pitanje da li, što se tiče ažuriranja spiskova, za sve na Kosovu važe isti aršini. Samo u poslednjih desetak godina, broj upisanih birača u Severnoj Mitrovici smanjen je sa 33, najpre na 27, a zatim i na sadašnjih oko 18.000 glasača, odnosno za oko 40 posto.
Što se tiče ogromne razlike u broju popisanih i broju birača na tzv. Kosovu, nekih većih primedbi nemaju ni zapadne ambasade, dok vladajuće garniture ćute, jer što veći disbalans, to su veće mogućnosti za manipulacije.