Požar u domu za stare u Barajevu otvorio mnoga pitanja: Ko ih kontroliše, kako se izdaju licence

Epilog požara u domu za stara lica "Ivanović" u Barajevu je osam stradalih i sedmoro teško povređenih. Povređeni su smešteni u Urgentni centar i Vojnomedicinsku akademiju i u stabilnom su stanju. Uhapšeno je troje ljudi, vlasnici doma, i određen im je pritvor do 30 dana. Njima se na teret stavlja teško delo protiv opšte sigurnosti za koje je zaprećena kazna zatvora od dve do 12 godina.

Viši sud u Beogradu: Određen pritvor vlasnicima doma za stare u Barajevu

Tužilaštvo je saopštilo da je požar najverovatnije izazvan upaljenom cigaretom ili plamenom iz upaljača. 

Dom je imao potrebnu dozvolu za rad- licencu, ali očigledno to nije dovoljno da bi bili sigurni da ustanova radi dobro. Zapravo, brojni detalji koji su isplivali na površinu govore da je mnogo toga u njihovom poslovanju "nerelugarno", počev od toga kako je poslovao pet godina sa blokiranim računom, preko toga kako se u njemu našlo više osoba nego što su dozvoljeni kapaciteti, do toga kako je uopšte dobio licencu ako nije imao valjanu protivpožarnu zaštitu.

Prema podacima iz evidencije Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, dom je imao dozvolu za 29 korisnika. Međutim, nakon požara obavljen je vanredni inspekcijski nadzor, kada je utvrđeno da su u trenutku nesreće u domu bila 34 korisnika.

Osim toga, prema podacima dostupnim na sajtu Narodne banke Srbije, Domu za smeštaj odraslih i starijih "Ivanović" u Velikom Borku u opštini Barajevo, već pet godina blokiran je račun u banci, tačnije od 20. januara 2020. godine.

Postavlja se pitanje kako je dom mogao da dobije licencu, ako mu je račun u blokadi? Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nemanja Starović, rekao je da to ministarstvo utvrđuje sve činjenice koje su dovele do izdavanja licence za rad, koja je inače izdata u junu mesecu 2021. godine.

Starović je naveo da je prva licenca ovom domu izdata na pet godina i važila je od 2014. do 2019. godine, a potom je dom dobio licencu 2021. godine sa važenjem od šest godina.

On je podsetio da je jedan od najvažnijih preduslova za dobijanje licence ispunjenje protivpožarnih uslova.

A šta se dešavalo pre dobijanja licence i nakon njenog dobijanja, pokušao je da objasni v.d. načelnika Sektora za vanredne situacije Luka Čaušić, koji je rekao za RTS da je taj dom 2013. godine dobio saglasnost za tehničku dokumentaciju, odnosno za projekat zaštite od požara.

Pojasnio je da komisija, koju formira investitor, izlazi na teren i upoređuje faktičko stanje na terenu sa projektom.

"Sektor za vanredne situacije je 2018. godine izašao u inspekcijski nadzor i tada je uočio da faktičko stanje na terenu ne odgovara onome što je prikazano u tehničkoj dokumentaciji. Naš inspektor je odbio to da prizna i naložio je niz mera, a 2019. godine je na osnovu tog postupka iz 2018. godine pokrenut prekršajni postupak", rekao je Čaušić.

U Srbiji postoji 41 starački dom u državnom vlasništvu i 277 licenciranih privatnih domova. Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja prethodnih godina zabranilo je rad 159 ustanova i u najvećem broju slučajeva nedostajali su protivpožarni uslovi.

Više javno tužilaštvo: Pokrenuta istraga protiv tri osobe zbog požara u domu za stare u Barajevu

Još nije utvrđeno da li je tokom noći, kada se dogodila tragedija, sa korisnicima bio negovatelj ili su bili sami.

Nadežda Satarić, koja je radni već provela kao socijalna radnica u domu za stare, kaže da zakonska regulativa nije precizna i da ostavlja prostor za različita tumačenja.

"Zakon kaže da se na deset korisnika mora da zaposli jedan negovatelj, ali nije precizirano da li to znači samo u jednoj smeni ili je to ukupan broj. Tu nedorečenost u zakonu mnogi koriste i nemaju u noći nikoga ko dežura sa korisnicima. Zato se događaju ovakve tragedije. Nema nikoga ko bi umanjio nesreću, jer da je bio neko sa korisnicima ne bi stradalo toliko ljudi. Najmanje dvoje ljudi moraju biti u smeni, jer ukoliko nekom korisniku pozli, jedan negovatelj mora biti pratnja do zdravstvene ustanove, a drugi mora da ostane sa korisnicima", navela je ona.

Napominje da je važno da u domovima za stare rade stručni radnici koji će se dodatno obučavati tokom rada, da bi mogle da se zadovolje potrebe starih ljudi, među kojima često ima nepokretnih, dementnih.

"Takođe, važno je da zaposlenih ima dovoljan broj i da se vodi računa da psihički izmenjeni mlađi ljudi ne budu sa starijima. To nije nikako dobro. Ako ih ima u ustanovi da budu odvojeni" rekla je Satarić.

Ustanove socijalne zaštite kontroliše inspekcija koja ima 10 inspektora, a kako navode u resornom ministarstvu, u prošloj godini urađeno je 188 vanrednih inspekcijskih nadzora. Dom u Barajevu imao je osam kontrola, a poslednja je bila bila 4. decembra 2024. godine. Inspektori su utvrdili određene nepravilnosti u vezi sa vođenjem dosijea korisnika. 

A kako funkcionišu stvari na terenu. Oni koji otvaraju domove za stare teže da im se što pre vrati uloženo i da profitiraju, te licencu dobiju na određeni broj krevetu (u skladu sa brojem zaposlenih), a onda naknadno ubace dodatne krevete. Sve to smanjuje kvalitet usluge. 

Tragedija u Barajevu nije jedina. Samo u poslednjih godinu dana bila su još dva požara u privatnim domovima sa smrtnim ishodom. Početkom novembra 2024. godine je izgoreo nelegalni objekat za smeštaj starih i nemoćnih lica u Vojki. Tada je stradalo troje ljudi. Krajem 2023. godine izbio je požar u Domu za stare u malom Mokrom Lugu i tada je stradalo dvoje ljudi.