Hrvatsku kunu od 1. januara zamenjuje evro

Hrvatska kuna, nakon što se više od 28 godina koristila kao službeni novac, za Novu godinu će biti zamenjena evrom, a više od 500 miliona komada papirnog novca i oko 5.200 tona kovanog biće poslato u mašine za sečenje i topljenje.

Poslednjih meseci kod poslovnih subjekata i građana, u opticaju je oko 30 milijardi kuna. To je posledica inflacije i pokazuje da se gotovina koja je čuvana u "slamaricama", počela da se troši, prenosi Tanjug.

Povlačenje kunskih viškova počelo je u septembru ove godine, nakon turističke sezone, i nastaviće se postepeno. Rok za zamenu papirnih novčanica je neograničen, dok je rok za zamenu kovanog novca tri godine.

Zbog negativnog uticaja na životnu sredinu, odnosno primesa boje na novčanicama i zaštitnim elementima, zamenjene novčanice se više ne spaljuju, već se seckaju na komade manje od milimetra, a ova masa se koristi kao izolacija u javnim građevinskim radovima.

Radi se o ogromnoj masi materijala.

"Kad bi novčanice koje ćemo povući, njih oko 500 miliona komada, posložile jednu na drugu, visina bi iznosila gotovo 50 kilometara ili kao šest Mont Everesta", kažu iz Hrvatske Narodne banke, prenela je "Hina".

Kune, kao papirni i metalni novac i lipe kao kovani novac, u apoenima manjim od jedne kune uvedene su u Hrvatskoj 30. maja 1994. godine.

Kada evro bude uveden, u opticaju će biti ista količina novca kao kada je bila u opticaju kuna. Na primer, broj novčanica od 100 kuna zameniće proporcionalni broj novčanica od 10 i 20 evra.

Papirne novčanice evra imaju jedinstvene motive, dok kovanice imaju nacionalne motive na poleđini.

Hrvatski apoeni od jednog centa, dva i pet centi imaju natpis na glagoljici, na 10, 20 i 50 centi je lik Nikole Tesle, a na dva evra mapa Hrvatske. Slika Nikole Tesle predložena je u javnoj raspravi i za nju je bilo 11.000 građana, nadglasavši tako predlog da na novcu bude dubrovački motiv.