I kamen da zaplače: Kako posle "masakra u Račku", Voker "Kosovu" prodaje priču o svojoj smrti

Kada mu je pre dve godine iz budžeta "Kosova" na račun leglo 70.000 dolara za knjigu u kojoj će objaviti svoju "istinu o Račku", bivši američki obaveštajac, novopečeni književnik Vilijam Voker, zavapio je i Bogu i ljudima kako bi, eto, voleo da poživi, da ostane na planeti taman toliko da napiše i objavi tu knjigu. Da Albanci, ma gde živeli, da svet ne ostane uskraćen za detalje priče koja bi, da nije njega bilo, zauvek ostala u mraku, a Srbi nekažnjeni.

Ovih dana, pošto su mu pomenuti memoari objavljeni, pošto su na "Kosovu" najčitanija literatura, a verovatno će završiti i u đačkoj lektiri, pošto su se oduševili i Aljbin Kurti i Vjosa Osmani, Voker sa "Kosova" cvili kako mu je, eto, poslednja želja da bude sahranjen u tom istom Račku. Da istinu svedoči i memoarima i grobom. Da ostane deo "kosovske" zemlje i svete Kurtijeve i Tačijeve istine...

Vilijem Voker tako, pošto je svetu prodao priču o masakru u Račku i tako šefovima obezbedio neposredni povod za bombardovanje Srbije i ubistvo hiljada ljudi, pošto je 25 godina kasnije tu istu priču prodao i Kurtiju za 70.000 dolara, Albancima na "Kosovu" sada – prodaje i priču o svojoj smrti.

Jer, zašto ne iskoristiti priliku pa i tu priču unovčiti, kad već, kupaca ima.

Sasvim je logično, naime, da će prodaja knjige na kojoj se boja tek osušila krenuti još bolje, verovatno je zaključio Voker, ako izjavi da mu je poslednja želja da bude sahranjen upravo na Kosovu, u voljenom Račku, za koji je toliko toga učinio. Albanci će, prosto, u mnogo većem broju pohrliti u knjižare suočeni sa činjenicom da će i taj veliki čovek, poput Madlen Olbrajt, jednog dana ipak morati da umre a da mu je želja da počiva među njima, pod crno-crvenom zastavom sa dvoglavim orlom.

Ako je već tako dobro manipulisao leševima, pa je to svojevremeno primetio čak i Noam Čomski, što sada malo ne bi manipulisao i živim Albancima širom "Kosova" i sveta, pa, na koncu, i svojom smrću?

U ovom pogledu, i za ovaj naum, da Albancima sada proda i priču o svojoj smrti, novopečeni književnik ima i neke dodatne argumente za koje su njegovi obožavaoci saznali tek pre koji dan.

Ispostavilo se, naime, da je lično sada počivša Madlen Olbrajt obećala Vokeru da će posle briljantno obavljene misije na Kosovu dobiti nove "diplomatske poslove", samim tim i nove masne honorare kao i materijal za nove knjige, time i nove destinacije na kojima bi mogao da režira, prodaje priče o životu i svojoj smrti, ali ga je – masno slagala.

"Olbrajtova mi je rekla: 'Gospodine Voker, mislimo da ste uradili dobar posao u Hrvatskoj, mislim da ste uradili odličan posao na 'Kosovu', i ne brinite, imaćete druge zadatke, ne u Centralnoj Americi, ne u Africi, ali ćete imati druge misije. Ali, ovo se nije dogodilo", požalio se Voker pre koji dan u "Reporterskoj kući" u Prištini.

Kamen da zaplače.

Jer, da je dobio još neki "diplomatski posao" sada možda i ne bi morao prijateljima na Kosovu da prodaje priču o svojoj smrti. Možda bi, sem za "Kosovo", za Salvador, za još neka mesta po Južnoj Americi ili Africi, ili ko zna gde po svetu, sada mogao da izjavi da bi baš tamo voleo da počiva, ako jednog dana umre.

I, kao što se pre dve godine kada mu je lično Kurti na račun uplatio 70.000 dolara, na koliko je procenjena "istina" o Račku, i kada je rešeno da se piše knjiga, dalo pretpostaviti, tražnja za remek delom velikog književnika, potpomognuta pričom kako bi voleo da "počiva u Račku", iz dana u dan raste. Prosto, ni jedan pripadnik "kosovske" ratne i poratne elite, ni jedan poštovalac kako Vokera tako i Adema Jašarija, Hašima Tačija, Haradinaja, nebrojenih boraca tzv. OVK, itd, kao ni oni koji bi da postanu deo te elite, ne mogu više ni da zamisle svoje biblioteke bez dela pisca koji bi da počiva u Račku.

Svoj primerak treba obezbediti dok se tiraž ne rasproda. Jer, ako je Voker tako umetnički manipulisao leševima, zaista bi bedno bilo propustiti priliku i ne videti kako ta manipulacija izgleda u "umetničkoj, književnoj obradi" čoveka koji je toliko privržen istini i "kosovskoj" zemlji da mu je poslednja želja da počiva upravo u Račku?

I bez srceparajuće priče o Vilijamu Vokeru koji moli Boga da poživi taman toliko da završi knjigu o Račku, a zatim svečano izjavljuje kako bi voleo da bude sahranjen među svojima na Kosovu, priča o ovom književnom poduhvatu je jedinstvena. Najpre po visini honorara, jer, i mnogi svetski velikani, nosioci Nobelove nagrade, mogli su samo da sanjaju 70.000 dolara predujma za neobjavljeni i nenapisanu knjigu. Dalje, knjizi se već sada smeše nova, nebrojena izdanja, a možda i nastavak, drugi, pa treći tom, ko zna čega će se sve Voker, sada dokoni penzioner, setiti dok ne bude sahranjen u Račku.

Recimo, tom o lobiranju za "Kosovo" u vreme Hašima Tačija, pa tom o tome kako je i zašto toliko zavoleo Kosovo, da li se ta ljubav može prevesti i na određene cifre u zelenim novčanicama, pa tom o Salvadoru, i to bi, veruje se, zanimalo čitaoce na "Kosovu", pa tom o tajnim akcijama širom sveta, pa tom o Madlen Olbrajt i njenoj prevari, itd, itd...

Jer, ako si Vilijam Voker sve što napišeš je biser, zaveštanje za budućnost.

Jedan kolega iz Srbije, još dok je Vokerova knjiga bila u rukopisu bez trunke sumnje ustvrdio je kako će ona biti bestseler i kako na to upućuje i biografija "kosovskog Tolstoja", jer "poput nekog Borhesa američke administracije i Voker je poznat po mešavini činjenica i fikcije, gde se ne zna gde prestaju činjenice, a gde počinje mašta".

"Sam događaj na koji se odnose meomari, navodni masakr civila u Račku, u Vokerovoj interpretaciji je prava borhesovska mešavina činjenica i fikcije. Fikcija je nadvladala činjenice, da bi se vrlo brzo, posle Vokerove izmaštane 'istine', pojavila nova realnost zasnovana na Vokerovoj mašti, mnogo strašnija od Vokerovih maštarija u Račku", zaključio je ovaj kolega.

U međuvremenu, Voker je malo-malo pa u Račku. Zluradi bi zaključili da se zločinac vraća na mesto zločina. Na mesto monstruozne režije gde je inscenirao neposredni povod za NATO bombardovanje Srbije.

Ako se, međutim desi pa Voker umre, i ako bude ispunjena njegova poslednja želja, biće to po prvi put da jedan zločinac ovakvog kalibra bude sahranjen na mestu zločina.

Sa druge strane, Voker u Račku već ima spomenik, pa će to za kosovske poštovaoce biti prilika da ga sahrane u blizini, i da se ne izlažu novom trošku za podizanje spomenika. Osim ako ne odluče da spomenik bude monumentalan, jer, i ono što je Voker uradio u Račku zaista je monumentalno.