Posle sto godina Torlak ne proizvodi Be-Se-Že vakcinu: Šta to znači za Srbiju

Decu u Srbiji od tuberkuloze više ne štiti Torlakova, već bugarska vakcina. Zaposleni u Institutu "Torlak" kažu za RT Balkan da se Be-Se-Že (BCG) vakcina ne proizvodi već skoro dve godine u njihovim pogonima, da su zaposleni preraspoređeni u druga odeljenja. Iz Instituta je stiglo saopštenje medijima da Odsek za proizvodnju Be-Se-Že vakcina nije rasformiran, već da je planirana reorganizacija i da se radi na unapređenju proizvodnje.

Darija Kisić je nova direktorka "Torlaka"

A da su i prošle i ove godine uvezene bugarske vakcine koje štite decu od tuberkuloze može se lako proveriti i na sajtu Agencije za lekove i medicinska sredstva. Dovoljna su dva, tri klika da se vidi da se uvoze vakcine proizvođača BB-NCIPD iz Sofije. 

"U odeljenju gde se proizvode Be-Se-Že vakcine radilo je četvoro ljudi, troje je raspoređeno na druga radna mesta, ostala je samo jedna doktorka", priča za RT Balkan jedna od zaposlenih iz "Torlaka", koja nije želela da joj se pominje ime.

Navodi da je do toga dovelo nekoliko faktora - nedovoljno obučen kadar, zastarela oprema, problemi sa podlogama.

"Svaka biološka proizvodnja donosi probleme. To je živa vakcina, gde se kao podloga koristi krompir. Isto kao što se za grip vakcinu kao podloga koriste jaja ili se bakterija tetanusa razvija u junećem srcu. Bilo je nekoliko pokušaja da se na podlogama krompira proizvede bakterija za Be-Se-Že vakcinu, ali nisu uspeli jer je krompir pun pesticida i pesticidi jednostavno ubijaju te bakterija", pojašnjava naša sagovornica.

Dodaje da su imali problem i sa zastarelom opremom. Kao primer navela je autoklav za sterilizaciju koji su morali da zanove, a nov košta oko 200.000 evra.

"Torlak može da se podigne na noge, ali očigledno to nije u interesu. Lakše im je da se uvezu vakcine, uzmu maržu i nema nikakve odgovornosti", navela je ona.

Na sajtu Agencije za lekove i medicinska sredstva vidi se da je za uvoz bugarske Be-Se-Že vakcine podnosilac zahteva Institut za virusologiju, vakcine i serume Torlak.

Prvi put je javnost saznala da decu u Srbiji štite bugarske vakcine kada je krajem oktobra 2022. godine u GAK "Narodni front" 600 beba umesto vakcine koja štiti od tuberkuloze primilo fiziološki rastvor. Rukovodstvo GAK "Narodni front" je tada objasnilo da je došlo do propusta sestre koja je zadužena za vakcinaciju. Do zabune je došlo, kako je navedeno, jer je u Torlakovoj vakcini u jednoj kutiji bio rastvor i aktivna supstanca, dok je u bugarskoj posebno dolazila aktivna supstanca, a posebno rastvor. 

U martu naredne godine sa tržišta je povučena jedna serija Torlakovih Be-Se-Že vakcina, 834 doze. Ta serija je povučena jer nije bilo dovoljno živih- atenuisanih bakterija. Takva vakcina bebama nije mogla da naškodi, ali ih nije štitila dovoljno od tuberkuloze.

Iz Instituta Torlak nisu odgovorili na pitanja RT Balkan zašto se prestalo sa proizvodnjom Be-Se-Že vakcina i koji su dalji planovi, ali nedavno je iz te kuće stiglo saopštenje da se radi na unapređenju procesa proizvodnje i da "ulažu ogromni napori da pogon za proizvodnju Be-Se-Že vakcina nastavi sa ustaljenim radom, uz poštovanje najsavremenijih standarda i procedura u proizvodnji".

"Doskorašnja proizvodnja vakcine bila je bazirana na procesu koji je uveden pre skoro jednog veka, a prilagođavanje najsavremenijim standardima, koje je već započeto, će omogućiti pored standardne Be-Se-Že vakcine i proizvodnju Be-Se-Že imuno preparata", navedeno je u saopštenju "Torlaka".

Iz plana Torlakovih javnih nabavki za prošlu godinu vidi se da je za adaptaciju Odseka za proizvodnju Be-Se-Že vakcina planirano da se izdvoji 140.640.000 dinara. 

Povučena Be-Se-Že vakcina

Da li je taj novac izdvojen ili ne nismo mogli da saznamo iz Torlaka. U planu javnih nabavki za ovu godinu nema te stavku.

Inače, Be-Se-Že vakcinu su napravili Alber Kalmet i Žan-Mari Kamij Geren. Proizvodnja u Srbiji počela je 1926. godine, a dozvolu za upotrebu dobijaju godinu dana kasnije- 1927. Proizvodnja je počela u Higijenskom zavodu, da bi se nastavila u Torlaku.

Miroslav Stajić, specijalista medicinske mikrobiologije, koji je radni vek proveo na Torlaku i radio na proizvodnji vakcina i seruma kaže za RT Balkan da se Torlak sistematski uništava već godinama, da su dozvolili da izgube najvrednije - kadrove.

"Smatralo se da svako može da napravi vakcinu, jer postoje pisane procedure. Međutim, nije tako. Ne može iz pisanih procedura ništa da se napravi, neophodno je iskustvo. Oni su dozvolili da iz Torlaka odu najbolji. Iz odeljenja za proizvodnju u jednom momentu otišle su tri doktorke i dva tehničara. Odeljenje je ostalo sa mladim ljudima, koji jesu vredni, ali nisu mogli da proizvedu vakcinu, jer nemaju iskustvo", pojašnjava Stajić za RT Balkan.

Dodaje da mladi kadar, bez iskustva ne shvata, da su za proizvodnju Be-Se-Že vakcine sitnice važne- voda, krompir, kako se vodi taj proces.

"Torlak mora da proizvodi svoj krompir, a ne da kupuju krompir na pijaci ili u Lidlu gde je jeftiniji. Radio sam 15 godina na proizvodnji Di-Te-Per vakcine i stavljao svoj potpis na svaku seriju vakcina. Verujte, nisam izlazio iz štalice sa zamorcima, pratio sam da li daju neke signale, da li ima lokalnih reakcija. Proizvod mora da se isprati u celosti", naveo je on.

Smatra da "struka" mora da bude glasnija da se Torlak sačuva, a tu pre svega misli na Srpsko lekarstvo društvo i to Sekciju za epidemiologiju i Sekciju za mikrobiologiju.

U Katalogu Instituta Torlak iz 1995 godine pobrojani su svi serumi i vakcine koje je ta ustanova proizvodila. Spisak je dugačak. Torlakove vakcine štitile su od velikog kašlja, tuberkuloze, dečje paralize, kolere, gripa, difterije, tetanusa, trbušnog tifusa.

Možda najvažniji momenat u usponu Torlaka predstavlja početak proizvodnje polio vakcine. Dr Albert Sejbin poklonio Institutu "Torlak" originalne sojeve polio virusa za proizvodnju vakcine protiv dečje paralize i sa proizvodnjom su počeli 1960. godine. Prestala je da se proizvodi 2004. godine.

Torlakove polio vakcine (protiv dečje paralize) u milionskim količinama izvozile su se u afričke i azijske zemlje.

Na sajtu Instituta "Torlak" može se naći informacija o tome koje vakcine danas proizvode. Ostalo je sada da proizvode vakcinu protiv tetanusa, vakcinu protiv difterije i tetanusa (sve u malim količinama jer država za vakcinaciju dece uvozi petovalentnu vakcinu "pentaksim" - difterija, tetanus, veliki kašalj, dečja paraliza, Hemofilus influence), proizvodi se i trovalentna vakcina protiv gripa, a još uvek imaju i dozvolu za proizvodnju Be-Se-Že vakcine (skoro dve godine se ne proizvodi). Proizvode i serum protiv zmijskog ujeda (takođe u malim količinama).