Srbija i Balkan

Dobojski logor - prvo organizovano masovno stratište u Evropi

Predsednik Republike Srpske, povodom obeležavanja 107 godina od internacije Srba u logor u Doboju, rekao da se nikada ne smeju zaboraviti genocidne politike koje su bile usmeravane protiv srpskog naroda
Dobojski logor - prvo organizovano masovno stratište u EvropiGetty © Omar Marques

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da je koncentracioni logor za Srbe u Doboju, koji su oformile austrougarske vlasti, prvi logor u modernoj Evropi 20. veka u kojem je od 1915. do 1917. godine bilo zatočeno više od 45.000 nevinih srpskih logoraša, od kojih 12.000 nije preživelo zverska mučenja i zlostavljanja.

"Tužna je činjenica da su žrtve ovog prvog organizovanog masovnog stratišta u dotadašnjoj istoriji civilizovane Evrope bila i nedužna deca, srpska nejač iz Bosne i Hercegovine, Srbije i Crne Gore", naglasio je Dodik za "Srnu", istakavši da je obaveza i dužnost kako sadašnjih, tako i budućih generacija da nikada ne zaborave patnju i tešku sudbinu dobojskih mučenika.

Dodik je ukazao da je formiranje logora u Doboju samo dokaz više da su Srbi stradalnički narod, ali i da je 20. vek, zapravo bio vek srpskog stradanja i genocida nad našim narodom.

"U kalendaru srpskog stradanja 27. decembar ima posebno mesto, jer je to jedan u nizu tužnih datuma srpske istorije i srpskog stradanja, koje je na ovim prostorima prisutno u kontinuitetu i, kao po ustaljenoj matrici, rezervisano isključivo za Srbe", naglasio je predsednik Republike Srpske.

On je poručio da ne samo danas, već svakog dana u godini, Srbi moraju da neguju kulturu sećanja, jer je to najmanje što se može učiniti za pretke, ali i potomke.

"Nikada ne smemo da zaboravimo nijedno dete, ženu, starca, muškarca, vojnika, naše nedužne pretke koji su bili žrtve zverskih, zločinačkih i genocidnih politika, usmerenih protiv nedužnih ljudi, i to samo zato što su bili ponosni Srbi". 

Dodik je naglasio da se Srbi i danas bore za svoju slobodu protiv raznih vidljivih i nevidiljivih neprijatelja koji na razne načine, pod plaštom navodne demokratije, pokušavaju da Srbe svedu na obespravljenu statističku grešku.

"Ali, koliko god nas ubijali, ponižavali, pokušavali da prekroje istinu i falsifikuju istoriju, ponosni i čestiti srpski narod vekovima opstaje i opstajaće na ovim prostorima".

U Doboju će danas pomenom i polaganjem venaca biti obeleženo 107 godina od internacije Srba u logor, koji su u ovom gradu oformile austrougarske vlasti.

Prvi koncentracioni logor na tlu Evrope osnovan je na tlu današnje Bosne i Hercegovine. Austrougarske vlasti osnovale su koncentracioni logor za Srbe u Doboju, 27. decembra 1915. godine.

Prema podacima iz knjige "Dobojski logor" Dušana Paravca, pisane na osnovu crkvenih dokumenata i izjava preživelih logoraša, austrougarski logor bio je na prostoru sadašnje Železničke stanice u Doboju, a zarobljeni Srbi bili su smešteni u drvenim barakama, koje su prethodno bile štale.

Da se malo zna o tome da su prvi koncentracioni logori, osnovani za Srbe tokom 1915. i 1916. godine, govorili su mnogobrojni istoričari, koji su isticali da Austrijanci vode pokvarenu politiku, koja bi trebalo da govori o tome da nisu oni krivi, već nacisti, ne razmišljajući o tome da su mnoge tekovine kasnijeg nacističkog režima, zapravo austrougarski izum.

Decenijama kasnije, kada je Drugi svetski rat nemilosrdno odnosio živote, postalo je jasno da su i u logoru "Mathauzen", u nacističkj Austriji, prvi civili koji su dovedeni na mesto koje je sinonim za patnju, bol, neizvesnost, glad i na kraju, u većini slučajeva smrt, bili, ponovo, Srbi.

Prema navodima istoričara, u svetskim okvirima, prvi koncentracioni logori za civile nastajali su u Burskom ratu, početkom 20. veka, kada su Britanci zatvarali pobunjene potomke holandskih doseljenika Bure, dok bi, makar u evropskim okvirima, trebalo da bude sasvim jasno koja nacija je prva "iskusila" na svojoj koži brutalnost koncentracionih logora.

Arhijerejski namesnik dobojski Mirko Nikolić rekao je da smatra da bi odluka da se žrtve dobojskog logora proglase za mučenike, trebalo što pre da se donese, jer je negovanje kulture sećanja jedini način da od zaborava bude sačuvano stradanje 45.791 Srbina.

"Pretežno su u dobojski logor deportovani Srbi sa područja zapadne Srbije, kao i Sarajeva, Sokoca, Rogatice, Goražda, Bileće i Trebinja. Oni su u ovom zloglasnom logoru stradali u najvećim mukama", rekao je Nikolić za "Srnu".

U pomen žrtvama dobojskog logora Srpska pravoslavna crkva objavila je u septembru 1938. godine "Spomenicu" i u porti dobojskog Sabornog hrama Svetih apostola Petra i Pavla osveštala izgrađenu spomen-kosturnicu u kojoj se nalaze ekshumirani posmrtni ostaci oko 12.000 žrtava Dobojskog logora.

U Doboju je 1. jula 2016. godine otkriven i osveštan spomenik "Dobojski logor 1915-1917"

Odbor Vlade Republike Srpske za njegovanje tradicije oslobodilačkih ratova utvrdio je kao događaj od posebnog značaja internaciju Srba u dobojski austrougarski logor, budući da je tadašnja Austrougarska izvršila prvi genocid nad Srbima u 20. veku.

U Austrougarskim logorima preminuo svaki treći ratni zarobljenik

Prema službenim procenama Vlade Kraljevine Srbije s kraja rata, 1918, u logorima Austrougarske bilo je oko 150.000 ratnih zarobljenika, tačnije 147.677, od čega je 50.000 umrlo, dok je ukupan njihov broj, računajući i Bugarsku i Nemačku – iznosio 182.000. Takođe, procenjeno je da je u Austrougarskoj bilo internirano 50.000 civila, od kojih je u logorima umrlo 20.000", navode istoričari. 

Popisivanje logoraša trajalo je sve do Drugog svetskog rata i nikada nije završeno, a prema raspoloživim podacima vidi se da je u njima umro svaki treći ratni zarobljenik i skoro svaki drugi internirani civil.

image