Nemački državljanin Šmit osudio odluke Narodne skupštine Srpske

Republika Srpska želi da destabilizuje institucije BiH i ugrožava Dejtonski mirovni sporazum, izjavio je takozvani visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini, Kristijan Šmit.

Šmitovo saopštenje stiglo je posle sastanka Upravnog odbora ambasadora Saveta za implementaciju mira (PIK), a on ga je potpisao u svojstvu predsedavajućeg tog tela.

Prema Šmitu, "članice Upravnog odbora su osudile usvajanje zaključaka i odluke u Narodnoj skupštini Republike Srpske 26. februara, i zakona 27. februara".

"Ovim aktivnostima vladajuće koalicije u Republici Srpskoj nastoje destabilizovati institucije koje vrše ustavne nadležnosti države, u skladu sa zakonima Bosne i Hercegovine," dodao je nemački državljanin.

U izjavi se insistira da su entiteti "dužni u potpunosti poštovati Ustav i zakone BiH" i moraju hitno da prekinu sve aktivnosti "koje ugrožavaju Dejtonski mirovni sporazum i ustavno-pravni poredak Bosne i Hercegovine", jer je to suprotno obavezama koje je Sarajevo preuzelo na putu ka članstvu u EU.

Skupština RS izglasala: Zabranjeno delovanje vanustavnih institucija BiH na teritoriji Srpske

Šmitovo saopštenje stiglo je posle sastanka ambasadora Upravnog odbora PIK-a sa bošnjačkim članom Predsedništva BiH Denisom Bećirovićem. Na sastanku su bili i šef delegacije EU u BiH Luiđi Soreka, komandant Evropskih snaga (EUFOR) u BiH i komandant NATO štaba u Sarajevu.

Bećirović je posle sastanka rekao da su "jednostrane odluke Narodne skupštine RS, po diktatu Milorada Dodika, napad na mir, sigurnost i državu BiH", te da "treba biti spreman i za angažiranje snažnih vojnih snaga u BiH, posebno na strateški važnim lokacijama".

Posle izricanja prvostepene presude Suda BiH predsedniku Dodiku zbog navodnog nepoštovanja odluka Šmita, NSRS je glasala za neprimenjivanje i neizvršavanje zakona i zabrana delovanja "vanustavnih institucija BiH" na teritoriji Republike Srpske. 

Dejtonski mirovni sporazum iz 1995. predviđa položaj "visokog predstavnika međunarodne zajednice" koji treba da rukovodi mirovnim procesom. Visoke predstavnike je uvek birao PIK a potvrđivao Savet bezbednosti UN, do 2021. kada je Rusija odbila da prizna imenovanje Šmita. 

Nemački državljanin je onda "imenovan" na predlog Upravnog odbora PIK-a, koji je na papiru njegovo savetodavno telo i kojim on predsedava.