Haos u Narodnoj skupštini: Kakav je plan prozapadne opozicije

Akcija prozapadne opozicije u Skupštini Srbije – kombinovani napad jajima i dimnim bombama u sali parlamenta, tokom sednice redovnog prolećnog zasedanja sa više od 60 tačaka dnevnog reda – počela je posle obraćanja poslanika ove opcije u kojima su jasno poručili da pristaju samo na prelaznu vladu. U obzir ne dolaze ni izbori, ni nova, ni rekonstruisana vlada.

Poslanik "Zeleno levog fronta" Radomir Lazović započeo je obraćanje rečima da "jedina tačka dnevnog reda mora biti ispunjenje studentskih zahteva i usvajanje Zakona o visokom obrazovanju i konstatacija ostavke Vlade Srbije". Ni o čemu drugom ne treba da se razgovara.

"Jedna ovakva tehnička vlada ne sme da predlaže zakone, ne može sada Vučević da predlaže zakone o planiranju i izgradnji, izložbi EKSPO, litijumu, ne može da predlaže zaduživanje. On je nateran na ostavku zbog veličanstvenih protesta i on nema šta da predlaže dalje. Nakon usvajanja ovog zakona i konstatacije ostavke i pada vlade, režim ima dva puta – prelaznu vladu koja će obezbediti slobodu medija, zaustavljanje političkih pritisaka i stvaranje uslova za slobodne izbore, drugi put je ulazak u otvorenu diktaturu, a bojim se da ste njega izabrali. Rešenje nije i ne može biti ni Vučićeva prelazna koja je rekonstruisana vlada i nova manipulacija, već ona vlada koja je sastavljena od ljudi sa autoritetom i struke. Ne izbori, ne bojkot izbora nego sprečavanje takvih izbora", istakao je Lazović.

Miroslav Aleksić iz Narodnog pokreta Srbije je tokom diskusije sam "konstatovao ostavku Vučevića". Rekao je da nigde ne piše da ostavku treba da konstatuje predsednik parlamenta, pa je onda to učinio on i to znači da je "vlada pala". 

I Marinika Tepić iz Stranke slobode i pravde rekla je da samo jedna tačka dnevnog reda mora da bude, a to je Zakon o visokom obrazovanju. 

"Ova vlada je pala. Mi smo konstatovali da je pala. Nemojte da uvodite ministre", rekla je Tepićeva i dodala da "Ana Brnabić nema pojma".

A, šta se krije iza planova i namera prozapadne opozicije (sve je jasnije da ne pristaju ni na šta osim na prelaznu vladu), ranije je u intervjuu za "Geopost" najavio član Predsedništva Lige socijaldemokrata Vojvodine Aleksandar Olenik.

Rekao je da je "u Srbiji trenutno u toku proces razvlašćivanja Aleksandra Vučića i oduzimanja vlasti koju je stekao protivno Ustavu i protivno zakonu".

"Ishoda ima dva – ili će Vučić popustiti i dopustiti mirnu tranziciju vlasti kroz formiranje neke vrste tehničke, prelazne vlade, koja bi trebalo samo da sprovede izbore slobodne i fer prve posle 12 godina. Ili, to neće uraditi i onda će doći do pucanja njegovog protivzakonitog sistema odnosno njegove koruptivne hobotnice. Pitanje je samo trenutka kada će to pući, i to neće biti nimalo lepo, imajući u vidu 5. oktobar 2000. Tako da je u principu na Vučiću što pre se povuče i ispuni studentske zahteve, a zatim i omogući prelaznoj vladi organizaciju fer i poštenih izbora. Uporno održavanje na vlasti putem propagande i nasilja će u jednom trenutku dovesti do sukoba. Ali, nažalost, u ovom trenutku naša opoziciona strana se još uvek ne pita dovoljno koja će biti od ove dve opcije već je, u ovom trenutku, sve na njemu", istakao je Olenik. 

Prozapadna opozicija se požalila Piculi: Politička kriza usporava evropski put Srbije

Inače, prema zakonima, Skupština Srbije konstatuje ostavku premijera na prvoj sledećoj sednici. Sve dok parlament ne primi k znanju povlačenje premijera, Vlada Srbije radi u punom mandatu. Od kada se prihvati ostavka Vučevića, kabinet radi u tehničkom, ograničenom mandatu.

Naše zakonodavstvo ne poznaje prelaznu vladu. 

"Izraz prelazna vlada nije ustavnopravna, nego či­sto politička kategorija. On nema nikakve veze sa normalnim ili uobi­čajenim funkcionisa­njem demokratskog par­lamentarnog sistema. To je vlada koja se formira sa unapred oročenim mandatom, najčešće je rezultat prividnog i politički nametnutog dogovora opozitnih po­litičkih struja. Ona ne­ma demokratski legiti­mitet, jer ne proizlazi iz volje naroda izražene na demokratskim izbo­rima, iako formalno nastaje izborom u parla­mentu", istakao je za RT Balkan profesor ustavnog prava Vladan Petrov. 

Po pravilu, kako navodi, "prelazna vlada" formi­ra se nakon velikih društveno-političkih previranja, kada je ustav "suspendovan", ili ga praktično i nema.

"Stoga je prelazna vlada "in­cident" u periodu kada politički i ustavni sistem faktički i ne funkcioniše. Ne posto­ji nijedan opravdani razlog za njeno formiranje mimo jedne takve krajnje izuzetne i iznuđene po­litičke situacije. Na primer, takva je bila prelazna vlada Milomi­ra Minića, formirana na osnovu političkog dogovora SPS-DOS-SPO krajem oktobra 2000. i trajala je svega tri meseca da bi stvorila privid da u državi ima izvršne vlasti i da bi se pripre­mili prevremeni repu­blički parlamentarni izbori" naveo je Petrov.