Srbija i Balkan
Pred sudom besudne zemlje: Svedoci se posle 20 godina prisetili da su Milorada "videli u uniformi"
Od povratka u selo do hapšenja, Milorad Đoković se suočio i sa optužbama albanske porodice koja je koristila njegovo imanje da im je ubio oca, a ni činjenica da je pomenuti starac poginuo pre rata u saobraćajnoj nesreći nije u Miloradovom slučaju ništa promenila
Sudbina Milorada Đokovića, poslednjeg Srbina iz Vitomirice kraj Peći, surova je slika, ogledalo stvarnosti u kojoj pokušavaju da opstanu preostali Srbi na Kosovu i Metohiji. Milorad je uhapšen uoči Vidovdana 2022. godine i to pošto je dobio presudu tzv. vrhovnog suda Kosova da je imovina koju su mu oteli komšije Albanci – njegova.
Optužen je za navodni ratni zločin, puna 32 i po meseca leži u zatvoru visoke bezbednosti u Podujevu, suđenje traje više od godinu i po, a do sada saslušani svedoci uglavnom su se prisetili da su ga spornih dana 1999. "videli u policijskoj uniformi u selu".
Pre tri dana, na poslednjem održanom ročištu, saslušan je svedok kosovskog tužilaštva Šimo Bubuljica koji je ispričao da je još početkom rata 1999. napustio selo Ozdrim kraj Peći, jer su "u blizini njegove kuće bili ekstremisti", i da "komšije nisu bili kao ranije".
Bubuljica je u svom iskazu pred sudom naveo da je Milorada video u selu, "u uniformi", sa poluautomatskom puškom. Opovrgao je, međutim, raniju tvrdnju da je napadom i uništenjem njegove kuće rukovodio optuženi Đoković. Još je dodao da posle rata nije sa Đokovićem imao kontakte, sem spora oko međe na imanju.
Posle svedočenja ovog meštanina sela Ozdrim, branilac Đokovića, advokat Vasilije Arsić ocenio je da i "današnji svedok ulazi u red prethodnih svedoka", "uglavnom instruisanih od strane tužilaštva da govore ono što tužilaštvu odgovara".
"Svedok uopšte nije govorio o događaju koji je predmet optužnice. Govorio je o svom nekom strahu zbog kojeg je napustio teritoriju KiM, ali ne i o događaju koji se odigrao, a koji je predmet optužnice. Pitanja tužilaštva i sudskog veća su bila samo da se dodirne neka istina, odnosno, da se napravi neka priča da je Đoković kriv generalno za sve što se dogodilo u Peći i Vitomirici, a ne za događaj koji je obuhvaćen optužnicom", rekao je advokat Arsić.
Slično se dogodilo i na ročištu 20. januara ove godine kada su takođe saslušani svedoci tužilaštva. I oni su izjavili kako "nemaju direktna saznanja za optužbe za koje se Đoković tereti".
Advokat Dejan Vasić, branilac Srbina iz Vitomirice, izjavio je tada da se sa odmicanjem sudskog procesa, i tužilaštvo i sudsko veće, uveravaju da su optužnica i sva druga dešavanja oko slučaja Đokovića "delo jednog čoveka koji instrumentalizuje svedoke, nagovara ih da optuže Đokovića da su ga negde videli".
"Mislim da to biti do kraja postupka ako i sada nije svima jasno. Nadamo se i trudićemo se da se što pre utvrdi istina i da se što pre čovek, ni kriv ni dužan, oslobodi i pusti da ide svojoj kući", rekao je advokat Vasić.
I svedok Sami Gaši, na ročištu maja prošle godine, pred sudskim većem i Đokovićem tvrdio je kako je 8. maja 1999. godine, kada je "zajedno sa još 39 civila bio zarobljen u garaži u Ozdrimu" video "Đokovića u policijskoj uniformi", da je čuo pucnje u selu, ali da "nije mogao da vidi ko je pucao".
Milorad Đoković je juna 1999. godine, kao i ostali Srbi bio prinuđen da napusti imanje u Vitomirici, međutim, od tada do hapšenja 2022. godine nije napuštao Kosovo i Metohiju odnosno teritoriju opštine Peć. Posle hapšenja i optužnice na njegov račun da je navodno počinio ratni zločin protiv civilnog stanovništva, da je učestvovao u ubistvu Albanaca i počinio više drugih krivičnih dela, otvoreno je pitanje kako su se svedoci tužilaštva, naprasno, posle više od 20 godina prisetili "Miloradovih zločina", zašto su sve vreme ćutali, a svedočenja se pojavila tek kada je vrhovni sud u Prištini presudio da je njiva u centru Vitomirice, na koju su komšije Albanci bacili oko – njegova.
Odgovarajući na ovo pitanje, svedok tužilaštva H. G. koji je ispitan krajem prošle godine i to na četiri ročišta odgovorio je tek kako je "imao poverenja u Odbor za zaštitu ljudskih prava kome je prijavio slučaj".
"Ovo je takav svedok da ko god pomisli da na njegovoj izjavi zasnuje osuđujuću presudu ulazi u jednu nezakonitost koja može biti strašnih i katastrofalnih razmera. Optužnica je zasnovana na njegovoj, i izjavi još jednog svedoka, a kada se te izjave i svedočenja samih svedoka u njihovim prethodnim izjavama uporede međusobno, to je nešto čemu niko ne može verovati", rekao je tada Đokovićev branilac advokat Dejan Vasić.
Po rečima advokata, "ovaj predmet je matrica kako se iz jedne parnice koja ima veze sa imovinskim odnosom izrodi krivično delo ratnog zločina, odnosno kada uzurpator prijavi vlasnika imovine za ratni zločin i on prođe ovako kako je Đoković prošao i ti su primeri brojni".
Milorad Đoković godinama je vodio sudski proces pokušavajući da dokaže da je njiva u Vitomirici koju su mu oteli komšije Albanci i na kojoj je počeo gradnju svoje kuće njegovo vlasništvo.
"Prvo su hteli da mu oduzmu imanje, što su na kraju uspeli silom. Opština Peć mu je oduzela bez ikakve nadoknade, iako je to pred Upravnim sudom u Prištini osporeno. Dobili smo presudu u korist Đokovića, međutim, kasnije su mu srušili kuću koju je počeo da gradi u Vitomirici. I taj utisak nas navodi na sumnju da je sve od tada počelo", izjavio je posle jednog ročišta Đokovićev branilac Vasilije Arsić.
U međuvremenu, dok je Milorad u zatvoru, njegova započeta kuća u Vitomirici ne samo da je srušena, nego je sravnjena sa zemljom, zbrisana do temelja. Na tom mestu komšije i mesna zajednica planiraju izgradnju autobuske stanice.
Od povratka u selo do hapšenja, Milorad se suočio i sa optužbama komšija, albanske porodice koja je koristila njegovo imanje, da im je ubio oca. Ni činjenica da je pomenuti starac poginuo pre rata u saobraćajnoj nesreći nije u Miloradovom slučaju ništa promenila.
Kasnije se pojavilo i 400 meštana susednog sela Dubovo koji su Đokovića optužili da je kriv što je – "vojska kralja Nikole na placu koji je vlasništvo Đokovića 1913. ubila 12 Albanaca"!
"Govorili smo mu – Milorade diži ruke, prodaj to, vidiš šta se dešava ljudima, tuže ih, sude im, osuđuju, nije hteo da čuje. Samo je ponavljao da je čist, da ništa nije uradio, da je nevin sto posto, da ne da svoju zemlju", svedočili su nedavno za RT Balkan Miloradovi prijatelji iz Goraždevca govoreći o njegovoj teškoj sudbini.
