Održan parastos sarajevskim Srbima, Dodik: Večna opomena

Na bratunačkom groblju je parastosom poginulim srpskim borcima, čiji su posmrtni ostaci, nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma, u egzodusu Srba iz sarajevskih opština preneseni i sahranjeni u ovom groblju, obeleženo 29 godina od prenosa njihovih moštiju u Bratunac.

Tom prilikom odata je počast poginulima, upaljene su sveće, a delegacije i članovi porodica položili su cveće kod centralnog spomen-krsta za 187 srpskih boraca sa sarajevskog ratišta prenesenih u bratunačko groblje, prenosi Srna. Najveći broj prenesenih bili su borci Igmanske brigade iz Hadžića, a manji broj iz Ilijaša i drugih sarajevskih opština.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da je egzodus živih i mrtvih sarajevskih Srba večna opomena, a da je svet žmurio na činjenicu da je izvršeno etničko čišćenje Srba.
Dodik je za Srnu rekao da je to najveće i najpotresnije proterivanje jednog naroda na tlu Evrope u poslednjim decenijama koje će ostati upamćeno po nezaboravnim scenama iskopavanja i iznošenja posmrtnih ostataka poginulih srpskih boraca i civila.

"Progon Srba iz Sarajeva nema brojčanu dimenziju proterivanja Jevreja iz Španije ili Grka iz Male Azije, ali istorija će pamtiti egzodus mrtvih. Nikada u svetu nije zabeleženo da zajedno sa skromnim zavežljajima, jedinom uspomenom iz svojih domova, u izbegličkoj koloni narod nosi i kosti svojih najmilijih", istakao je on.

Kako je rekao, to su bile jezive scene koje niko nikada ne može da zaboravi.

"U istoj koloni, po hladnoj zimi, na temperaturi od minus 20 i više stepeni u istoj koloni gaze deca, starci, žene, noseći kosti svojih predaka", naglasio je predsednik Republike Srpske.

On je podsetio da je jedan broj sarajevskih Srba koji je živeo u većinskim muslimanskim delovima grada, nakon ubistva srpskog svata 1. marta 1992. godine, nelegalnog referenduma o nezavisnosti BiH i pretnji kojima su svakodnevno bili izloženi, morao da napusti Sarajevo, drugi srpski grad po veličini u bivšoj Jugoslaviji, dok je deo njih koji su živeli u većinskim srpskim delovima grada ostali da brane svoja ognjišta i grobove.

"Pre nego što je delove grada koji su do tada bili pod kontrolom Srba preuzela muslimanska vlast, Srbi su se odlučili na egzodus živih i mrtvih i uputili se ka Lukavici, Palama, Sokocu... na sigurnu teritoriju. Sve svoje što su gradili godinama, ostavili su i sa zavežljajima krenuli u ogromnoj izbegličkoj koloni u nepoznato. Tada su uvideli tu tešku sudbinu izbeglice. Bez obzira koliko se ko trudio i koliko je ko stekao, sve je ostalo u Sarajevu, a sa sobom su poneli samo tugu i žal za svojim ognjištima", rekao je Dodik.

Žrtvovali su sve, ali su došli na slobodnu teritoriju, u svoju Republiku Srpsku i sa svojim narodom krenuli od početka i zato, kaže predsednik Republike Srpske, stalno ponavljam da su sarajevski Srbi podneli najveću žrtvu u proteklom Odbrambeno-otadžbinskom ratu i to je činjenica.

"Ono što su oni prošli nije niko u svetu. I zato danas svi oni koji su odlučili da ostanu na ovim prostorima imaju svoju Republiku Srpsku, svoj grad Istočno Sarajevo, koji smo zajedno gradili i izgradili i koji zaslužuje da ponese epitet prestonice sa sedištem na Palama, kako je to predviđeno u nacrtu novog ustava Republike Srpske", istakao je Dodik.

On je ukazao da, posle svega, najviše boli činjenica da većinski deo sveta žmuri na činjenicu da je iz Sarajeva proteran ceo jedan narod i da danas u tom takozvanom multietničkom gradu živi jedva dva do tri odsto Srba.