Bili žrtva NATO agresije, a onda postali deo Alijanse: Kako u Crnoj Gori danas vide bombardovanje

Povodom 26. godišnjice od početka NATO agresije na SR Jugoslaviju, čiji je deo tada bila i Crna Gora, reagovali su pojedini crnogorski zvaničnici i političari. I dok su reči većine njih o NATO agresiji pažljivo izvagane i birane, jer je Crna Gora u međuvremenu postala članica Alijanse, još je glasnija tišina onih koji se danas nisu oglasili iako su u to vreme, 1999. godine bili ključni nosioci vlasti u Podgorici.

"Na današnji dan, pre 26 godina, otpočelo je NATO bombardovanje SR Jugoslavije, čiji je deo tada bila i Crna Gora. Izgubljeni životi i ratna razaranja, opominju nas da politika mira, međusobnog uvažavanja i saradnje nema alternativu i da je upravo takva politika jedini garant stabilnosti i prosperiteta naše države i regiona. Naša je obaveza da čuvamo sećanje na sve nedužne žrtve bombardovanja, poput onih u Murini, ali i da zajedno doprinosimo izgradnji sigurnije budućnosti za naše građane, kako nam se tragična iskustva iz prošlosti nikada više ne bi ponovila", poručio je predsednik Crne Gore Jakov Milatović. 

Predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić položio je danas, zajedno sa potpredsjednikom Vlade Crne Gore Milunom Zogovićem, vence u kasarni Danilovgrad u znak sećanja na nevine žrtve i, kako je naveo, naše heroje koji su pre 26 godina branili nebo i granice Savezne Republike Jugoslavije.

"Mandić je venac posvetio prvoj žrtvi NATO bombardovanja, mladom vojniku Saši Stajiću, kao i svim junacima koji su položili svoje živote u odbrani naše zajedničke otadžbine ističući da se sa pijetetom sećamo svih nevinih civilnih žrtava", navodi se u saopštenju.

Predsednik Demokratske narodne partije (DNP) Crne Gore Milan Knežević kazao je da će ostati upamćeno da je u tom trenutku devetnaest vojno i ekonomski najmoćnijih država sveta otpočelo do tad neviđeno bombardovanje i agresiju protivno odluci SB UN.

Istakao je da je to bio napad protiv najhrabrije i najprkosnije države na Balkanu, sa jednim jedinim ciljem - okupacijom Kosova i Metohije koja i danas traje.

"Dvostruki aršini unipolarnog licemerstva u kojima se pravo na samoopredeljenje kosovskim Albancima obezbeđivalo kroz svakodnevno bombardovanje Crne Gore i Srbije osiromašenim uranijumom, kasetnim bombama i ostalim nekonvencionalnim sredstvima ratovanja, predstavlja sumrak svih demokratskih načela i povelja UN", naveo je Knežević.

A ministar odbrane Dragan Krapović položio je vence u kasarnama "Milovan Šaranović" u Danilovgradu i "Marko Miljanov Popović" u Podgorici.

Krapović je poručio da će Crna Gora neumorno raditi na ličnom prosperitetu, miru i toleranciji, jer je, kako je naveo, mnogo puta do sada plaćala visoku cenu turbulentnih istorijskih dešavanja. Krapović je izrazio pijetet prema nevino nastradalim žrtvama u tim izuzetno teškim danima, punim neizvesnosti i strepnje, ministar i istakao da njihova žrtva i bol njihovih porodica nikada ne smeju biti zaboravljeni, saopšteno je iz Ministarstva odbrane, preneo je Tanjug. 

Poručio je i da su se u međuvremenu desili veliki istorijski događaji, da je Crna Gora postala deo severnoatlantske zajednice u težnji da, kroz kolektivnu odbranu, obezbedi sebi i budućim generacijama mir, stabilnost i bezbednost.

Za sada se premijer Crne Gore Milojko Spajić nije oglasio povodom godišnjice NATO agresije, a nisu ni ostali ministri. Takođe, nisu se oglasili ni predstavnici opozicije, pa ni nekadašnji predsednik Crne Gore Milo Đukanović, koji iako formalno van politike, i dalje komentariše aktuelna politička dešavanja.