Kurti: Nisam dao garancije za formiranje ZSO; Amerika: Zajednica srpskih opština je imperativ

Bivša glavna pregovaračica Prištine u razgovorima sa Srbijom Edita Tahiri kaže da barikade na severu ne bi bile uklonjene da nije bilo političkog dogovora dve države.

"Te barikade ne bi bile uklonjene da nije bilo političkog dogovora uz posredovanje Srbije", rekla je Tahiri.

Ovaj sporazum, prema rečima bivše šefice diplomatije privremenih prištinskih institucija, prethodi onom konačnom.

Ona je izrazila uverenje da je premijer Aljbin Kurti već prihvatio formiranje ZSO.

"Uverena sam da je prihvatio ZSO, kao deo procesa konačnog sporazuma o kome će se naravno pregovarati“, izjavila je Tahiri za T7.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da se srpska strana poslednjih nedelja borila da sačuva narod i mir na Kosovu i Metohiji.

"To nije uvek jednostavno. Naime, ne traje to od juče. Ne stvaraju se te situacije zbog jednog ili deset incidenata. Godinama se priprema i godinama se potcenjuje stanje duha srpskog naroda, kao i to šta Srbi govore", rekao je on za TV Prva.

On je naveo da je i večeras poslata ekipa "kosovske policije" da iz južnog dela pređe u severni kako bi provocirala Srbe.

"Niko se nije uplašio Albanaca, prvi put kažem: Mogu da dovedu Svetog Petra, oni na severu ne mogu ništa. Oni nisu snažniji od Srba i tačka", poručio je Vučić. 

Opširnije pročitajte OVDE.

Ambasador Srbije u SAD Marko Đurić kaže da jasno vidi obrazac vlade premijera Aljbina Kurtija koji je iskoristio tragediju u Ukrajini da stvori ciklus eskalacije u srcu Balkana.

Đurić je tako odgovorio profesoru na Visokim međunarodnim studijama Univerziteta Džon Hopkins u Vašingtonu Edvardu Džozefu koji je izjavio da način na koji su prevaziđene tenzije na severu KiM ne obezbeđuje stabilnost, već priziva kontinuiranu nestabilnost, i da se izvesno zatišje može očekivati dok, kako je naveo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne zaključi da mu je opet potrebna kriza na KiM.

"Pošto sam se suočio sa krizama na 'Kosovu', (možda sa par više njih nego Edvard Džozef) vidim jasan obrazac u ponašanju Kurtijeve vlade od 24. februara. Aljbin Kurti metodično eksploatiše tragediju u Ukrajini, stvarajući ciklus za ciklusom opasnih eskalacija u srcu Balkana. Njegov pokušaj ima za cilj da napravi razdor između Srbije i Zapada destabilizacijom situacije i stvaranjem 'rezultata' za njegovu radikalnu nacionalističku agendu. Njegov algoritam (ili možda nije njegov, kako s pravom primećuju brojni albanski intelektualci) je jednostavan – preduzeti jednostrane mere pritiska na Srbe preko tačke ključanja", napisao je Đurić na Tviteru.

Omladinski pokret Samoopredeljenja sproveo je akciju guranja kontejnera ispred zgrade opštine Priština, zbog kupovine robe iz Srbije, prenosi "Kljan Kosova".

"U okviru kampanje za bojkot srpskih proizvoda, Omladinski pokret u Prištini doneo je opštini Priština kontejnere kupljene od Srbije u vrednosti od 48.389 evra. Na ovaj način apelujemo na opštinsku vlast, ali ne samo na njih, da se i institucije pridruže pozivu građana na bojkot ovih srpskih proizvoda", navodi se u saopštenju.

Dodaju da "Srbija ne da ne priznaje 'Kosovo', već se svakodnevno bori protiv njega, a najmanje što svako od nas može da uradi jeste da bojkotuje ove proizvode".

Ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Prištini Džefri Hovenijer je u intervju za "Gazetu ekspres" rekao da SAD očekuju da Priština "uspostavi ZSO u skladu sa odlukama Ustavnog suda iz 2015".

Govoreći o garancijama koje je predsednik Srbije dobio od SAD i EU, Hovenijer je naglasio da je bilo najvažnije vratiti se miru i nastaviti dijalog uz poštovanje preuzetih obaveza.

"Pretpostavljam da se predsednik Vučić direktno osvrnuo na izjavu SAD i EU od 28. decembra u kojoj se govori o eskalaciji tenzija na severu Kosova i o našem viđenju situacije. Poziv koji smo uputili svima na maksimalnu suzdržanost i deeskalaciju situacije, što ponavlja neke od dogovora koje smo imali sa rukovodstvom 'Kosova' o pitanjima srpske zajednice na Kosovu, kao i naš poziv 'Kosovu' i Srbiji da vratiti se osiguranju okruženja za pomirenje i regionalnu stabilnost saradnje. Upoznati ste koliko i ja sa svim obavezama koje smo preuzeli bilo kojoj strani", naveo je Hovenijer.

Hovenijer je govorio i o "severu Kosova rekavši da su Sjedinjene Američke Države priznale 'Kosovo' 2008. godine sa postojećim granicama, a za Belu kuću je sever deo 'Kosovo' i da ga Amerika tako tretira", ali da formiranje ZSO nema alternativu.

Profesor na Visokim međunarodnim studijama Univerziteta Džon Hopkins u Vašingtonu Edvard Džozef ocenio je da način na koji su prevaziđene tenzije na severu KiM ne obezbeđuje stabilnost, već priziva kontinuiranu nestabilnost, i da se izvesno zatišje može očekivati dok, kako je naveo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne zaključi da mu je opet potrebna kriza na Kosovu i Metohiji, prenose mediji.

"Te barikade, koje su na sreću uklonjene, samo su metafora, jer postoje 'gigantske barikade' između Srbije i Kosova. Tu su i 'barikade' u odnosima Srbije i EU. Istovremeno, te 'barikade' služe kao 'most' između Srbije i Rusije", rekao je bivši zamenik šefa misije OEBS na KiM za Radio Slobodna Evropa.

Džozef je naveo da postoje načini da se uklone barikade, ocenivši da SAD i EU ne žele da razmotre te opcije.

Povodom smanjenja tenzija na severu Kosova, uz jučerašnje uklanjanje barikada koje su Srbi postavili na putevima, Džozef je rekao da je to izvedeno tako da se one veoma lako mogu ponovo postaviti, ocenivši da to nije dobro rešenje.

"To je još jedan dokaz kako Aleksandar Vučić manipuliše sa SAD i EU, koristeći polugu moći koju Srbija ima nad 'Kosovom'. Vučić tvrdi da je ostvario pobedu oslobađanjem policajca Dejana Pantića, i da je izdejstvovao obećanje da KFOR neće dozvoliti 'kosovskoj' policiji ulazak na sever. Zašto je to problematično? Naravno da je dobro da su uklonjene barikade, ali nije dobro što je takva taktika nagrađena", kazao je Džozef.

Kompromis Beograda i Prištine, uz garancije Zapada, teško da se može smatrati održivim, ocenila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

"Postignut kompromis uz 'čvrste garancije' Zapada teško da se može smatrati održivim. Presudno pitanje za Srbe je formiranje Zajednice srpskih opština. Ta zajednica treba da bude efikasan instrument za ostvarivanje njihovih prava i bezbednosti u uslovima sistematskog progona na nacionalnoj osnovi, a to je izignorisano", upozorila je Zaharova.

Kako je istakla, sve dok Priština ne ispuni tu ključnu obavezu, koju sabotira već deset godina, situacija će ostati jednako krhka uz stalnu opasnost od ponovne eskalacije.

Opširnije pročitajte OVDE.

Poslanik Demokratske partije Kosova Bekim Hadžiu rekao je da se iz budžeta lažne države kupuju papuče proizvedene u Srbiji za zdravstveno osoblje zaposleno u bolnici u Južnoj Mitrovici.

Hadžiu je na Fejsbuku istakao da Vlada samoproglašenog Kosova ne poštuje kampanju za bojkot srpskih proizvoda.

"Kampanju za bojkot srpskih proizvoda Vlada ne poštuje, a sa druge strane traži od naroda da je poštuje. Mora se postaviti pitanje zašto ovi proizvodi nisu kupljeni na 'Kosovu', konkretno u suvorečkom 'Solidu', već u Srbiji? Funkcioneri, kada su bili u opoziciji, prevrtali su kamione sa srpskim proizvodima, a sada ih kupuju iz budžeta 'Kosova'. Kakvo licemerje! Oni su osvojili glasove zbog tih svojih postupaka, a ispostavilo se da je to bila farsa i laž i prevara", naveo je Hadžiu.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju istakao je da savetnica ministra za zajednice i povratak Rada Trajković za nelegalne baze na severu KiM treba da pita, kako je naveo, "svog šefa Aljbina Kurtija i Nenada Rašića koji je glasao za tu gradnju".

Petković je upitao Trajković zašto nije osudila nijedan incident prema Srbima i zašto kriminalizuje Srbe na barikadama.

"Tri pitanja za Radu Trajković:

1. Zašto za nelegalne baze ne pitate svog šefa Kurtija i Rašića koji je glasao za tu gradnju?
2. Zašto niste osudili nijedan incident prema Srbima, a ove godine ih je čak 150?
3. Kako imate obraza da s Kurtijem kriminalizujete naš narod na barikadama?", upitao je Petković.

Posle puštanja administrativnog prelaza u rad nema većih gužvi na Jarinju. 

Ovaj prelaz bio je zatvoren 20 dana, od 10. decembra do danas oko 14 časova, kada je otvoren. 

Odmah posle puštanja sa strane centrane Srbije na ulazu na KiM čekalo je dvadesetaak šlepera i isto toliko iz drugog smera.