Vučić na državnoj komemoraciji za stradale u NATO agresiji: Nisu nas pobedili

Dan sećanja na stradale u NATO agresiji 1999. godine, obeležen je na aerodromu "Pukovnik-pilot Milenko Pavlović" u Batajnici, u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Državno-komemorativni skup počeo je u 19.55 sati parastosom koji služi patrijarh srpski Porfirije sa sveštenstvom, u vreme kada su se i sirene za vazdušnu opasnost oglasile pre 26 godina, a nakon čega su prvi projektili pogodili zgradu Centra veze u prokupačkoj kasarni.

Predsednik Srbije je poručio da danas, 26 godina posle NATO agresije, i kao Srbin i kao predsednik Srbije ima samo jedan osećaj: neograničeni ponos.

"Tuga i žalost zbog stradalih, zbog svega kroz što smo prošli, uvek su tu, ali bez obzira na sve što smo izgubili, nisu nas pobedili. Napale su nas sile, njih 19, koje imaju 67 puta više stanovništva od nas i 228 puta veću teritoriju od nas. Bile su tada 518 puta bogatije od nas i nismo pognuli glavu i nismo pali da više nikada ne ustanemo", poručio je Vučić.

On je dodao da se od Termopila u čitavoj istoriji nije dogodilo da se toliko malo njih suprotstavi takvoj i tolikoj sili.

"A Termopili nisu bili poraz, već veličanstvena pobeda. Bili su čin junaštva, nepokorenosti, hrabrosti i onog dostojanstva koje mogu da imaju samo slobodni ljudi, slobodni narodi. I danas sam predsednik zemlje koja je slobodna, zemlje koja sama donosi svoje odluke, koja je suverena i nezavisna, zemlje koja ima svoje dostojanstvo i koja može da kaže da njome niko drugi ne upravlja, već da njom upravlja narod", rekao je Vučić.

Naveo je da zato sve što se dešavalo 1999. godine za nas nije poraz, iako smo pretrpeli teške gubitke i dodao da mi nemamo čega da se stidimo.

Vučić je poručio da će stabilnost, mir, red i poredak biti vraćeni u Srbiju, da se na nasilje ne sme uzvratiti nasiljem i da treba pružiti ruku onima koji ne razumeju koliko su izmanipulisani, kako je istakao.

Patrijarh srpski Porfirije poručio je da je srpski narod u svojoj mnogostradalnoj istoriji imao kratke vremenske intervale mira i blagostanja i dodao da "zato mir i ljubav u nama i među nama treba da budu naš neodstupni i nepokolebljivi životni program i cilj".

"To mora biti naš izbor ako želimo da se i dalje nazivamo i budemo deca Svetog Save i Svetog kneza Lazara, najsjajnijeg svetog ratnika iz roda našega. Samo tada kao pojedinci i kao narod Bog nas neće ostaviti bez odgovora, bez svoje pomoći, bez svoga svetoga blagoslova", rekao je patrijarh koji je prethodno služio parastos za nastradale.

Kako je rekao, pokajanje treba da bude naš put i naš izbor, jer pokajanje je približavanje Bogu i približavanje jednih drugima.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik istakao je da je ovo jedan od onih dana koji što više prolaze, to više boli.

"Boli zato što boli nepravda. Za sve ubijene u bombardovanju niko nikada nije odgovarao i to je rečenica koja prati naš narod svugde gde se on nalazi i gde je počinjen zločin nad našim narodom", rekao je Dodik.

On je naveo i da je od ključnog značaja da Srbija danas povrati snagu, naglasivši da "zato predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne sme odustati".

"On je jedini koji može da vrati ponovo snagu Srbiji. Može, jer to i mi očekujemo iz Republike Srpske", rekao je Dodik.

Sin pukovnika-pilota Milenka Pavlovića stradalog u NATO agresiji, Nemanja Pavlović, poručio je da je njegov otac prošao težak put do toga da bude pilot Vojske SRJ i da je poleteo "ne na običan borbeni zadatak, nego u istoriju, u legendu, u priču".

"Krenuo je u boj sa onima koji ne znaju ni za istoriju, ni za korene, ni za slavu, ni za čast, ni za ponos, ni za ljudsko dostojanstvo. Poleteo je da štiti nejač, ne samo grada Valjeva, nego i kolevku našu i našeg naroda, mesto našeg rođenja - Kosovo i Metohiju", poručio je Nemanja Pavlović.

Agresija NATO alijanse na Srbiju, odnosno tadašnju SR Jugoslaviju, trajala je od 24. marta do 10. juna 1999. godine, a prema podacima Ministarstva odbrane Srbije, tokom 78 dana agresije ubijen je 1.031 pripadnik Vojske i policije, a poginulo oko 2.500 civila, među njima 89 dece. Ranjeno je oko 6.000 civila, od toga 2.700 dece, kao i 5.173 vojnika i policajaca, a 25 osoba vodi se kao nestalo.

Kako je svetskoj javnosti predstavljeno, razlog agresije bila je situacija na Kosovu i Metohiji, odnosno teška humanitarna kriza na tom prostoru, a naredbu za napad dao je Havijer Solana, tada generalni sekretar NATO, generalu SAD Vesliju Klarku. Kao izgovor za agresiju NATO iskorišćeni su montirani događi u Račku, 15. januara, a onda i neuspeh navodnih pregovora vođenih u Rambujeu i Parizu.

Prema prvom saopštenju Generalštaba Vojske Jugoslavije, 24. marta u prvom naletu gađano je više od 20 objekata. Prvi projektili pali su na kasarnu u Prokuplju u 19.53 sati. Sledio je napad na Prištinu, Kuršumliju, Batajnicu, Straževicu.

Tokom 11 sedmica agresije gotovo da nema grada u Srbiji koji se nije našao na meti. NATO je izvršio 2.300 udara i bacio 22.000 tona projektila, među kojima 37.000 zabranjenih kasetnih bombi i onih punjenih obogaćenim uranijumom.

Razoreno je ili oštećeno oko 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno.

Do obustave agresije NATO došlo je posle potpisivanja Vojno-tehničkog sporazuma kod Kumanova 9. juna 1999. godine.

Obeležavanju su prisustvovali i predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić, premijer u ostavci Miloš Vučević i ministri Vlade Srbije u tehničkom mandatu, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković, bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić, predstavnici Vojske Srbije i policije, verskih zajednica, kao i veliki broj građana.