Srbija i Balkan
Dva odbora SANU zahtevaju od Vlade Srbije da stavi van snage uredbu o fakultetima
Do sada je četrdesetočasovna radna nedelja profesora na fakultetu ili višoj školi podrazumevala 20 časova nastave i isto toliko naučnoistraživačkog rada, novom Uredbom od 24. marta to je promenjeno u pet časova naučnoistraživačkog rada i 35 časova nastave
Akademijski odbor za visoko obrazovanje SANU i Akademijski odbor za nauku SANU uputili su zahtev Vladi Srbije, koja je u tehničkom mandatu, da hitno stavi van snage Uredbu o normativima i standardima uslova rada univerziteta i fakulteta, od 24. marta 2025. godine.
Izmenom Uredbe o normativima i standardima uslova rada univerziteta i fakulteta naučni rad nastavnika i saradnika u visokoškolskim ustanovama vrednuje se sa 12,5 odsto u ukupnoj zaradi, dok se nastavni rad vrednuje sa 87,5 odsto.
Do sada je četrdesetočasovna radna nedelja profesora na fakultetu ili višoj školi podrazumevala 20 časova nastave i isto toliko naučnoistraživačkog rada, sada je to promenjeno u pet časova naučnoistraživačkog rada i 35 časova nastave.
U dopisu SANU se ukazuje da "tom Uredbom Vlada kojoj je prestao mandat bez adekvatne stručne, javne rasprave i konsultacije svih relevantnih tela iz oblasti visokog obrazovanja dramatično menja postojeće uređenje rada zaposlenih nastavnika i saradnika i direktno ugrožava akreditacija za naučno-istraživački rad, akreditacija za realizaciju nastave na doktorskim studijama i realizacija tekućih naučnih projekata, kao i razvoj podmlatka univerziteta i fakulteta u Srbiji".
Ističe se da je teško u ovom trenutku identifikovati sve direktne i dalekosežne posledice Uredbe koja na novi način uređuje visoko obrazovanje i dodaje da je sigurno da novo uređenje visokog obrazovanja neće doprineti njegovom kvalitetu, već će u potpunosti uzdrmati temelje visokog obrazovanja, koje čini okosnicu svakog društva koje se na održivi način razvija i napreduje.
"Pomenuta Uredba, izuzev što menja višedecenijsko uređenje visokog obrazovanja u našem društvu i uvodi standarde i normative koji nisu odlika renomiranih univerziteta, već su primereniji višim i visokim školama, imaće više direktnih negativnih posledica po visoko obrazovanje, zaposlene nastavnike i saradnike univerziteta i fakulteta, ali i direktne i indirektne finansijske konsekvence po fakultete i društvo u celini", upozorili su iz SANU.
Navodi se da saradnici u nastavi i asistenti, pored redovnih nastavnih obaveza, imaju obavezu i da rade na svojim tezama i disertacijama i podseća da je odbranjeni doktorat preduslov za dalje napredovanje u karijeri.
"Sa 12,5 odsto radnog vremena koje mogu da posvete radu na svojim tezama i doktorskim disertacijama, saradnici u nastavi i asistenti neće biti u mogućnosti da svoje obaveze realizuju u za to zakonom predviđenom roku, zbog čega će direktan rezultat primene Uredbe biti odliv mladih, talentovanih saradnika sa fakulteta, a verovatno i iz zemlje, i ugrožen razvoj podmlatka u visokom školstvu", dodaje se u zahtevu dva odbora SANU.
Ukazuje se da će drastično umanjen broj radnih sati za naučni i umetnički rad zaposlenih direktno ugroziti napredovanja u zvanjima, a može da dovede i do gubitka posla, jer su zaposleni nastavnici, u svim zvanjima, izuzev u zvanju redovnog profesora, angažovani na određeno vreme od pet godina.
"Ukoliko bi se pravilnici o napredovanjima u zvanjima usaglašavali sa ovom Uredbom, pad kvaliteta nastavnog osoblja na univerzitetima i fakultetima bi bio neminovan, a sa padom kvaliteta nastavnog osoblja, pao bi i kvalitet nastave na visokoškolskim institucijama, što sigurno nije vizija i strategija razvoja našeg društva", navodi se u zahtevu.
Iz SANU upozoravaju da bi se sa opadanjem kvantiteta i kvaliteta naučnog rada na univerzitetima i fakultetima ugrozila i međunarodna reputacija naših univerziteta koji su rangirani na Šangajskoj listi univerziteta.
Ističe se da o doprinosu univerziteta i fakulteta naučnoj produktivnosti Srbije podaci se mogu pogledati na sajtu eNauka i navode da u ovom trenutku oko 65 odsto naučnih rezultata Srbije generišu zaposleni na univerzitetima i fakultetima.
"Nova preraspodela odnosa naučnog rada i poslova nastave preti da ugrozi realizaciju tekućih međunarodnih projekata, kao i angažovanje nastavnog osoblja na nacionalnim i međunarodnim projektima, što je pogubno za Fakultete koji su naučno-istraživačke organizacije koje prolaze i proces akreditacije za nauku", navode iz SANU.
Podseća se da nauka kao generator inovacija i naučna znanja iz kojih proističu i komercijalno relevantne inovacije mogu da budu pokretač razvoja čitavog društva i da su najprestižniji univerziteti na svetu upravo i najsnažniji generatori inovacija, pa su tako svetski poznati univerziteti, poput Harvarda, Oksforda ili Kembridža najznačajniji i najuspešniji istraživački centri, koji integrišu nauku, umetnost i istraživanja u cilju postizanja sveobuhvatnog opšteg obrazovanja i kulture.
Ističe se i da je drastično smanjenje vremena koje zaposleni na fakultetima mogu da posvete nauci suprotno ciljevima Strategije naučnog i tehnološkog razvoja Srbije za period od 2021. do 2025. godine "Moć znanja”, koja teži povećanju istraživačke produktivnosti i jačanju međunarodne konkurentnosti.
"Uzimajući u obzir sve navedene činjenice, zahtevamo da preduzmete neophodne mere kako bi se što hitnije obustavila primena ove Uredbe, jer njene posledice mogu dugoročno ugroziti ne samo visoko obrazovanje i naučnu zajednicu, već i širu društveno-ekonomsku situaciju u Srbiji", navodi se u zahtevu dva odbora SANU.
