Brisel pooštrava sankcije Rusiji, Srbija odbija diktat EU

Srbija je ponovo jedina među zemljama kandidatima sa Zapadnog Balkana koja je odbila da se prikloni novim spoljnopolitičkim diktatima Evropske unije. Reč je o dvema sveže donetim odlukama EU o uvođenju restriktivnih mera zbog sajber napada i podrške Ukrajini, a koje su drugi balkanski kandidati za ulazak u briselsko carstvo - Severna Makedonija, Crna Gora, Albanija i Bosna i Hercegovina - bez pogovora prihvatile.

Prva odluka Saveta EU, doneta 12. maja, produžava važenje ranijih mera protiv navodnih "sajber napada koji ugrožava Uniju ili njene članice" i to do 18. maja 2028, dok se konkretne sankcije prema pojedincima i entitetima produžuju do 2026. Takođe je ažurirana i lista razloga zbog kojih se šestorica pojedinaca nalaze pod merama, a izmenjen je i aneks koji sadrži spisak sankcionisanih.

Druga, doneta dan kasnije, odnosi se na restriktivne mere protiv lica i firmi koje EU smatra saučesnicima u akcijama koje "ugrožavaju suverenitet i nezavisnost Ukrajine". Poseban fokus je stavljen na ruske biznismene koji, prema oceni Saveta, ostvaruju privilegije i zaštitu od ruske države u zamenu za političku lojalnost. EU sada uvodi dodatnu pretpostavku da i prenos vlasništva ili povlačenje iz firmi, ukoliko su izvršene nakon 24. februara 2022, ne oslobađa pojedinca odgovornosti, osim ako ne postoji dovoljno uverljiv dokaz o suštinskoj promeni njegove ekonomske ili političke pozicije.

Na listi sankcionisanih, po novim pravilima, mogu se dodati i lica koja su omogućila prebacivanje imovine, vlasništva ili ekonomsku korist sankcionisanim biznismenima, a sa ciljem zaobilaženja mera EU.

Ove odluke svedoče o nastavku politike EU ka daljem zaoštravanju kursa prema Rusiji i potvrđuju tendenciju Brisela da pravno i politički sankcioniše, ne samo konkretne vojne ili obaveštajne aktere, već i širi poslovni i društveni sloj koji EU vidi kao stub ruskog sistema. 

Dok su se zemlje regiona obavezale da će svoju nacionalnu politiku u potpunosti uskladiti sa ovim odlukama, Beograd nije dao zeleno svetlo za ove antiruske mere, niti je spreman da sajber napade koristi kao izgovor za nova zaoštravanja u međunarodnim odnosima.