Osma epizoda "Lokomotive“: Šta bi nam danas rekao Tolkin?

U božićnoj epizodi podkasta "Lokomotiva", Marko Nikolić i Tiosav Purić govorili su o geopolitičkim analizama predstojećih zbivanja u 2023. godini, liku Tesle na hrvatskoj kovanici evra, prirodi ekoloških pokreta i "zastoju" u holivudskoj fabrici snova.

U prvom delu emisije bili je reči i o primirju koje je ruska strana ponudila kijevskim vlastima i o paralelama sa sličnim (ne)uspelim pokušajima primirja u sukobima u prošlosti.

Autori podkasta takođe su razgovarali o Romanu Papsuevu (Amoku), ruskom ilustratoru koji kroz estetiku primamljivu zapadnoj publici predstavlja motive zapadne mitologije, a koji se proslavio na Zapadu ilustrujući likove iz serijala Džordža R.R. Martina "Pesma leda i vatre" (serije "Igra prestola").

Sa doktorom medicinskih nauka i veterinarske medicine, tolkinologom i autorom Jutjub kanala "Barbatus calvus", Markom Vasićem, Marko Nikolić i Tiosav Purić su razgovarali o liku i delu Džona R.R. Tolkina, i njegovim delima: "Silmarilionu", "Padu Numenora", "Gospodaru prstenova" i "Berenu i Lutijeni".

Komentarišući Tolkinov odnos prema zapadnjačkom progresivizmu, Vasić je izjavio da je "Tolkin verovao da je novo staro, a da je staro novo. Nije bio ljubitelj savremenih tekovina, već je, naprotiv, bio privrženik tradicije. Postavljao je hipotetičko pitanje o tome da uvek može doći neki Ork i staviti prsten na prst - i izazvati katastrofu". 

Govoreći o Tolkinovim političkim stavovima, Vasić kaže: "Tolkin je bio desničarski opredeljen. Bio je monarhista, a sebe je smatrao podanikom krune. Prema demokratiji je osećao prezir, izjednačavajući je sa vladavinom rulje, a prema ljudskim pravima se odnosio kao konzervativac".

Podkast Lokomotiva emituje se svake subote u 19 časova.