RT Balkan na Božić u enklavama na KiM: Slavimo kao i svi Srbi, a ipak drugačije

Srbi na Kosovu i Metohiji u enklavama slave Božić isto i kao svi ostali Srbi, ali ipak malo drugačije. Njihovi dani ispunjeni su strepnjom, pa i na najradosnije hrišćanske praznike poput Božića, kroz svoje enklave prolaze oprezno i praktično "krišom", kako komšije Albanci ne bi pomislili da je nošenje badnjaka kroz selo provokacija, jer na KiM svaki potez Srba gleda se baš tako - kao provokacija. 

Mladen Spasić iz sela Rabovce kraj Lipljana u kome je ostalo još 25 srpskih kuća objašnjava za RT Balkan šta je to drugačije na Kosovu i Metohiji u odnosu na ostatak Srbije kada je u pitanju proslava velikih praznika.

"Kad odemo da sečemo badnjake srećni smo kad se bez problema vratimo kući. Kad naložimo badnjake ispred crkve, opustimo se, ali srećni smo tek kad svi stignemo kućama. Kad odemo na liturgiju, u crkvu, opet, najvažnije je da se svi vratimo svojim domovima bez problema, živi i zdravi. I, u tome se sastoji naša sreća, sreća Srba sa Kosova i Metohije. Slavimo Božić, Badnji dan, kao i svi u Srbiji, ali, malo drugačije".

Svaki Božić, svaki Vaskrs, svaki veliki praznik od 1999. do danas ovde donesu veliku radost, radost praznika, ali i veliku dozu straha, neizvesnosti, brige kako će sve proći, da se nešto desi, i to je ovde, jednostavno tako.

"Da bismo isekli badnjake moramo da prođemo kroz nekoliko albanskih sela. Poranimo dobro, i pre pet ujutru, odemo, obično u Staro Gracko, isečemo badnjake, trudimo se da se vratimo što pre, dok komšije spavaju, jednostavno, da neko ne proceni da je 'provokacija' to što ćemo sa badnjacima proći kroz selo", kaže naš sagovornik Mladen.

Juče je, na Badnji dan, hvala Bogu, kaže Mladen, u njihovom selu sve dobro prošlo, bez incidenata.

"Presekla nas je, uplašila vest o onome što se dogodilo u Gotovuši kod Štrpca, o ranjavanju dvojice dečaka. Juče sam u badnjake išao sa sinom, i, sinoć, posle te vesti, dugo sam razmišljao, preispitivao sebe, da li sam pogrešio što sam i dete poveo u seču badnjaka, da li je to bilo ispravno, bezbedno, promišljeno sa moje strane. A opet, želeo sam samo da moj sin vidi kako izgleda taj običaj, da pamti detinjstvo i po tome, po seči badnjaka", kaže Mladen.

Kaže i da sa komšijama Albancima u selu nemaju problema, da je tako od 1999. i da ni Albanci nemaju problema sa komšijama Srbima.

"Sva naša želja jeste da praznike provedemo u miru, da slavimo bez brige da se nešto ne desi, kao što i komšije slave svoje praznike", ističe Mladen.

On je jutros Božić dočekao sa svoje troje dece, suprugom, ocem i majkom.

"Zorom smo bili do crkve, tamo su se okupile sve srpske porodice, po povratku kući krenuli smo da obiđemo prijatelje, rođake, kumove, onda je bio božićni ručak, i srce puno radosti, sreće, tek po neki trenutak kad zaboravimo na stvarnost u kojoj živimo", navodi sagovornik RT Balkan.  

Nebojša Nikolić iz Lapljeg Sela nije krio uzbuđenje kada je pred crkvom u enklavi u kojoj živi video više stotina ljudi, kaže, suze su mu krenule od sreće.

"Jutros je u crkvi u Lapljem Selu bilo barem 250 do 300 ljudi. Suze su mi krenule kad sam video da u crkvi nema gde igla da padne, i, svake godine za Božić, za Vaskrs, za velike praznike u našoj crkvi je sve više ljudi. I, sve više omladine, dece, Bogu hvala. Vraćaju se ljudi veri, vraćaju se Bogu i to je velika uteha za sve nas", kaže Nebojša Nikolić iz Lapljeg Sela.

U Lapljem Selu, srpskoj enklavi kraj Prištine živi oko 2.000 Srba, blizu je i Gračanica. Na Badnje veče ljude je i ovde, pričaju, presekla vest iz Gotovuše kod Štrpca o ranjavanju dvojice srpskih dečaka koji su se vraćali iz seče badnjaka. Malo kasnije, sa olakšanjem je, kažu,  dočekana nova vest da su deca prebačena u KBC u Gračanici, da su operisani, u stabilnom stanju.

"I presekla nas je i uplašila ta vest, kao što smo čitav decembar strepeli da se ono što se dešava na severu KiM ne prelije ovde, da mi ne budemo izloženi dodatnom pritisku", kažu u Lapljem Selu.

Kod Nebojše Nikolića, na Božić je puna kuća. On i supruga Ivana, sin Vasilije kome je osam godina, ćerke Simonida (12) i Marija (15), otac Svetislav, majka Divna i sestra Nataša.

"Slavimo Božić kao što su ovde slavili naši pradedovi, čukundedovi, i u nekim težim i u nekim boljim vremenima. Sinoć  smo u kuću uneli badnjake, slamu, žito, majka je kao najstarija žena u kući sve nas blagosiljala, poželela našem domu mnogo radosti, sreće, blagostanja, zdravlja, sloge... Onda smo večerali, otac na čelu sofre, pored njega mali Vasilije, slomili smo kolač, svakome podelili po parče, i, Gospode bože, kako mi je srce sinoć bilo puno radosti. Jeste teško, ali, kad je najteže, naši praznici vraćaju nam veru u život, nadu da će biti bolje, jer, znamo zašto živimo ovde,  znamo zašto smo ostali i opstali", kaže Nebojša.

A strah, neizvesnost, brige za svaki novi dan, sve to se zaboravi na tren dok u kući gore badnjaci i čeka se Božić.

"Verujte, čitave noći od nekog uzbuđenja nisam zaspao... Zorom smo dočekali položajnika, zatim smo svi iz kuće krenuli u crkvu, na liturgiju, na pričešće i to je ono što nas snaži, što nam daje snagu da istrajemo ovde", zaključuje Nebojša.