Arno Gujon: Srbi u enklavama žive u zatvorima na otvorenom

Direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon, kaže da Srbi u enklavama na Kosovu i Metohiji žive u "zatvorima na otvorenom", a da je i on sam sa Kosova i Metohije proteran "bez obrazloženja i bez roka".

"Srbi 23 godine žive u enklavama koje su zatvori na otvorenom i van kojih se ne osećaju slobodno i bezbedno, a sa najnovijim tenzijama, sve ovo je samo izraženije. Sa Kurtijevom agresivnom politikom i prava Srba su sada ugrožena. Ako on preuzme sever, Srbi će i tamo živeti u getima", upozorio je u razgovoru za "Politiku" humanitarac francuskog porekla.

Na pitanje da li su Srbi svakodnevno na meti ekstremista, Gujon je poručio da su Srbi sa Kosova i Metohije pretrpeli mnogo toga.

Gujon: Retko koji narod bi izdržao ono što trpe Srbi na KiM

Objasnio je i da on na Kosmet ne može da uđe već četiri godine, od kad su ga pripadnici "kosovske" policije uhapsili na administrativnom prelazu i ispitivali nekoliko sati uz pretnje.

"Uručili su mi papir na kojem piše da mi je zabranjen ulazak jer sam na spisku nepoželjnih osoba. Od tada se sudimo, ali me samo šetaju od suda do suda", naglasio je.

Nesebična podrška Kosmetu

Dobrotvor, čije srce kuca za Srbiju u razgovoru za "Politiku" ističe da su on i njegovi saradnici iz uprave neprestano obilazili srpski narod širom regiona i dijaspore i da su finansirali mnogo projekata.

Podsetio je da je do sada na Kosmetu renovirano 44 škole i da se priprema božićni konvoj tokom kojeg deset volontera iz Francuske deli deci paketiće, školski pribor, odeću, ali i aparate za domaćinstvo i ostale potrepštine.

"Svake godine finansiramo samoodržive projekte, delimo stoku i plastenike kako bi ljudi mogli da žive od svog rada, a ne od pomoći. 'Solidarnost za Kosovo' godišnje izdvaja više od 100.000 evra za renoviranje škola na Kosovu i Metohiji, a to je jedan od naših prioriteta, jer su škole u veoma lošem stanju."

Pomoć Srbima u BIH

O položaju Srba u Bosni i Hercegovini kaže da je, i pored tolike podrške kulturnim projektima za očuvanje srpskog jezika, pisma i tradicije, uprava podržala održive projekte za najugroženije Srbe u Bosanskom Petrovcu, Bosanskom Grahovu, i u Posavini, gde je pomoć stigla u vidu kupovine stoke i poljoprivrednih mašina.

"Pokrenuli smo kampanju informisanja prognanih Srba iz Bosne preko naših ambasada, udruženja, crkava i na društvenim mrežama, kao i osnivanje Kancelarije za pravnu pomoć Srbima iz federacije u Beogradu, jer su u procesu usklađivanja zemljišne knjige i katastra mogli da ostanu bez svoje imovine u BiH".

Naglašava da za rezultat imaju 10.000 pokrenutih pravnih postupaka, kojima će više od 57.000 hektara zemlje ostati u srpskom vlasništvu.

Arno Gujon napominje da su fokus od sledeće godine Severna i Južna Amerika, jer su tamo potrebe ogromne.

"Imamo kontakte sa našim ljudima u tim zemljama. Radimo u saradnji sa Ministarstvom prosvete, jer se nova škola, godinu dana nakon pokretanja, priključuje sistemu tog ministarstva. Imamo projekte koje smo radili u saradnji sa crkvama, jer se u njima okuplja naša dijaspora svuda u svetu.

Podržali smo mnoge kulturne manifestacije, pre svega folklorne manifestacije, pomogli u nabavci narodnih nošnji, jer, za Srbe, folklor je više od igre i ima važnu ulogu o očuvanju identiteta srpskog roda."

"Francuzi sada misle drugačije"

Francuski humanitarac ocenjuje da se mišljenje Francuza prema Srbima sa Kosova i Metohije promenilo jer preko 17 godina organizacija "Solidarnost za Kosovo" izveštava o situaciji, organizuje posete za novinare i parlamentarce, izdvajaju se knjige, stripovi. časopisi i dokimentarci kako bi svet video kako žive Srbi u centru Evrope. 

"Srbija je na strani istine i pravde, situacija je malo bolja nego ranije, ali je negativna propaganda i dalje prisutna."

"Solidarnost za Kosovo" u srpske enklave dostavila pomoć u vrednosti od 90.000 evra

Arno Gujon je pojasnio da njegova humanitarna organizacija vredno radi uz pomoć 30 volontera i više od 12.000 donatora, što znači, da toliko francuskih porodica redovno daje priloge za projekte koji se realizuju u u  enklavama.

"Moja supruga takođe je angažovana i dosta pomaže. Imamo dobru saradnju sa Eparhijom raško-prizrenskom. kada sam pristao da budem direktor uprave, znao sam da će organizacija moći da nastavi da radi."

Tri puta veći budžet za Upravu

Gujon je naveo da Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima sprovodi politiku predsednika i vlade.

"Moram da kažem da i Vlada Srbije zaista pokazuje veliku brigu za naš narod izvan matice, jer, nezavisno od delatnosti naše uprave, ulaže mnogo za Srbe u okruženju i rasejanju", rekao je Gujon.

On je napomenuo da je na predlog predsednika Srbije Aleksandra Vučića. uprava dobila tri puta veći budžet za Srbe u regionu.

"U Srbiji sve više ljudi prepoznaje važnu ulogu dijaspore, ne samo na ekonomskom, već i na kulturnom, demografskomi političkom nivou. Takođe, primamo predstavnike srpskih udruženja na sastanke kod nas, kako bismo se upoznali sa njihovim problemima". 

Svakodnevna borba s procedurama

Na pitanje na kakve prepreke je uprava nailazila, Gujon govori da je, budući da dolazi iz nevladinog sektora, uložio priličan napor prvih godinu dana kako bi savladao procedure i kako bi im se prilagodio.

"Kada su se dešavale krizne situacije, mogao sam odmah kao predsednik humanitarne organizacije da opredelim novac na goruće mesto, sednem u auto i odem na lice mesta. Sa druge strane, ovde kao direktor u upravi, da bih usmerio donaciju tamo gde je potrebna, moram da raspišem konkurs, a to je duga procedura sa rokovima i komisijama".

Gujon je naglasio da, kako bi putovao po regionu i dijaspori, mora da dobije potpise ministara spoljnih poslova, finansija, čak i potpis predsednice vlade. Objašnjava da je razumljivo da to zahteva više vremena i truda u proceduralnom smislu.

Napominje da je državna institucija velika mašinerija koja se sporo kreće i ima svoja pravila.

"Ali, dobro je da ono što uradite postaje deo sistema i daje dalekosežnije rezultate".

Arno Gujon ističe da nijedna nevladina organizacija ne bi mogla da uradi ono što je njegova uprava pokrenula u prethodnom periodu, poput otvaranja škola širom sveta, ili zaštite imovine Srba iz Bosne i Hercegovine.