"Kletve" sa društvenih mreža: Zašto je protest na Slaviji bio toliko "vidovdanski"

Mnogo je tema i dilema posle protesta "Vidimo se na Vidovdan" u organizaciji studenata u blokadi. Za neke je okupljenih bilo malo, za druge mnogo imajući u vidu da je vreme godišnjih odmora, tema rasprave je ko je kriv za sukob policije i dela okupljenih, šta je donela poslednja rečenica koja se na protestu sa razglasa: "Ovo više nije studentski protest, već građanski, dajemo vam zeleno svetlo, vi najbolje znate šta vam je činiti"...

Ipak, čini se da je jedan utisak, kojem se neki nisu nadali, nadjačao ostale. "Građanisti" na društvenim mrežama od sinoć se prepiru kako se desilo da je protest koji se održao na Vidovdan, dan koji je simbol srpskih stradanja, pobeda, poraza i nadanja, bio baš toliko "vidovdanski", "srpski", "nacionalni"... Kako su baš na Vidovdan Beogradom dominirale trobojke sa natpisom: "Nema predaje"?

Nekako su "tviteraši" preživeli dva govornika sa bine koji su slali poruke u nacionalnom tonu – Kosovska bitka, Košare, srpski generali, knez Lazar, Njegoševi citati... A onda je, kada se nastavilo u istom ritmu, "proključalo". Sručile su se "kletve" na profesora Mila Lompara.

Nekadašnji poslanik SNS-a, a sada opozicionar Dragan Šormaz poručio je da više neće ići na protest, da se "Vučić ne može pobediti kosovarenjem", da mu smeta Lompar, dok je studenta Nikolu Marčetića koji se obraćao sa šajkačom na glavi nazvao "drekavcem". 

Odmah su krenule optužbe na račun profesora Lompara, podsetili su da bio na predstavljanju sabranih pesama Radovana Karadžića, koji je, inače, bio pesnik pre ostalih stavki njegove političke biografije od predsednika Republika Srpske do Haga. 

Dežurna aktivistkinja Vesna Pešić javila se sa porukom da, između ostalog, demokratija i nacionalizam, ne mogu ruku pod ruku. 

Za nekadašnjeg predstavnika Demokratske stranke Balšu Božovića, a sada NVO aktivistu jedino je rektor Vladan Đokić imao "normalan govor".

Na "Iksu" postoji jedan nalog pod imenom Milo Lompar, koji nije njegov, ali su mnogi pomislili da jeste, pa su "ga vređali".

Smetalo je nekima izvođenje pesama "Tamo daleko" i "Vostani Serbije" i povici "Kosovo je srce Srbije"...

Kada su studenti išli na protest u Novi Pazar, isti tviteraši nisu imali zamerke na ton i trasu protesta. Kad se studentima besplatno deli Kuran, to kod prozapadnih medija zavređuje naslov: "Novi Pazar oduševio gostoprimstvom", a kad se student u Strazburu ogrne zastavom sa likom Isusa Hrista, za Iks zajednicu to je "čisto nevaspitanje".

Ali, kako god. I Beograd, i Novi Pazar i Kosovo i Metohija – sve je to Srbija.