Kurti: Srbi su i u Bosni formirali zajednice, pa proglasili nezavisnost

Premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti rekao je u intervjuu za nemački "Standard" da ne razume zašto Srbima na Kosovu Ahtisarijev plan nije dovoljan, pošto on "sadrži dosta manjinskih prava za srpsku zajednicu".

Na pitanje da li postoji neki model Zajednice srpskih opština koji bi njemu bio prihvatljiv, Kurti je rekao da "ustav Kosova ne dozvoljava formiranje zajednica na etničkom principu", pošto u prvom paragrafu Ahtisarijevog plana piše da je "Kosovo multietnička zajednica". Ipak, on je dodao da bi se "moglo tražiti ujedinjenje (sa Albanijom) duž Šar planina i Rugove, ali to ne bi trebalo da se zasniva na nacionalnom identitetu".

"Kada je reč o ZSO, želeo bih da pomenem primer Bosne i Hercegovine. Tamo su 14 srpskih opština 16. aprila 1991. formirale zajednicu, 9. januara 1992. one su proglasile nezavisnost a 28. februara su donele ustav", rekao je Kurti.

On je dodao i da je stekao utisak da predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne želi Zajednicu srpskih opština, zato što onda više ne bi mogao da govori kako "neće priznati nezavisnost Kosova".

Kurti je Vučića optužio da se bavi "stvaranjem kriza koje bi posle sam rešavao" umesto da traži trajna rešenja, dok je tzv. francusko-nemački predlog za rešavanje kosovskog problema nazvao "dobrom osnovom".

Na pitanje novinara da li će izvršiti oluku tzv. ustavnog suda Kosova o povratku 24 hektara zemlje Manastiru Dečani, Kurti je rekao da je da zemlja manastiru data tokom "genocidnog režima Slobodana Miloševića", kao i je o tome potrebno razgovarati.

Kurti je rekao i da bi voleo da vidi više NATO vojnika na Kosovu, pošto "Srbija uz pomoć Rusije raspoređuje svoje trupe nedaleko od granice", kao i da će tzv. Kosovo uskoro aplicirali za članstvo u NATO.