Paprene cene lekova na KiM: Apoteke u Prištini prazne, srpske medikamente plene

Na Kosovu i Metohiji situacija sa snabdevanjem lekovima dodatno se pogrošala tokom praznika, pa su pacijenti u Univerzitetskom kliničkom centru u Prištini bili prinuđeni da sami kupuju skoro sve lekove, prenosi prištinski "Indeks onlajn".

Farmaceut koji radi u apoteci nedaleko od Kliničkog centra, koji je želeo da ostane anoniman, rekao je za "Indeks onlajn" da su pacijenti skoro sve lekove morali da kupuju tokom praznika, pošto ih ambulante nisu imale.

Lekovi na KiM tri puta skuplji nego u regionu

Farmaceut kaže da su pacijenti u njegovoj apoteci tokom praznika kupovali lekove i druge materijale, u vrednosti od oko 100 evra dnevno, jer Centralna apoteka u Univerzitetskom kliničkom centru ne radi.

Pacijent I.Š. iz Gnjilana, koji je čekao na Onkološkoj klinici, kaže da često mora da kupuje lekove, a samo lek "Erlotinib", koji je kupio pre mesec dana, koštao ga je oko 550 evra.

Nestašica lekova ne vlada samo tokom praznika, već Kličničkom centru nedostaju lekovi svakodnevno.

Ipak, pacijenti koji se tamo leče nerado govore o tome, piše ovaj portal.

Poslanik Demokratske partije Kosova i član Odbora za zdravstvo i socijalnu zaštitu Bekim Hadžiu oktobra 2022. godine istakao je da je Skupštini "Kosova" dostavljen Nacrt zakona o regulisanju cena lekova, ali da nije izglasan od strane poslanika Pokreta Samoopredeljenja, čiji je lider premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti.

"Mi smo podneli nacrt zakona za regulisanje cene lekova, podneli smo ga Skupštini kako bi zaustavilu zloupotrebe cena, ali, nažalost, nisu ga izglasali poslanici Samoopredeljenja. Lekovi na 'Kosovu' su za 300 odsto skuplji", rekao je Hadžiu.

Inspektori i specijalci upadaju u apoteke na severu 

I dok Albanci u Prištini muku muče zbog nestašice lekova u zdravstvenim ustanovama i ogromnih cena, Srbi imaju dodatne probleme.

Inspektori privremnih prištinskih institucija konstantno upadaju u apoteke na severu, plene lekove iz Srbije, neretko uz podršku naoružanih specijalaca. Pre pola godine priveden je vozač Hitne pomoći Dejan Spahić iz Zdravstvenog centra Kosovska Mitrovica jer je prevozio lekove iz Srbije.

Uprkos naporima Beograda da Srbe u južnoj pokrajini obezbedi i omogući im neophodno za život, kao i njihovim sunarodnicima u ostatku Srbije - Priština uporno krši osnovna ljudska prava. Jer, kada ste Srbin - na KiM slabo koja prava imate, čak i kada je u pitanju lečenje. 

Najava o zapleni lekova iz apoteka u srpskim sredinama bilo od dolaska Aljbina Kurtija na vlast, a novembra 2020. došlo je i do protesta i tenzija kada je inspekcija prištinskog ministarstva zdravlja pokušala da zapleni lekove iz srpskih apoteka.

Tzv. Kosovska policija intervenisala je u oktobru 2021. godine na severu KiM, pozivajući se na borbu protiv krijumčara. U pretežno srpskim sredinama je bilo sukoba sa stanovništvom. Tada su prištinske policijske snage teško ranile Srbina iz Zvečana.

Zaplene lekova postale su učestale, a situacije nije bila bolja ni za vreme pandemije virusa korona. Prištinske institucije tada nisu dozvolile Beogradu da dostavi nepohodne lekove, vakcine i medicinsku opremu koji nisu bili namenjeni samo Srbima, već svim građanima u južnoj pokrajini.

Prištinsko Ministarstvo zdravlja u saradnji sa carinom i policijom tzv. Kosova, izvršilo je, u jeku pandemije virusa korona upad u apoteku u Severnoj Mitrovici, kako bi zaplenili lekove koji nisu registrovani, a zahvaljujući meštanima Mitrovice koji su se u velikom broju okupili, nijedan lek nije zaplenjen.

Vojkan Laketić vlasnik jedne od apoteka u Severnoj Mitrovici, rekao je tada za "Kosovo onlajn" da je akcija organizovana kako bi se izvršila provera da li su lekovi koji se prodaju u srpskim apotekama registrovani u tzv. kosovskom zdravstvenom sistemu.

"Problem je što naši lekari rade po srpskom sistemu, a to znači da lekari prepisuju lekove koji su registrovani u srpskom sistemu. Ako uzmete jednu prosečnu apoteku u Severnoj Mitrovici, više od 80 odsto lekova nije registrovano u 'kosovskom' sistemu, a oni su sad došli da zaplene te lekove. I to usred ove pandemije,", ispričao je Laketić.

Kako je napomenuo, za takvu situaciju krive su isključivo vlasti iz Prištine, jer nisu ispoštovale dogovore iz Briselskih sporazuma da srpske lekove registruju u svom sistemu.

Premda mnogi Albanci ne kriju da na lečenje često odlaze u centralnu Srbiju, kao i da piju lekove koji su odobreni od strane Ministarstva zdravlja Republike Srbije, te da veruju srpskim lekarima i farmaceutima, to nije dovoljno prištinskim vlastima da omoguće svim građanima da se dostojanstveno leče.