Kurti se dodvorava EU: Putin je opsednut "Kosovom"

Predsednik vlade tzv. Kosova Aljbin Kurti nastavio je da se dodvorava Evropskoj uniji rekavši da ruski uticaj na Balkanu raste i da je tako bilo i pre specijalne vojne operacije u Ukrajini.

Boraveći u Beču, on je u intervjuu za austrijski "Standard" izjavio da je "Srbija ruska gubernija" i dodao da je priča o srpskoj nezavisnosti fingirana.

"Ono što mene brine je neutralnost demokratskog zapada prema fingiranoj neutralnosti Srbije. Srbija nije uvela nikakve sankcije Rusiji, nije osudila rat protiv Ukrajine, a Srpska pravoslavna crkva se ne solidariše sa Ukrajinskom pravoslavnom crkvom, već sa onom u Moskvi. Pored toga, Vlada Srbije je prošle godine sklopila tri važna sporazuma sa Rusijom. U maju se radilo o jeftinim isporukama ruskog gasa, zatim u septembru o koordinaciji zajedničke spoljne politike, i treće, najmoćniji proruski političar Aleksandar Vulin postavljen je za šefa srpske tajne službe", požalio se Kurti.

Kurti: Sastanci u Briselu bi trebalo da se održavaju svakog meseca

Premijer privremenih prištinskih institucija dotakao se i vojne saradnje Srbije i Rusije.

"U 2021. godini te dve države su planirale 91 zajedničku vojnu aktivnost, ali su izvele čak 104. Dve najistaknutije vežbe bile su 'Slovenski štit' i 'Slovensko bratstvo'", navodi Kurti i dodaje da u Kremlju postoji komponenta panslovenske hegemonije.

Kremlj vidi Srbe kao najbližu naciju, smatra on.

"Srbija je uspostavila 48 operativnih baza širom Kosova od 2001. godine. Tu su kružili Noćni vukovi i Vagnerovci. Takozvani Ruski humanitarni centar u Nišu, samo 160 kilometara od Prištine, "pun je špijuna i agenata Ruske Federacije", smatra Kurti ne iznoseći konkretne dokaze za svoje tvrdnje.

U Beogradu postoji regionalna baza za ruski medij "Sputnjik", zabrinut je Kurti, konstatujući da je 56 odsto srpske naftne kompanije u vlasništvu Gasproma, kao i 51 odsto najvećeg skladišta gasa.

Dačić: Kurti je palikuća na Balkanu i glavna smetnja miru i bezbednosti u regionu

U intervjuu se dotakao i srpskom naoružanja koje mu, izgleda, mnogo bode oči.

"Srbija ima 40 aviona 'mig 29', od kojih je osam donirala Belorusija i šest Rusija. Krajem septembra 2021. se jedan 'mig 29' podigao na granici 'Kosova', a u isto vreme je ruski ambasador Aleksandar Bocan-Harčenko posetio srpske trupe na granici prema 'Kosovu'", požalio se Kurti.

Tvrdi da je poslednji sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Putina održan 25. novembra 2021. godine, tri meseca pre ruske invazije.

"Tada su razgovarali o severu 'Kosova'. Vučić je pokazao Putinu sever 'Kosova' na geografskoj karti. Jedan deo veze Beograda i Moskve se očigledno bavi i severom 'Kosova'. Putin svake nedelje govori o 'Kosovu'. On je opsednut 'Kosovom'. Misli da su Irak i Avganistan bili neuspesi i mrzi što je 'Kosovo' uspešna priča NATO", smatra Kurti.

Premijer tzv. Kosova u "Standardu" ističe da je Putin došao na vlast dva meseca nakon okončanja rata na Kosovu.

"Kada sam bio ratni zarobljenik juna 1999. u jednom srpskom zatvoru, Junus bek Jevkurov je sa 206 ruskih vojnika krenuo iz Bosne i Hercegovine sa 30 naoružanih vozila ka Prištini, kako bi zauzeo pre NATO aerodrom. Tamo je naišao na britanskog generala Majkla Džeksona. On je razgovarao sa generalom Veslijem Klarkom, koji je rekao da treba da se reši ruskih trupa", podsetio je Kurti da su na 'Kosovu' bile stacionirane i ruske trupe, te da iako je dogovoreno da neće biti operativnih vojnih zona za Ruse, broj njihovih vojnika bio je povećan na 605 i ostali su četiri godine.

SAD obesmislile ZSO: Važniji im ustav nepriznatog "Kosova" od međunarodnih sporazuma

Srbija, prema njegovim rečima, igra ulogu Rusije na Balkanu, dotakao se i Republike Srpske i trznuo da izvuče paralele.

"Srbija gleda na RS, kao Rusija na Belorusiju, kao region pod kontrolom. Postoje i dalje paralele, Srbija posmatra Crnu Goru, kao Rusija Ukrajinu, a 'Kosovo' kao Rusija Moldaviju. Sever Kosova u tom pogledu ima ulogu otcepljenog regiona Trasnjistrije, koji je pod kontrolom Rusije", rekao je Kurti, uz konstataciju da status Srbije ostaje nejasan, a njeno rukovodstvo nervozno.

"Ta nervoza se preslikava na susedne države. Srbija smatra BiH, Crnu Goru i 'Kosovo', čak i Severnu Makedoniju kao privremene države, jer ima hegemonijalne, ekspanzionističke ambicije. Građani Srbije koji žele da žive u zemlji mira i blagostanja se ne slušaju, jer nema demokratije", zaključuje Aljbin Kurti.