Vilijam Voker, specijalista za manipulacije sa leševima

Vlada takozvanog Kosova izdvojila je 70.000 evra kako bi finansirala knjigu Vilijama Vokera, u kojoj je nekadašnji šef misije OEBS-a izneo svoju "istinu" o događajima u selu Račak na Kosovu 1999. godine. Prema rečima Aljbina Kurtija, ovu knjigu će prištinska vlada finansirati zbog njenog "istorijskog značaja".

"Biće to moj rezime događaja u Račku", naveo je Voker. Prema njegovim rečima, "slučaj Račak" bio je "istorijska prekretnica koja je pokrenula Severnoatlantski savez da interveniše na Kosovu protiv režima Slobodana Miloševića".

Ali, ko je čovek koji je bio neposredni inicijator NATO agresije na SR Jugoslaviju?

Vilijam Grejem Voker (1935.) je američki diplomata, koji je tokom svoje diplomatske karijere ostao najviše upamćen kao ambasador SAD u Salvadoru i kao šef Verifikacione misije OEBS-a na Kosovu.

Neposredno pre ovog imenovanja, Vilijam Voker je obavljao dužnost specijalnog izaslanika Generalnog sekretara OUN na mestu šefa Prelazne administracije Ujedinjenih nacija za Istočnu Slavoniju, Baranju i Zapadni Srem u Hrvatskoj.

Njegovo angažovanje na Kosovu bilo je veoma slično onom u Salvadoru. On je veoma marljivo, neopterećen bilo kakvim moralnim obzirima, radio posao zbog kojeg je ovde i poslat.

Ono što je američka državna sekretarka Medlin Olbrajt radila na pregovorima u Rambujeu, Voker je uradio na terenu, na samom Kosovu. Ona je minirala mogućnost da Srbija zaista učestvuje u pregovorima, Voker je inscenirao masakr koji je trebalo da opravda NATO intervenciju.

Ovu "strategiju" je kasnije objasnio Albanac Veton Suroi, koji je bio uključen u pregovore, prenoseći poruku koju je Olbrajtova uputila Tačiju: "Ona je govorila, ti potpiši, Srbi ne potpisuju, mi bombardujemo. Ti potpisuj, Srbi ne potpisuju, i imaćeš NATO unutra. Dakle, sve je na vama."

Vokerova specijalnost, primetio je američki naučnik i politički aktivista Noam Čomski, bile su "manipulacije sa leševima", a to mu sasvim umanjuje verodostojnost, uključujući i "verodostojnost svih njegovih priča o događajima u Račku." 

"Slučaj Račak"

"Slučaj Račak" je naziv za oružani sukob između srpske policije i albanskih terorista tokom policijske akcije 15. januara 1999, u kosovsko-metohijskom selu Račak, kao i za istražna i politička događanja koje su ovaj događaj pratile.

Danas postoje dve suprotne verzije pomenutog događaja: prva je ona na kojoj i danas insistiraju SAD, NATO i, najzad, sam Voker, a prema kojoj je srpska policija, uz podršku Vojske Jugoslavije (VJ), izvršila masakr nad "nedužnim civilima albanske nacionalnosti".

Druga verzija je da je akcija u Račku bila legitimna antiteroristička akcija policije protiv naoružanih pripadnika terorističke Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), koja je politički iskorišćena kao povod da se iskonstruišu navodi o masakru civila, u cilju stvaranja opravdanja za NATO agresiju na Saveznu Republiku Jugoslaviju.

Sve što se posle događalo sa Srbijom i na Kosovu, kao i sama NATO agresija i konkretni potezi SAD, koje je na Kosovu predstavljao Voker, omogućava samo jedan zaključak: istinita je druga verzija događaja. Vokerova je, očigledno, lažna.

Srpsku verziju, uostalom, podržao i Haški tribunal time što je povukao sve optužbe za tobožnji masakr u Račku. Naravno, prekasno.

Nakon događaja u selu Račak i medijske kampanje koja je usledila, planovi za intervenciju NATO-a, čija je realizacija bila odložena nakon sporazuma Holbruk-Milošević u novembru 1998. godine, za kratko vreme pretvorili su se u stvarnost.

"Mond" iz 1999: Nije li Račak previše "savršen"?

Neposredan povod za akciju policije u Račku bile su akcije grupe pripadnika OVK iz sela Račak, koji su prethodno ubili četvoricu srpska policajca.

Akciju su 15. januara izveli pripadnici Posebnih jedinica policije. Prema podacima policije, svi poginuli u selu Račak bili su pripadnici OVK, što potvrđuju i svedočenja sa suđenja Slobodanu Miloševiću.

Po svaku cenu satanizovati Srbe

Voker je već sledećeg dana, 16. januara, naredio pojedinim verifikatorima OEBS-a da ostanu u selu preko noći kako bi "pazili na leševe", a zatim je otišao u Prištinu i na konferenciji za štampu dao sledeću izjavu: "Iz onoga što sam lično video, ne ustručavam se da izjavim da je u pitanju masakr, očigledno, izrazito protiv čovečnosti."

Bilo je to pre nego što je izvršen uviđaj i pre nego što je završena istraga o čitavom slučaju.

Uviđaj je obavljen tek 18. januara. Tada je, već grubim pregledom, konstatovano je da nije bilo masakra nad telima poginulih, a njihovi posmrtni ostaci prebačeni su u Prištinu.

Prema izjavama finskog patologa Helene Rante, koja je istraživala tela ubijenih u Račku i koje su date naknadno, 2008. godine, Voker je vršio pritisak na nju i tražio da satanizuje Srbe, iako nije bilo osnova za to. Nezadovoljan njenih izveštajem, Voker se kasnije nije osvrtao na njene zaključke, već je na svoj način karakterisao ceo događaj.

Ranteova tvrdi da joj je "Voker stavljao reči u usta, što je bilo nedopustivo."

"Nisam se složila sa njim", dodala je forenzičarka. "Bio je ljut na mene, a najviše ga je naljutilo to što sam odbila da upotrebim reč `masakr`i kažem ko stoji iza onoga što se desilo u Račku. Bio je strašno ljut zbog toga. Gađao me je olovkom."

Agenti CIA na Kosovu

Britanski televizijski kanal Bi-Bi-Si 2 prikazao je 12. marta 2000. dokumentarac Alana Litla pod nazivom "Moralna borba: NATO u ratu".

Dokumentarni film sadrži dokaze o tome kako je administracija SAD pod Klintonom stvorila izgovor za rat protiv Srbije sponzorišući separatističku Oslobodilačku vojsku Kosova (OVK), a nakon toga je izvršila pritisak na svoje "evropske saveznike". Otkrića u dokumentarcu su pojačana člankom koji je istog dana objavljen u britanskom "Sandej tajmsu".

"Sandej tajms" je preneo da su anonimni izvori "priznali da su pomogli u obuci (takozvane) Oslobodilačke vojske Kosova". Ovaj list dodaje da su službenici CIA bili "posmatrači prekida vatre na Kosovu 1998. i 1999. godine, razvijajući svoje veze sa OVK i obezbeđujući im američke priručnike za vojnu obuku, savete na terenu o borbi protiv jugoslovenske vojske i srpske policije."

Osnovni motiv za to bila je eskalacija sukoba i izgovor za dovođenje NATO trupa na teritoriju Srbije.

Litl je u filmu intervjuisao vodeće aktere sukoba na Kosovu, između ostalog i državnu sekretarku SAD Madlen Olbrajt, pomoćnika državnog sekretara Džejmsa Rubina, američkog izaslanika Ričarda Holbruka, kao i Vilijama Vokerom i lidera takozvane OVK Hašima Tačija.

Olbrajtova je bila veoma "prijemčiva za strategiju OVK", tvrdi autor, jer su SAD bile nestrpljive da insceniraju vojni sukob. Njen intervju počeo je rečima: "Verujem u konačnu moć, u dobrotu moći saveznika predvođenih Sjedinjenim Državama." Kampanja provokacija terorističke OVK shvaćena je kao dobrodošlo sredstvo kojim se može isprovocirati upotreba vojne sile.

"Svaka oružana akcija koju smo preduzeli donela bi odmazdu protiv civila", objasnio je Hašim Tači. "Znali smo da ugrožavamo veliki broj njihovih života."

Koristi od ove strategije dobro je objasnio albanski učesnik u pregovorima u Rambujeu Dug Gorani: "Što je više civila ubijeno, šanse za međunarodnu intervenciju su bile veće, i OVK je to, naravno, shvatila. Jedan strani diplomata mi je jednom rekao: 'Vidi, ako ne pređeš kvotu od 5.000 mrtvih, nikada nećeš imati nijednog stalno prisutnog diplomatu na Kosovu`."

U članku "Sandej tajmsa" se dodaje: "Kada je OEBS napustio Kosovo, nedelju dana pre nego što su počeli vazdušni napadi, mnogi satelitski telefoni i globalni sistemi za pozicioniranje bili su tajno predati OVK, obezbeđujući da gerilski komandanti ostanu u kontaktu sa NATO-om i Vašingtonom. Nekoliko vođa OVK imalo je broj mobilnog telefona generala Veslija Klarka, komandanta NATO-a."

U članku se nadalje citiraju neimenovane "evropske diplomate, koje su tada radile za OEBS", a koje "tvrde da je američka politika vazdušne udare učinila neizbežnim". Za to je najzaslužniji "diplomata" Vilijam Voker.

Autori teksta citiraju i neimenovanog evropskog izaslanika, koji direktno optužuje šefa misije OEBS-a Vokera da je rukovodio operacijom CIA: "Američka agenda se sastojala od njihovih diplomatskih posmatrača, zapravo agenata CIA, koji su delovali pod potpuno drugačijim uslovima od evropskih."

Zlatna medalja za manipulacije

Godine 1989. godine Vilijem Voker bio je na položaju američkog ambasadora u Salvadoru, u kome je, od ranih osamdesetih godina, više od 75.000 ljudi poginulo u građanskom ratu.

Desničarski eskadroni smrti pobili su hiljade ljudi pod izgovorom da žele da eliminišu "levičare". Pobunjenički Front nacionalnog oslobođenja "Farabundo Marti" vodio je gerilski rat protiv vojnog režima koji je uživao snažnu podršku američke administracije pod predsednikom Ronaldom Reganom. Salvadorska hunta je tada pomagala i antisandinistički pokret u susednoj Nikaragvi.

Govoreći 1990. godine o vladinom nasilju i masakru koji se odigrao u Salvadoru, Voker je rekao: "Ne opravdavam to, ali u vremenima kao što su ova, u kojima ima mnogo emocija i besa, stvari kao što je ova (ubistvo jezuitskih sveštenika, domaćice i njene 15-godišnje ćerke), ipak se događaju."

Na osnovu kasnije dostupnih izveštaja iz američkog Nacionalnog arhiva, obelodanjeno je da je ambasador Voker znao da je salvadorska vojska odgovorna za masakr, pošto mu je na to ukazao američki major na službi u ambasadi SAD u San Salvadoru.

O Vokerovom angažmanu u Salvadoru pisao je i ugledni američki naučnik i politički aktivista Noam Čomski, u svojoj knjizi "Novi humanistički militarizam", u kojoj iznosi jasan i nedvosmislen zaključak:

"Vilijem Voker je čovek čije se ime vezuje za krvave događaje u Salvadoru 1989, gde je, kao ambasador SAD, rukovodio američkom pomoći koja je omogućila lokalnim vlastima ubistvo šestorice vodećih intelektualaca u zemlji, jezuitskih sveštenika, njihove domaćice i njene ćerke. Voker je tada objasnio da su se gerilci preobukli u uniforme regularne vojske, kako bi krivica i odijum javnosti pali na državne organe."

"Manipulacije sa leševima," dodaje Čomski, "sa uniformama i tome slično, već od ranije su specijalnost tog čoveka, čija prošlost, u svakom slučaju, umanjuje kredibilitet svake njegove dalje aktivnosti, pa i njegove priče vezane za događaje u Račku."

Vilijama Vokera je 24. novembra 2008. predsednik Albanije Bamir Topi imenovao za počasnog građanina Republike Albanije, a 15. januara 2009, na desetogodišnjicu "slučaja Račak", u najciničnijem maniru, premijer i predsednik takozvane države Kosovo, Hašim Tači i Fatmir Sejdiju, odlikovali su ga "zlatnom medaljom za usluge čovečanstvu."