Mekina za RT Balkan o paktu Slovenije i Hrvatske: Ispunjavanje naloga Vašingtona i Brisela

Pakt Slovenije i Hrvatske i trojni pakt Prištine, Zagreba i Tirane podigao je prašinu na Balkanu.

Stari protivnici Srbije koji se boje svega srpskog ponovo su uspostavili osovinu kao uoči raspada SFRJ.

Šta se krije iza pakta Zagreba i Ljubljane? Zašto je njima fokus Zapadni Balkan, od koga beže svaki put kada se spomene Balkan?

Novinar iz Ljubljane Igor Mekina odgovarajući na pitanje otkuda Slovenija u paktu Hrvatske, Albanije i Prištine protiv Srbije i da li se oživljava stara antisrpska alijansa u punom obimu, rekao je da je u Jugoslaviji važila deviza "jaka Jugoslavija, slaba Srbija", odnosno obrnuto i da je to bio razlog zbog kog su pokrajine formirane, a u nekim drugim republikama u kojima je bio prisutan veliki broj manjina toga nije bilo.

Oglasio se Đurić o vojnim savezima u regionu: Zvoni za uzbunu

"Danas se dešava nešto slično, plan je takav da se na Srbiju i dalje gleda kao na državu koja je suviše bliska Rusiji i u toj geopolitičkoj igri moći države se mere koliko su velike i koliko imaju resursa", rekao je on.

Kako je istakao, smanjiti neku državu je značajan doprinos tome da se njeni resursi smanje.

"Zbog toga Srbija bez Kosmeta sa jedne strane, a sa druge strane Srbija koja ne bi mogla da inkorporira i Republiku Srpsku u budućnosti, što je jedna od mogućnosti, predstavlja osnovu politike Brisela", rekao je Mekina za Jutro na RT Balkan.

Ističe da je ta politika pomalo konfuzna, jer u BiH ona traži uspostavljanje i podršku federalnim vlastima, centralnim organima jedne zemlje koja je federalna, iako je Slovenija sama bila glavni pobornik separatizma u nekadašnjoj Jugoslaviji.

"Sa druge strane se na KiM insistira na svetosti principa koji su doveli do separatizma. To je dosta konfuzno, ali ono što je suština je da je to jedna od posledica slabljenja NATO pakta", rekao je Mekina.

"Dok je NATO pakt važio za garant mira svuda takvih savezništva nije bilo. Danas imamo savezništvo Srbije sa Mađarskom, ali i tu suprotnu alijansu koja se sada stvara Slovenija-Hrvatska i Albanija i Priština. Posebno problematično je to što je Slovenija ušla u takvu alijansu u kojoj je i 'Kosovo'", smatra on.

Kako kaže, iako ga Slovenija priznaje kao samostalnu državu ono "nema potpuni međunarodni subjektivitet".

"U presudi Međunarodnog suda u Hagu, koja je bila povodom procene o opravdanosti Deklaracije o nezavisnosti, nećete naći nijednu rečenicu u kojoj bi se 'Kosovo' opisivalo kao država, jer to i nije država, čak eksplicitno piše da je to pokrajina pod upravom UN. Šta Slovenija tu ima da traži to je veliko pitanje", istakao je on.

Smatra da se radi o ispunjavanju naloga koji dolaze iz Vašingtona i Brisela, a da oni koji su na vlasti u Sloveniji nisu sposobni da se odupru takvim zahtevima.