Srbija i Balkan
Hrvatske muke s evrom
Umesto najavljenih pogodnosti za privredu i građane, koje je trebalo da donese članstvo u evrozoni, početak 2023. godine u Hrvatskoj obeležen negodovanjem, žestokim kritikama i reakcijama na poskupljenja
Hrvatska je 1. januara ove godine postala 20. po redu članica evrozone, zamenivši kunu evropskom valutom. Osim očekivanog perioda prilagođavanja na novu valutu, istovremeno se dogodio i neočekivani rast cena roba i usluga, i to u suprotnosti sa Zakonom o uvođenju evra, piše "Politika".
Tako je, umesto najavljenih pogodnosti za privredu i građane, koje je trebalo da donese članstvo u evrozoni, početak 2023. godine u Hrvatskoj obeležen negodovanjem, žestokim kritikama i reakcijama na poskupljenja, a sve to je, uglavnom usmereno prema "pohlepnim" trgovcima, koji konverziju kune u evro koriste kako bi zabašurili neopravdano podizanje cena.
Da li je to zaista tako – zavisi od toga ko tumači, jer su trgovci i sami opterećeni sve višim dažbinama, građani sve većim poskupljenjima, a i jedni i drugi inflacijom i egzistencijalnim strahom. Vlada Hrvatske, međutim, u ovoj borbi sa mnogo otvorenih pitanja, zauzela je jasan stav i preduzela korake da bi, kako je rečeno, zaštitila građane.
Premijer Andrej Plenković najavio je novčane kazne za poslovne subjekte koji ne budu poštovali vladin zaključak o vraćanju cena na stanje od 31. decembra prošle godine, koji je donet pre desetak dana. Kao neke od mogućih kazni navedeni su ukidanje subvencija za energente, podizanje poreza, ali i pojačan nadzor nad cenama i inspekcije poreske i carinske uprave.
"Oni koji su prilikom konverzije u evro neopravdano podigli cene, smanjili su kupovnu moć građana i naneli štetu privredi dodatno povećavajući ionako visoku inflaciju", rekao je Plenković.
Inspekcije već danima proveravaju stanje na terenu, a prema najnovijim izveštajima nadležnog Državnog inspektorata o nadzoru preduzetnika, veliki broj poslovnih subjekata neopravdano je podigao cene prilikom prelaska na novu valutu.
Hrvatska ne može da govori o "neopravdanom" podizanju cena
Ekonomski analitičar Damir Novotni za "Politiku" podseća da se ulazak Hrvatske u evropodručje poklopio s razdobljem vrlo visoke inflacije, kakva nije zabeležena duže od 25 godina i da zato nije jednostavno razlučiti povećavanje cena zbog inflatornih pritisaka od rasta cena kao posledice uvođenja evra.
"U većini slučajeva povećavanja cena koje je utvrdio Državni inspektorat, to je posledica inflatornih pritisaka u 2022. godini. Preduzetnici su jednostavno iz taktičkih i tehničkih razloga (prilagođavanja internih IT sistema) odlučili da koriguju cene početkom ove godine. Treba reći da su se ekonomski akteri u međuvremenu odvikli od suživota s inflacijom – kako potrošači, tako i ponuđači robe i usluga", rekao je Novotni.
On je istakao da prilagođavanje inflaciji nije jednostavno, budući da su u većini slučajeva potrošači osetljivi na rast cena, te su skloni odustajanju od kupovine.
"Zbog svega ovoga vrlo je teško postaviti razliku između onih koji su 'neopravdano' i onih koji su 'opravdano' podizali cene. Naime, u tržišno orijentisanim ekonomijama, kakva bi hrvatska ekonomija trebala da bude, zbog članstva u EU i pogotovo članstva u EMU, kao jednoj od tržišno najrazvijenijih regija na svetu, vlada ne može govoriti o 'neopravdanom' podizanju cena", kaže Novotni.
On podseća i da odluku o tome da li su cene preterano visoke mogu donositi samo potrošači, koji će kupiti određeni proizvod ili uslugu ili, pak, to neće učiniti. Tu navodi primer turističke sezone u Dubrovniku, kada svi ponuđači "neopravdano" dižu cene smeštaja, hrane i posebno kafe, koja je u sezoni u Dubrovniku od tri do četiri puta viša od cene kafe u Osijeku ili, recimo, Našicama.
Signal za preduzetnike da snize cene - da potrošači odustanu od kupovine
Da je teško odrediti šta je opravdano, a šta neopravdano podizanje cena, slaže se i Vedrana Pribičević, ekonomista iz Zagrebačke škole za ekonomiju i menadžment. Preduzeća, naime, svoje cene određuju uzimajući u obzir mnoge faktore: od kupovne moći kupaca i njihove osetljivosti na cene, pa do ulaznih troškova i cenovnog strategijskog međudelovanja sa lokalnom i internacionalnom konkurencijom. Inflacija to dodatno komplikuje, pogotovo kad su dobavljački lanci dugi pa su preduzeća mogla odlagati povećanje maloprodajnih cena mesecima, iako su proizvođačke cene znatno rasle.
"Kako živimo u kapitalizmu, glavni arbitri toga da li su cene prihvatljive ili ne jesu potrošači. Nema snažnijeg signala za preduzetnike da snize cene od toga da potrošači odustanu od kupovine", objašnjava Vedrana Pribičević.
Ona je naglasila da je na zajedničkom tržištu EU taj mehanizam konkurencije ono što će na kraju rezultirati i nižim cenama za potrošače. Ono gde se to možda neće dogoditi jesu usluge jer, prema njenim rečima, usluge poput frizera nisu međunarodno razmenjive, pa su to oni koji pružaju usluge iskoristili za povećanje cena koje će se ovim približiti prosečnim cenama usluga u EU, a supstituta tu nema.
Iako i dalje nemaju svi dovoljno razvijenu sposobnost procene da li je cena u evrima odgovarajuća onoj u kunama, većina građana s velikom sigurnošću procenjuje da sve teže uspeva da pokrije troškove života.
"Ljudi se trude da budu štedljivi. Za neke stvari, naravno, moramo platiti cenu kolika god da je, jer nema nam druge. Ali za neke druge pazimo kako trošimo, gledamo gde su sniženja i akcije i na taj način pokušavamo da kompenzujemo poskupljenja. Borimo se s onim što imamo. Mislim da su naši ljudi vrlo snalažljivi u teškim uslovima i vrlo ''trpni'. Dokle će to tako ići i moći…", pita se Jovica Drobnjak iz Zagreba komentarišući poskupljenja.
Mnogi građani odlučuju da nadležnim službama prijave "nepošteno" podizanje cena. Za deset dana pojačanog nadzora, prema preliminarnim podacima, inspekcija je obavila 696 nadzora u kojima je u 188 slučajeva utvrđeno neopravdano povećanje cena. Vlada je odložila donošenje odluke o zamrzavanju cena veće palete proizvoda, koje je bilo najavljeno za prošlu sednicu, ali je rečeno da će koristiti alate koje ima na raspolaganju kako bi se zaštitila prava potrošača.
Vedrana Pribičević ističe da mere vlade više podsećaju na igrokaz nego što su stvarna pretnja.
"Država uvek ima metode kojima može sankcionisati ponašanje subjekata na tržištu i onima koji se toga ne drže odrediti kaznu. Mislim da je tu pre svega zakazao civilni sektor, posebno udruženja za zaštitu prava potrošača. U Sloveniji su, na primer, upravo oni odradili većinu pritiska na trgovce, prateći cene godinu dana pre uvođenja i čak dve godine posle uvođenja evra, objavljujući crne liste. U Hrvatskoj su to pokušali da urade kroz projekat 'Tajni kupac', međutim, ministarstvo nije dalo udruženjima da sama izaberu koje cene će pratiti, već su im iz ministarstva dali listu."
Objašnjava da su tako i sami trgovci znali vrlo egzaktno koje se cene prate i u kojim radnjama i, normalno, te cene onda nisu dizali.
"Posledica je da u pet meseci realizacije projekta nije bilo nijedne prijave inspektoratu od strane udruženja koja su bila deo projekta. Naravno, način na koji je projekt sproveden, namerno ili nenamerno, osigurao je vladi da u ovom slučaju odglumi spasitelja građana", smatra Vedrana Pribičević.
