Hrvatska ušla u Šengen i uvela evro: Loš tajming ili evropska bezbednost?

Hrvatska je u ponoć uvela evro i ušla u Šengen.

Obaveza dvojnog izražavanja cena trajaće do kraja 2023. godine.

U ponoć je započeo period dvojnog opticaja, koji će trajati do 14. januara, a u tom periodu prilikom gotovinskih transakcija moći će se, uz evro, koristiti i kuna kao zakonsko sredstvo plaćanja, prenosi Indeks.

Hrvatska je u ponoć ušla i u Šengen. Ukinute su granične kontrole na kopnenim i pomorskim graničnim prelazima, a na proleće će biti ukinute i na aerodromima.

Na graničnom prelazu Bregana simbolično je podignuta rampa i uključeno zeleno svetlo slobodnog prolaska na mestu nekadašnje granične kontrole.

Ministar unutrašnjih poslova Davor Božinović ugostio je na Bregani slovenačku ministarku Sanju Ajanović Hovnik, a nakon kratkog sastanka, tačno u ponoć istovremeno je podignuta rampa s obe strane granice, čime je omogućen slobodni prolaz između dve države.

Pet minuta pre ponoći policijski službenici na Bregani izvršili su poslednju graničnu kontrolu.

Delegacije dve zemlje potom su se uputile na slovenačku stranu, na područje nekadašnjeg graničnog prelaza Obrežje, gde su načelnici policijskih stanica i policijski službenici zahvalili jedni drugima na dosadašnjoj saradnji, uz simbolično uklanjanje ploča sa policijske zgrade u Obrežju.

Loš tajming

Hrvatska se 1. januara pridružuje evrozoni, postajući 20. članica jednovalutnog bloka — uz pomalo nezgodan tajming, piše "Politiko".

Kako navode u poruci Hrvatskoj: Nije sjajan trenutak da se pridružite klubu, jer evro je u julu pao u odnosu na američki dolar i ostaje slab uprkos tome što je povratio neke pozicije poslednjih meseci. Evropska centralna banka je u krstaškom ratu protiv inflacije , što dovodi do usporavanja privrede. Zimska recesija je sada osnovni scenario.

Hrvatski ministar finansija Marko Primorac je optimista.

"Sigurni smo da će se kamatne stope i uopšte troškovi zaduživanja vremenom povećati", rekao je on za "Politiko". 

"Međutim, sigurni smo da bi povećanje za Hrvatsku bilo mnogo manje nego da ne uđemo u evrozonu", smatra Primorac.

Ako je za zemlju spisak pluseva dugačak, onda za samu evrozonu koristi dobijanje vrhunskog studenta, piše "Politiko". Iako je mediteranska zemlja poput Italije i Grčke, najzaduženijih članica bloka, Hrvatska godinama vodi fiskalno konzervativnu politiku.

Hrvatska će takođe dobiti mesto za stolom Upravnog saveta Evropske centralne banke i u procesu je ratifikacije Ugovora o Evropskom mehanizmu za bezbednost, nadamo se do januara, rekao je Primorac.

"Kada je u pitanju dodatni štit, koji će biti tu ulaskom u Evropski mehanizam za bezbednost, to takođe vidimo kao dodatnu korist za hrvatsku ekonomiju", rekao je on.

Hrvatska, poslednja zemlja koja je pristupila EU pre skoro deceniju, postaje prva nova članica evrozone otkako su tri baltičke zemlje, Estonija, Letonija i Litvanija, napustile svoje nacionalne valute 2011, 2014. i 2015. godine.