Falsifikovani lekovi godišnje odnesu 700.000 života u svetu: Kakva je situacija u Srbiji

Prodaja falsifikovanih lekova je najbrže rastuća i druga najprofitabilnija kriminalna aktivnost u svetu, koja godišnje odnese 700.000 života, izjavio je danas predstavnik Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije Pavle Zelić.

Falsifikovani lekovi biće tema međunarodne konferencije "Svet zajedno protiv falsifikovanih medicinskih proizvoda" koja se održava 14. oktobra u Beogradu, u Privrednoj komori Srbije. Konferencija će okupiti farmaceutske stručnjake sa šest kontinenata, ali i predstavnike Ministarstva zdravlja, inspekcijske službe, policije, carine i tužilaštva.

Prodaja lažnih lekova za mršavljenje u naglom porastu, korisnici u velikom riziku po zdravlje

"Važno nam je da prenesemo poruku da su falsifikovani lekovi pretnja koja je sveprisutna, a najviše na internetu gde se putem društvenih mreža, posebno TikToka, targetiraju mlađe generacije", rekao je Zelić za Tanjug.

Prema njegovim rečima, falsifikovani lekovi inkasiraju više od 430 milijardi dolara na godišnjem nivou, a jedini legalni izvor lekova jesu apoteke. On je apelovao na građane da izbegavaju kupovinu lekova putem interneta, kao i da ukoliko dođu u kontakt sa sumnjivim lekom, to prijave nadležnim službama, pre svega Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije.

"Više od 50 odsto lekova koji se nalaze na internetu su falsifikovani, a 10 odsto globalnog prometa lekova čine lažni lekovi. Oni su najzastupljeniji u zemljama sub-saharske Afrike, Južne Amerike, Centralne Amerike, Jugoistočne Azije, ali takođe prolaze i preko granica Srbije i odlaze ka zapadnoj Evropi gde na njima može mnogo da se zaradi", rekao je Zelić.

U svetu bilo slučajeva da falsifikovani lekovi putem lanca snabdevanja dospeju i u apoteku. Jedna italijanska mafijaška porodica je tako plasirala lekove protiv kancera u Italiji i odatle su ih plasirali u bolnice u Nemačkoj, Švedskoj i Velikoj Britaniji.

Na pitanje koliko je ovaj problem prisutan u Srbiji i regionu u odnosu na svet, Zelić ističe da je u Srbiji zabranjena kupovina lekova na internetu što smanjuje mogućnost da takvi lekovi dospeju u ruke naših građana.

"Otkad postoji lek, postoji i lažni lek. U poslednjih 30 godina falsifikatori su postali izuzetno sofisticirani - umeju da imitiraju izgled kutije, pa i same tablete. U afričkim zemljama i nekim drugim nerazvijenim regijama sveta, lekove možete kupiti i na pijacama. Srbija i region nisu bili previše ugroženi u prethodnim godinama, uglavnom zato što nismo dovoljno atraktivno tržište. Mnogo se više moglo zaraditi u Francuskoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji i skandinavskim zemljama, gde su upravo odlazili ti proizvodi", naveo je Zelić.

Falsifikovani lekovi mogu izazvati ozbiljne nuspojave, a laboratorijskim analizima su u takvim lekovima pronalaženi antifriz, otrov za pacove, prah od cigle, vosak za podove i boju za asfaltne puteve.

Lažni doktori, patronažne sestre i psihoterapeuti – umesto provere slepo verujemo reklamama

"Sve češće se falsifikuju lekovi za one koji su životno ugroženi, skupi lekovi, lekovi za retke bolesti, lekovi za decu kojima treba neophodna terapija, a dobiće nešto što ne samo da im neće pomoći, već im može pogoršati stanje", upozorio je Zelić.

Međunarodnu konferenciju "Svet zajedno protiv falsifikovanih medicinskih proizvoda" organizuje Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije u saradnji sa Privrednom komorom Srbije. Glavne teme biće globalni trendovi u proizvodnji i prometu falsifikovanih lekova, iskustva i izazovi u pojedinim regijama, uloga regulatornih agencija, policije i pravosuđa, saradnja sa međunarodnim organizacijama (SZO, Savet Evrope, EU, INTERPOL), jačanje kapaciteta i komunikacija sa građanima.