Srbija i Balkan
Drecun: Srbiji je mesto u evroatlantskom partnerstvu, "Kosovo" u NATO?
Predsednik skupštinskog Odbora za KiM tvrdi da bi postizanjem "strateškog geopolitičkog dogovora sa Zapadom" Beograd dobio mnogo veći nivo zaštite ljudskih prava srpskog naroda na "Kosovu"
Dok javnost čeka večerašnje obraćanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića o Kosovu i Metohiji i zahtevima Zapada da (ne)formalno priznamo samoproglašenu nezavisnost južne srpske pokrajine, predsednik Odbora Skupštine Srbije za KiM Milovan Drecun izjavio je danas da je Srbiji mesto u evroatlantskom partnerstvu i ocenio da je neophodno da "napravimo strateški geopolitički dogovor sa Zapadom".
"Mi sada imamo podelu sveta – biramo pol moći na kome ćemo se nalaziti, a to je evroatlantski plan moći, jer mi nismo u Aziji, pa je nama neophodno da napravimo strateški geopolitički dogovor sa Zapadom. Naše mesto je tu u evroatlantskom partnerstvu. Dogovor sa Zapadom može da počiva na kamenu temeljcu – dogovoru oko 'Kosova'", rekao je Drecun za N1.
On ipak navodi i da ne misli da bi trebalo da prestanemo da se oslanjamo na Rusiju, jer nam je ta država, kao i Kina, "potrebna zbog Saveta bezbednosti, pošto 'Kosovu' nećemo da omogućimo članstvo u Ujedinjenim nacijama".
On se, takođe, osvernuo na izjave specijalnog savetnika američkog Stejt departmenta Dereka Šolea i ocenio da one ukazuju "na mogućnost da se i oko članstva u međunarodnim organizacijama postigne neko rešenje".
Srbiji potrebna podrška Rusije i Kine
Drecun naglašava da bi bila moguća tri koraka. Prvi, osnovni sporazum koji ne bi uključivao međusobno priznanje ali bi stavio "Kosovo" na evroatlantski put - što je sintagma koja podrazumeva ulazak u NATO.
"To znači da je cilj Zapada da se Srbija ne protivi da se 'Kosovo' učlani u neke evropske organizacije, kao i da se slomi otpor pet članica EU koje se protive članstvu 'Kosova'", dodaje Drecun.
Srbiji je, ističe, u borbi da postignemo rešenje sa Prištinom, i dalje potrebna podrška Rusije i Kine.
Ustvrdio je i da bi postizanjem strateškog geopolitičkog dogovora sa Zapadom, Beograd dobio mnogo veći nivo zaštite ljudskih prava srpskog naroda na "Kosovu", kao i izbegavanje kriza i incidenata, ali nije objasnio na čemu je zasnovana ova tvrdnja.
"Postizanje dogovora doprinelo bi i da se smanje tenzije, a dobili bismo i nešto što bi omogućilo dalji predvidiv ekonomski rast Srbije", kaže Drecun.
Povodom pritisaka Zapada da se uvedu sankcije Rusiji, navodi da su prisutna dva pravca pritiska na Beograd i da, ako bismo uspeli da postignemo osnovni sporazum (sa Prištinom), mi bismo na jednom pravcu oslabili deo pritisaka.
Drecun ukazuje i da će se večeras, nakon obraćanja predsednika Aleksandra Vučića, saznati da li je bilo nekih korekcija francusko-nemačkog predloga za Kosovo i Metohiju u odnosu na prvobitni predlog koji je i sam imao prilike da vidi.
"Zanima me da li su napravljene korekcije i da li su one suštinske", rekao je Drecun.
Sporne tačke francusko-nemačkog predloga
Ocenio je da je taj predlog samo koncept o kojem bi Srbija trebalo da diskutuje, koji nije ultimatum i o kojem je moguće postići konsenzus u javnosti.
U prvobitnom predlogu, kako navodi, sporno je to što se navodi da se Srbija neće protiviti članstvu "Kosova" u svim međunarodnim organizacijama. Ne kaže se kojim, precizirao je Drecun, ali je istakao da to onda znači da se odnosi i na Ujedinjene nacije.
Sporno je, kako ističe, i što u predlogu piše da ugovorne strane treba da poštuju teritorijalni integritet i suverenitet, pravo naroda na samoopredeljenje, da obe strane priznaju pasoše, da razmene nekakve misije…
"Dakle, traži se od Beograda da ne prizna de jure lažnu državu Kosovo, ali da je tretira kao međunarodni subjekat, odnosno da se prema njima odnosimo kao prema državi. Te dve stvari su najspornije", rekao je Drecun.
On je istakao i da u tački 7 predloga nema spominjanja ZSO, već se govori o određenoj samupravi za Srbe koja je, kako ocenjuje, "dosta nemušto definisana".
"Šta je bio problem da se spomene ZSO?", zapitao je Drecun i dodao da nije dovoljna formulacija da će se primenjivati sve ranije potpisano i dogovoreno.
On kaže da je Beograd rekao da možemo da nastavimo dijalog i da će Srbi da se vrate u institucije tek kada se formira ZSO i dodao da američka strana inistira na ZSO, ali da Aljbin Kurti izbegava da spomene tu obavezu Prištine.
On je istakao da je posle izjava američkih zvaničnika Dereka Šolea i Gabrijela Eskobara jasnije da nemačko-francuski predlog treba da bude osnovni sporazum i da će se posle njega nastaviti razgovori, uključujući i druga pitanja, da bi se posle nekoliko sporazuma došlo do konačne verzije.
"Ovo je samo koncept", rekao je Drecun i dodao da se u javnosti pojavila velika napetost i otvorile su se mnoge dileme o tom dokumentu.
"Zapad nas stavlja pred zid"
Na pitanje da li Srbija treba da potpiše sporazum o nemačko-francuskom predlogu, odgovorio je da mi treba da o njemu razgovaramo.
Ukazuje i da je "kosmetski problem postao sastavni deo snažne tektonske pretumbacije na međunarodnom planu".
Podsetio je i na izjavu ambsadora Kristofera Hila koji je rekao da je "Rusija pod Putinom ušla u mračnu šumu" i da "Srbija ne treba da je čeka da izađe odatle", kao i na izjavu Šolea da je "Srbija zavisna od Rusije na energetskom planu, ali da se vrši diversifikacija i da je Kosovo jedina poluga Rusije koja je ostala u Srbiji".
"Kosovo" je, ocenjuje Drecun, postalo sastavni deo geopolitičkog sučeljavanja.
"Zapad nas stavlja pred zid i to je naš izbor. Treba diskutovati o predlogu, o njemu ćemo svi diskutovati i predsednik je rekao da će se konsultovati sa svim subjektima", naveo je predsednik Odbora Skupštine Srbije za Kosovo i Metohiju.
