Vakcine za decu stižu iz uvoza: Koja cepiva je Torlak proizvodio i zašto su prestali?

Nekada su decu u Srbiji od zaraznih bolesti štitile Torlakove vakcine, danas su to vakcine iz uvoza. Zahvaljujući domaćem cepivu pred iskorenjivanjem su bile mnoge zarazne bolesti, poput velikog kašlja, malih boginje... Torlakove vakcine nisu štitile samo mališane u bivšoj Jugoslaviji, već su u milionskim dozama išle u Afriku, Aziju. U njihov kvalitet nije bilo sumnje, verovali su im pedijatri i roditelji.

Danas je slika potpuno drugačija. Proizvodnja Instituta za vakcine i serume Torlak svela na nekoliko proizvoda, uglavnom za odrasle. Vakcine iz obaveznog Kalendara imunizacije za decu stižu iz uvoza - Francuske, Holandije, Bugarske, čak i Južne Koreje.

Naš izbor

Posle sto godina Torlak ne proizvodi Be-Se-Že vakcinu: Šta to znači za Srbiju

Ogroman je spisak vakcina za decu koja je nekada proizvodio Torlak - vakcina protiv tetanusa, zatim protiv dečje paralize, Be-Se-Že vakcina (protiv tuberkuloze), vakcina protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja, vakcina protiv tifusa i kolere.

Be-Se-Že vakcina, koju bebe dobijaju još u porodilištu i koja ih štiti od tuberkuloze, od 1926. godine se proizvodila u Torlak, sve do 2022. godine kada su (kako tvrde nadležni) "ustanovljena odstupanja u efikasnosti". Danas Be-Se-Že vakcine stižu iz Bugarske. A da se deca u Srbiji ne vakcinišu domaćom vakcinom, već iz uvoza javnost ne bi saznala da nije došlo do incidenta u GAK Narodni front, kada je oko 600 beba primilo fiziološki rastvor umesto vakcine.

Do zabune je došlo jer su kod Torlakove vakcine aktivna supstanca i rastvarač u jednom pakovanju, dok su kod bugarske vakcine aktivna supstanca i rastvarač idu u odvojenim pakovanjima. To je zbunilo medicinsku sestru, zaduženu za vakcinaciju beba, koja je mislila da je u ampulama sa fiziološkim rastvorom zapravo kompletna vakcina.

Pretraživanjem sajta Agencije za lekove i medicinska sredstva (ALIMS) može se videti da odobren sertifikat za Srbiju ima vakcina koju proizvodi BB-NCIPD iz Sofije (Bugarska).

Sa proizvodnjom vakcine protiv difterije Torlak je počeo 1930. godine (tada se zvao Higijenski zavod), proizvodnja protiv tetanusa počela je četiri godine kasnije, dok je proizvodnja vakcine protiv velikog kašlja krenula 1958. godine. Kasnije je to bila Di-Te-Pet vakcina (protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja).

Sa proizvodnjom polio vakcine protiv dečje paralize počelo se 1960. godine nakon što je dr Albert Sejbin poklonio Institutu "Torlak" originalne sojeve polio virusa. To su podaci koji se mogu pronaći na sajtu Torlaka.

Polio vakcina (OPV) proslavila je Institut Torlak, jer se u milionskim dozama izvozila u zemlje Afrike i Azije. Sa proizvodnjom se prestalo 2004. godine, kao razlog je navedena rekonstrukcija proizvodnog pogona. Do danas proizvodnja nije pokrenuta. Samo sa Indijom postojao je ugovor o isporuci 100 miliona doza. Godišnji prihod od izvoza OPV vakcina bio je 15 miliona evra.

Danas deca u Srbiji primaju "pentaksim", pet vakcina u jednoj. Pentaksim ih štiti od difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečje paralize, Hemofilus influence tip B.

Pentaksim proizvodi francuska farmaceutska kompanija Sanofi Paster. Serzifikat su od Agencije za lekove i medicinska sredstva dobili 29.5. 2024. godine.

Od malih boginja, zaušaka i rubele decu štiti MMR vakcina. I ona stiže iz uvoza iz Holandije, a proizvođač je farmaceutska kompanija Merk. Sertifikat su dobili od Agencije za lekove i medicinska sredstva 27.8. 2024. godine.

Vakcina protiv hemofilusa influence tip B, stiže iz Francuske, a proizvođač je Sanofi Paster, dok vakcina protiv hepatitisa B stiže iz Južne Koreje. 

Upleteni različiti interesi

Miroslav Stajić, mikrobiolog, koji je radni vek proveo na Torlaku kao šef Odeljenja za proizvodnju vakcine protiv difterije, a kasnije Odeljenje za proizvodnju seruma protiv zmijskog otrova, kaže da država nema jasnu strategiju za Torlak i da su tu "upleteni različiti interesi".

Navodi da je nedavno srušen i pogon za proizvodnju vakcina protiv tetanusa i da se sada troše samo zalihe, a da se serum protiv zmijskog otrova proizvodi u malim količinama. 

Kamen temeljac za izgradnju laboratorije na Torlaku: "Nove bolesti zahtevaju nova oružja za borbu"

"Razumljivo je da se tehnologija u proizvodnji vakcina menja, ali se to radi drugačije. Svuda u svetu proizvođači vakcina prvo naprave novi pogon, validiraju sve procese, puste u proizvodnju pa tek onda ruše stare pogone. Kod nas je rađeno obrnuto. Kod nas prvo sruše postojeće pogone, pa tek onda grade nove. U međuvremenu ostanu bez kadra", priča Stajić za RT Balkan.

Pojašnjava da proizvodnja vakcina jeste zahtevna, rizična, jer se vakcine daju zdravim osobama. Međutim, koliko je to važno najbolje se vidi u kriznim situacijama.

"Mi u Torlaku smo 1995. godine počeli sa proizvodnjom seruma protiv zmijskog otrova. Tada smo bili pod sancijama, serum je proizvodila samo Hrvatska i nisu nam dozvoljavali uvoz. Strateški plan je bio da ga mi proizvedemo i uspeli smo u tome", naveo je Stajić.

Naglašava da je proizvodnja vakcina izuzetno odgovoran posao, a da je mnogima danas lakše da cepiva uvezu, uzmu određenu proviziju i na tome zarade. 

Na sajtu ALIMS-a može se pronaći da Torlak ima sertifikat za vakcinu protiv tetanusa, izdat 15.8. 2025. godine, zatim za serum protiv zmijskog otrova izdat 27.1 2025. godine, zatim za PPD-T tuberkulin - prečišćeni proteinski derivat  tuberkulina za humanu upotrebu izdat 24.7. 2025..

Sertifikat imaju i za DITEVAKSAN-T za odrasle, vakcina protiv tetanusa i difterije a sertifikat je izdat 20.2. 2025. fodine, kao i za TorVaksFlu, vakcinu protiv gripa gde je poslednji sertifikat izdat 10.10.2025.