Srbija i Balkan
O rampi za lažnu državu na RT Balkan: Da li su mentori tzv. Kosovo ostavili na cedilu
Tri godine je prošlo otkako je tzv. Kosovo podnelo formalni zahtev za članstvo, a za to vreme, taj zahtev nije uopšte razmatran u Savetu Evropske unije. Zašto lažna država ponovo nije postala kandidat i šta to znači?
Napori tzv. Kosova da dobije status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, ponovo su naišli na prepreku.
Na poslednjem sastanku Saveta EU, zahtevu se usprotivila Slovačka.
Tri godine je prošlo otkako je tzv. Kosovo podnelo formalni zahtev za članstvo, a za to vreme, taj zahtev nije uopšte razmatran u Savetu Evropske unije.
Zahtev za članstvo tzv. Kosova se ne razmatra, iako "država" sprovodi sve reforme. Evropske diplomate za ovo krive pet članica, koje ne priznaju tzv. Kosovo, a to ne sprečava neke druge članice da temu prijema pokušaju da stave na dnevni red.
Priština i njeni mentori počinju da shvataju da se nalaze u bezizlaznoj poziciji, a prema oceni nekih evropskih diplomata, neuspeh lažne države da postane članica Saveta Evrope, dodatno je uticao na neke zemlje koje su priznale lažnu državu da ne insistiraju na "napretku" tzv. Kosova ka članstvu u EU.
Takođe, lažna država ostaje jedina u Evropi pod kaznenim merama EU.
U Beogradu je malo razloga za slavlje: prema najavama iz Brisela, obaveze koje je Srbija preuzela Ohridskim sporazumom, postaće formalni deo procesas pregovora o pridruživanju Srbije u poglavlju 35, a tako je naša zemlja stavljena u paradoksalnu poziciju u kojoj može da bude ucenjena.
Politikolog Ognjen Gogić za "Jutro na RT", govoreći o tome da li bi južna srpska pokrajina ikada mogla da se pridruži EU i da li ikada taj "čvor" može da se rasplete, navodi da se u evropskim dokumentima tzv. Kosovo navodi kao potencijalni kandidat.
"Kosovo je pre tri godine podnelo zahtev za članstvo, odnosno za kandidaturu u EU, ali je to i tada kada je učinjeno, naišlo na kritike u EU i zemlje koje ga podržavaju su poručile da je to preuranjeno", naveo je Gogić i dodao da se tada videlo da se komplikuju odnosi između njih, jer je tzv. Kosovo jednostrano podnelo taj zahtev, iako im je poručeno da još nije vreme za tako nešto.
Istakao je da unutar EU postoji pet nepriznavača i u procesu pristupanja, a za kandidaturu je potreban koncenzus.
Naveo je da je Slovačka iskoračila, ali i da bi to druge države koje ne priznaju uradile, a druge države koje priznaju Kosovo, kao što je Mađarska, glasale bi protiv. Upitan zašto Mađarska ne povuče priznanje Kosova, uzevši u obzir srpsko-mađarske odnose, naš gost je istakao da se retko dešava da se povlači priznanje, ona je priznala tzv. Kosovo pre uspona naših odnosa.
Ocenio je da ne bi isključio mogućnost da Mađarska otvori pitanje granica na Balkanu jer i ona ima pretenzije prema drugim državama, i to ne znači da ne bi nekad otvorila pitanje Mađara u Vojvodini.
Govoreći o tome šta podrazumeva Ohridski sporazum i o tome što smo se obavezali da nećemo blokirati članstvo tzv. Kosova u međunarodnim organizacijama, Gogić je ocenio da uvek postoji prozor mogućnosti, odnosno vruć period, nakon što se sporazum postigne, on odmah mora da se sprovodi.
Kada prođe neko vreme, kao što je prošlo tri godine od Ohridskog sporazuma, to je "piši propalo" i taj sporazum nikada nije zaživeo.
"Da prihvatimo u teoriji da je Srbija prihvatila da ne blokiramo tzv. Kosovo u članstvu u međunarodnim organizacijama, to nije blanko, jer svaka organizacija ima svoje uslove za članstvo", naveo je Gogić.
Našu zemlju, dodaje, mogu da ucene otvaranjem klastera. Naglasio je da je tzv. Kosovo u nekoj vrsti međunarodne izolacije, kao da su države koje su ga podržavale i priznale, izgubile interesovanje i da ima mentore, ali i kao da su se oni umorili.
Govoreći o kršenju ljudskih prava na KiM i kome to odgovara, Gogić je rekao da albanskoj strani odgovara da Srba bude što manje na KiM i ono što se na terenu govori je da tzv. Kosovo ima neku vrstu tihe podrške od Velike Britanije i Nemačke.
"Postoji teorija da Britanija koristi pitanje Kosova da bi malo podrivala EU, jer je ona izašla iz EU", kazao je Gogić i dodao da Evropa ne pruža osnovnu zaštitu ljudskih prava na KiM i da ne možemo da očekujemo mnogo od njih.
Naglasio je da ilegalni migranti iz SAD i Britanije imaju veća prava na Kosovu i Metohiji od Srba koji tu žive i koji su tu rođeni.
Govoreći o odnosu tzv. Kosova i SAD, kazao je da je bolje da su Amerikanci ipak tu da kontrolišu situaciju i ako bi se povukli vojno iz Bondstila i diplomatski, onda bi moglo doći do haosa na KiM, kao što je bilo u Avganistanu.
Na pitanje kako bi Srbija mogla da zaštiti svoje stanovništvo u pokrajini, rekao je da je došlo vreme da se "pokažu" mišići i da ima crvene linije, ali da do sada, po pitanju zaštite ljudskih prava Srba na KiM, nije video da to Beograd radi.
Live
