Srbija i Balkan

Bocan-Harčenko: Zapadnjaci KiM iskoristili za rat protiv Srbije

Ruski diplomata je rekao da Srbija uvek može da se osloni na Rusiju, uprkos ozbiljnosti zadataka sa kojima se ona trenutno suočava, u kontekstu nametnute konfrontacije sa NATO-om
Bocan-Harčenko: Zapadnjaci KiM iskoristili za rat protiv SrbijeNone © TANJUG/ JADRANKA ILIĆ/ bg

Ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko rekao je da je situacija u srpskoj pokrajini Kosovo i Metohija poslednjih nedelja alarmantna, gde više od deset dana Srbi na severu "Kosova" ne napuštaju barikade, jer je za njih to jedini način da se zaštite od agresivne samovolje samoproglašenih prištinskih "vlasti".

"Za kosovske Srbe je to jedini način da se zaštite od prištinskih vlasti, koje su krenule da preuzmu kontrolu nad severnim delovima regiona naseljenim Srbima i enklavama južno od reke Ibar uz dopuštanje i de fakto podrške zapadnih kustosa. Beograd ističe svoju posvećenost pronalaženju mirnog rešenja, ali jasno stavlja do znanja da neće dozvoliti novu rundu nasilja nad kosovskim Srbima, ma po koju cenu", napisao je ruski diplomata u autorskom tekstu za "Meždunarodnaja žiznj".

Kako je naveo Bocan-Harčenko, već skoro četvrt veka pitanje "Kosova" predstavlja glavnu pretnju miru i stabilnosti na Balkanu, a osnovni uzrok je antisrpski žar kolektivnog Zapada na čelu sa Vašingtonom: ignorisanje legitimnih interesa Beograda i Srba u pokrajini, ugađanje separatističkim aspiracijama kosovskih Albanaca zaobilaženjem međunarodnog prava.

"Od sredine 1990-ih, radikalne snage u pokrajini koje podržavaju zapadnjaci usvojile su terorističke metode, stvarajući takozvanu 'Oslobodilačku vojsku Kosova' (OVK), čije su žrtve bile i Srbi i kosovski Albanci, čija zverstva danas razmatra Specijalni sud u Hagu. Nasuprot OVK, Beograd je uvek išao linijom političko-diplomatskog rešavanja statusa pokrajine. Bio je spreman da Prištini dodeli najširu moguću autonomiju. Ali zapadnjacima se, očigledno, ova opcija nije dopala. I jasno je: trebalo je da iskoriste 'Kosovski projekat' u ratu protiv Srbije", naglasio je.

Varvarsko bombardovanje Jugoslavije cinično proglašeno "humanitarnom intervencijom"

Ruski ambasador je podsetio da je Severnoatlantska alijansa 24. marta 1999. godine, prkoseći međunarodnom pravu, bez sankcija Saveta bezbednosti UN, pokrenula agresiju na suverenu nezavisnu Jugoslaviju, jednu od država osnivača UN.

Kako je naveo, navodni masakr "mirnih kosovskih Albanaca" koji su izvršili srpski specijalci u selu Račak, snimili su inspektori OEBS-a predvođeni Amerikancem Vilijamom Vokerom, bio je tada falsifikovani izgovor. U stvari, ispostavilo se da su prikriveni militanti OVK bandi.

"Varvarsko bombardovanje koje je trajalo 78 dana, uključujući upotrebu municije sa osiromašenim uranijumom, cinično je proglašeno 'humanitarnom intervencijom' pod nazivom 'Milosrdni anđeo'. Više od 2.000 civila je poginulo, uključujući najmanje 89 dece", rekao je.

"Privrednoj i socijalnoj infrastrukturi zemlje nanesena je ogromna šteta: ciljanim udarima uništeni su vrtići, škole i bolnice, crkve i manastiri, mostovi, fabrike i preduzeća, uključujući hemijske industrijske komplekse i rafinerije", podsetio je Bocan-Harčenko i istakao da savez nije slomio ponosni, nesebični srpski narod i da nije ostvario pobedu nad njim.

Ocenio je da su brutalne akcije SAD i NATO-a protiv Jugoslavije označile početak zamene međunarodnog prava "poretkom zasnovanim na pravilima", koji su arbitrarno definisale zapadne zemlje.

"Kasnije je ova šema, prvo inscenacija, a zatim vojna operacija van međunarodnog pravnog polja, više puta reprodukovana u drugim regionima sveta. U crnom 'spisku Zapada to su zloupotreba Avganistana, Iraka, Libije, Sirije...".

Istakao je da je zaustavljanje invazije NATO-a i vraćanje kosovskog dosijea u Savet bezbednosti UN u velikoj meri zasluga Rusije.

"Rezolucijom SB UN 1244 od 10. juna 1999. godine konsolidovani su ključni parametri postkonfliktne izgradnje mira: poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Jugoslavije, sada Srbije, kao i adekvatno obezbeđenje prava svih etničkih grupa koje žive na Kosovu i Metohiji. Administracija UN, Misija UN na Kosovu (UNMIK), kao i Kosovske snage (KFOR), odgovorne za održavanje bezbednosti, počele su da deluju u pokrajini", dodao je.

Prema njegovim rečima, mnoge odredbe ove rezolucije, koja je bila ključna za rešenje, ostale su na papiru, uključujući niz odluka od suštinskog značaja za Beograd, uključujući i ograničeno prisustvo srpskog vojnog i policijskog osoblja na Kosovu.

"Zanimljivo je da je kada je, u uslovima sve većeg antisrpskog raspoloženja u pokrajini početkom 2000-ih, Beograd zatražio da se tamo rasporedi svoj kontingent radi obezbeđenja bezbednosti, odgovor je bio negativan. U martu 2004. usledili su masovni pogromi srpskog stanovništva, uništavanje, pljačka i skrnavljenje pravoslavnih svetinja. Ni lokalne agencije za sprovođenje zakona ni Kfor nisu uspeli da spreče porast nasilja", podsetio je ruski ambasador.

Zapad iskoristio bombardovanje za ostvarenje svojih interesa

Ruski diplomata je naglasio da su na Zapadu ovu tragičnu situaciju pokušali da zloupotrebe za sopstvene interese, jer je konstatovano da je neophodno što pre pokrenuti pregovore o statusu "Kosova".

"Još pre nego što su počeli, SAD su obećale Prištini da će podržati regionalnu 'državnost' ukoliko se ne postigne kompromis sa Beogradom (a to je rečeno strani koju predstavljaju ozloglašeni nasilnici – jučerašnji militanti OVK!). Kako bi kosovski Albanci u takvim okolnostima mogli pristati na manje?", upitao je.

On je dodao da je to pitanje sada retoričko, jer su kosovski Albanci 2008. jednostrano proglasili "nezavisnost", koju su odmah priznali zapadni kustosi Prištine, a po njihovom nalogu i nekoliko desetina drugih zemalja sveta, od kojih mnogi od njih nisu ni razumeli o čemu se tu radi.

Dijalog između Srba i kosovskih Albanaca nastavljen je tek nekoliko godina kasnije.

Kako je ocenio Bocan-Harčenko, u stvarnosti, Brisel je daleko od toga da bude pošten posrednik, iako pet evropskih prestonica – Atina, Bratislava, Bukurešt, Madrid i Nikozija – ne priznaju kosovski "suverenitet".

"Dokaz za to su ne samo stalna rezonovanja evropskih zvaničnika o nekoj vrsti 'jednake odgovornosti' strana (uprkos tome što zapaljivi koraci kosovskih Albanaca dovode do eskalacije), već i nespremnost EU da izvrši pritisak na Prištinu da sprovede ključnu obavezu dogovorenu u Briselu 2013. godine, o uspostavljanju Zajednice srpskih opština (ZSO) na KiM", naveo je.

Kako je dodao, upravo ova struktura, sa punim izvršnim ovlašćenjima, mogla bi da obezbedi osnovna prava Srba u Pokrajini i naglasio da je Beograd odgovorno ispunio svoj deo briselskih obaveza.

On je podsetio i na nedavna priznanja bivše kancelarke Nemačke Angele Merkel o pozadini sporazuma iz Minska o ukrajinskim poslovima, koja sugerišu da se u odnosu na briselske sporazume, EU pridržavala istog koncepta: da se postigne dogovor samo da bi Prištini dala vremena da ojača, skupi snagu, pripremi za razvoj svih regiona za stvaranje "etnički čiste države kosovskih Albanaca".

Politčki značaj apsurdnog zahteva za "međusobno priznanje"

Ruski diplomata je napomenuo da je ne tako davno zvanična retorika institucija EU dopunjena apsurdnom odredbom za "međusobno priznanje" koja je uvrštena u jednu od rezolucija Evropskog parlamenta u julu 2022. godine.

Kako je naveo, iako ovaj tendenciozni dokument nema pravnu snagu, ne treba potcenjivati njegov politički značaj, jer je ovo još jedan korak Brisela ka reviziji statusno neutralne pozicije, narušavajući mandat Generalne skupštine UN.

"Takav neprincipijelni pristup Evropskoj uniji ne ide na čast. To pokazuje da u njenoj strategiji nema mesta iskrenoj nameri da se promoviše mir, da se izgradi poverenje između albanske većine i drugih etničkih zajednica koje žive u pokrajini. Ponašanje EU teško se može nazvati doslednim i racionalnim. Ne može se objasniti sa stanovišta zdravog razuma, posebno s obzirom na to da Srbija ostaje kandidat za ulazak u 'Evroklub', a obnavljanje kriznih procesa na Balkanu direktno bi uticalo na bezbednost Evrope", naglasio je.

Istakao je da ništa manje značajna u ovom kontekstu nije uloga kosovskih snaga predvođenih NATO-om, koje godinama pokazuju ravnodušnost prema sudbini Srba u pokrajini.

"Oni odbijaju da preduzmu preventivne mere, ne sprečavajući redovne napade kosovskih bezbednosnih snaga na sever regiona, dajući Prištini odrešene ruke u zastrašivanju nealbanskog stanovništva".

"U sastav Kfor-a ulazi kontingent oružanih snaga Albanije. Verovatno je jasno na koju će stranu on da stane ako dođe do eskalacije sukoba između Srba i kosovskih Albanaca. Podsetimo i da je bazu 'Bondstil', prvobitno predviđenu za Kfor, Vašington samovoljno prisvojio. Tako da o neutralnosti i ravnoteži NATO mirovnjaka ne treba govoriti. Na dnevnom redu ostaje pitanje prilagođavanja aktivnosti Kfora i vraćanja u okvire koje je uspostavio Savet bezbednosti UN", rekao je ruski ambasador.

Više od polovine zemalja članica UN nije priznalo nezavisnost "Kosova"

Bocan-Harčenko je rekao da za skoro 15 godina jednostrano proglašene "nezavisnosti", Priština nije uspela da dokaže svoju održivost i nije slučajno što se danas više od polovine zemalja članica UN ne slaže sa "suverenizacijom" ovog kvazi-entiteta.

"Poslednjih godina, zahvaljujući sistemskim naporima srpske diplomatije, jedan broj prestonica povukao je na brzinu izdata priznanja pseudodržavnosti 'Kosova' pod diktatom Vašingtona. Razočaravajuća statistika govori sama za sebe: više od 200.000 Srba koji su napustili Kosovo i Metohiju od 1999. godine, manje od dva odsto se vratilo svojim kućama. Samo u 2022. godini, bilo je preko stotinu etnički motivisanih pokušaja napada na Srbe i zadiranja u njihovu imovinu".

On je naglasio da ne postoje garancije za bezbednost srpskih svetinja, među kojima su srednjovekovni manastiri Visoki Dečani, Gračanica, Pećka patrijaršija, crkva Bogorodice Ljeviške, uvrštene na Uneskovu listu svetske baštine.

Prištinski "vrh" zaslepljen srbofobijom ne vidi svoju propast

Ruski ambasador je dodao prištinski "vrh" zaslepljen srbofobijom nema ni stratešku viziju ni razumevanje ciljeva i zadataka održivog razvoja i da su domaće političke turbulencije postale hronične.

"Dugo potrebne društvene reforme se ne sprovode. Ionako slaba, neefikasna privreda tek treba da se oporavi od uticaja kovid krize. 'Odliv mozgova' se ne zaustavlja. Stopa nezaposlenosti mladih je visoka. Ovu žalosnu situaciju koriste međunarodne terorističke i kriminalne grupe koje su pokrenule aktivnosti u regionu", naglasio je.

Neuspeh i nesposobnost Prištine da pregovara, kako je rekao Bocan-Harčenko, ogleda se i u briselskom dijalogu. Umesto savesnog sprovođenja ranije preuzetih obaveza i stručne razrade pregovaračke agende, predstavnici kosovskih Albanaca postavljaju veštačke zahteve osmišljene za glasan trenutni efekat.

"Istovremeno, javljaju se pozivi za stvaranje 'velike Albanije', što je praćeno uz destabilizaciju čitavog balkanskog regiona. Priština traži od Zapada da proširi snabdevanje oružjem i vojnom opremom, posebno artiljerijom sa dometom od preko 10 km i sistemima za elektronsko ratovanje. Zauzvrat, zapadnjaci, suprotno Rezoluciji SB UN 1244, pomažu da se 'kosovske bezbednosne snage' transformišu u ilegalnu 'vojsku' punog obima", naveo je ruski diplomata.

Uzdržana politika Beograda

Bocan-Harčenko je dodao da u novim okolnostima, na račun taktičkih ustupaka Beograda, predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokazuje izuzetnu političku hrabrost, uzdržanost i razboritost bez presedana.

"Srpski predsednik nastavlja da pruža ekonomsku pomoć Srbima na KiM. Ističući neprihvatljivost 'politike svršenog čina', neprihvatljivost krvoprolića, Beograd nastoji da diplomatski prevaziđe razlike u postojećim pregovaračkim formatima. Pokazuje spremnost da se krene ka obostrano prihvatljivim kompromisima. Sarađuje sa predstavnicima EU, SAD i drugim zapadnim zemljama", naglasio je.

Istovremeno, kako je naveo, predsednik Srbije javno izjavljuje da "zapadni čuvari" potpunu kontrolišu vladu "Kosova", pozivajući da se zaustavi "premijer" Aljbin Kurti i da mu ne dopuste da ponovo rasplamsa sukob na Kosovu.

"On ne krije da se u vezi sa 'Kosovom' ne krše samo bilo kakvi sporazumi, već i fundamentalni međunarodni pravni akti. Srpski lider je čak pozvao zapadne posrednike i Prištinu, navodeći šest dokumenata – od Povelje UN i Rezolucije 1244 do deklaracije EU o proširenju na Balkan, usvojene na samitu u Solunu 2003. godine, da navedu bar jedan koji se zaista poštuje. Nijedan nije imenovan", istakao je on.

Primetio je da zapadnjaci neprestano ubacuju nove ideje u dijalog i da visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj, govoreći o pregovorima Beograda i Prištine, nagoveštava svrsishodnost prelaska na takozvani francusko-nemački plan rešenja, koji podrazumeva saglasnost Beograda na ulazak "Kosova" u međunarodne organizacije, uključujući UN.

"Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar iznenada se setio važnosti ZSO za Srbe na KiM: kažu da će Vašington učiniti sve da projekat postane stvarnost. Ali odmah je napravio rezervu. Kažu, to je moguće samo u formi koja bi odgovarala kosovskom 'ustavu'. Drugim rečima, SAD bi želele da ovu odluku pretvore u balon od sapunice, da stvore neku vrstu NVO sa spoljnim atributima ZSO, ali bez stvarnih ovlašćenja".

On je ocenio da postoje i pokušaji da se pitanje Kosova disperzira na različite pregovaračke platforme, a da su to briselski dijalog Beograd – Priština, i širi "Berlinski proces" pod okriljem EU, kao i pojedinačni kontakti sa zapadnim predstavnicima.

"Time se dodatno pojačava spoljni pritisak na Srbiju – po principu 'ne veštinom, već brojkama' kako bi je pogurala da zatvori kosovsko pitanje po zapadnim uslovima, ne po međunarodnom pravu, već po ozloglašenim 'pravilima'", upozorio je Bocan-Harčenko.

Beograd želi da izbegne oružani sukob, ali ne odustaje od svojih nacionalnih interesa

Bocan-Harčenko je dodao da u Beogradu ne nameravaju da odstupe od temeljnih nacionalnih interesa u odnosu na Kosovo i Metohiju, svoje sunarodnike u pokrajini.

"Uveravaju ih u odlučnost da spreče nove pogrome na 'Kosovu' ili nasilnu 'reintegraciju' severa Kosova po obrascima zagrebačke vojno-policijske akcije 'Oluja' 1995. godine, koja je rezultirala egzodusom više od 250 hiljada Srba iz Hrvatske", objasnio je.

On je naveo da nije isključena opcija eskalacije oružanog sukoba, koji Srbi žele da izbegnu po svaku cenu i da je zbog toga Beograd prinuđen da jača svoju vojnu grupaciju u blizini administrativne linije sa pokrajinom.

Rusija će uvek biti uz Srbiju

Ruski diplomata je rekao da Srbija uvek može da se osloni na Rusiju, uprkos ozbiljnosti zadataka sa kojima se ona trenutno suočava, u kontekstu nametnute konfrontacije sa NATO-om.

"Nastavljamo da učestvujemo u rešavanju hitnih međunarodnih kriza, uključujući i 'Kosovo'. Tim pre što je reč o Srbiji – bratskoj, prijateljskoj zemlji, našem strateškom partneru, de fakto savezniku. Zemlja čije brige i probleme, bez preterivanja, uzimamo k srcu kao svoje. Zemlja koja, odolevajući najsnažnijem pritisku Vašingtona i Brisela, ne podleže sankcionoj groznici i ne pridružuje se zapadnim ograničenjima protiv Rusije", naglasio je.

Prema njegovim rečima, očigledno je da Zapad koristi nemire na KiM kao polugu da izvrši pritisak na predsednika Vučića kako bi ga saterao u ćošak i naterao da se pridruži antiruskim restriktivnim merama.

"Nastavićemo blisku koordinaciju sa Beogradom u zaštiti legitimnih prava Srbije u odnosu na Pokrajinu Kosovo i Metohiju. Naše glavno oruđe je znatan potencijal Rusije kao stalne članice Saveta bezbednosti UN, pod uslovom da će inicijativa pripasti Beogradu. Ovde smo solidarni sa našim kineskim partnerima, jer Peking takođe polazi od imperativa striktnog pridržavanja međunarodnih pravnih normi, držeći pitanje Kosova na dnevnom redu Saveta bezbednosti UN", istakao je.

On je podsetio da stav predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina ostaje nepromenjen i da se Moskva zalaže za postizanje stabilnog, obostrano prihvatljivog rešenja od strane Beograda i Prištine striktno u međunarodno-pravnim koordinatama, na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. 

"Samo istinski dijalog će doneti mir i saglasnost na Balkan. To će otvoriti nove horizonte za društveno-ekonomski i infrastrukturni razvoj regiona. To će omogućiti održavanje kulturne i verske raznolikosti, očuvanje bogatog istorijskog nasleđa. Sa svoje strane, spremni smo da na svaki mogući način omogućimo ovakav konstruktivan dijalog", zaključio je ruski ambasador u Beogradu.

image