Srbija i Balkan
Slobodan Stojičević za RT Balkan: Kome smeta julijanski kalendar
Srpska pravoslavna crkva suočava se ne samo sa pitanjem kalendara, već i ženskog sveštenstva, rukopoloženja đakonisa, pa i temom takozvanog LGBT pravoslavlja, kaže verski analitičar
Polemike o julijanskom kalendaru u Srbiji ponovo se otvaraju uoči pravoslavnih praznika, najčešće kroz tvrdnje da je zastareo, netačan ili prevaziđen. O toj temi, njenom istorijskom, kulturnom i političkom kontekstu govorio je za televiziju RT Balkan verski analitičar Slobodan Stojičević, ističući da se iza pitanja kalendara kriju mnogo dublje podele od pukog računanja vremena.
Govoreći o razlikama unutar pravoslavnog sveta, Stojičević podseća da ni države koje su menjale kalendarski sistem nisu prihvatile gregorijanski kalendar u klasičnom obliku.
"Ono što su prihvatile pravoslavne države i crkve - Rumunija, Bugarska i Grčka - nisu prihvatile gregorijanski kalendar, nego Milankovićev. Grčke crkve u Jerusalimu su ostale pri gregorijanskom, dok su Srbi, Rusi i Gruzijci ostali na julijanskom", navodi on.
Prema njegovim rečima, u slučaju Srbije pitanje kalendara ima i dodatnu identitetsku dimenziju.
"Pošto smo mi bili pod Turcima i graničimo se sa katolicima, prelazak na gregorijanski kalendar bi za naš narod značio prelazak na katolički kalendar", ističe Stojičević.
On naglašava da se argument o tačnosti često koristi kao paravan, iako suštinski nema veze sa problemom koji se nameće u javnosti.
"Milankovićev kalendar jeste najtačniji, ali to nema nikakve veze. Ta priča se pokreće periodično", kaže on, podsećajući da su se ranije slične polemike vodile oko upotrebe narodnog jezika u crkvi.
U toj promeni videli su revolucionarni zaokret koji će crkvu približiti narodu, ali se to nije desilo.
"Radovali smo se što će narod razumeti šta se govori u crkvi, a ispostavilo se da je to potpuna besmislica. Rusija je ostala na crkvenoslovenskom i to je mnogo lepše", ocenjuje Stojičević.
Prema njegovim rečima, crkvena tradicija nije samo pitanje forme, već kontinuiteta i samosvesti.
"U prvom redu to nas vezuje za našu tradiciju i pomaže nam da znamo ko smo, a u drugom redu nas vezuje sa ruskom crkvom", navodi on, upozoravajući da su kasnije izmene jezika otvorile i probleme koje niko ranije nije mogao da predvidi.
Stojičević smatra da je nakon raskola u pravoslavlju pitanje kalendara prestalo da bude versko i postalo političko.
"Posle raskola koji je carigradski patrijarh Vartolomej napravio, ovo više nije ni kalendarsko ni identitetsko pitanje. To je politički problem", kaže on, dodajući da su grčke crkve u slučaju Ukrajine jasno zauzele stranu NATO pakta, a Vaseljenska patrijaršija je ušla u otvoreni sukob sa Ruskom crkvom.
On upozorava da se paralelno otvaraju i druge teme koje dodatno opterećuju pravoslavni prostor.
"Nije tu samo pitanje jezika ili kalendara, već i ženskog sveštenstva, rukopoloženja đakonisa, pa i tema takozvanog LGBT pravoslavlja. Centar za pravoslavne studije Univerziteta Fordam, čiji je nadzorni organ vladika Irinej Dobrijević, dobio je donaciju od 610.000 dolara da razvija takozvano LGBT pravoslavlje i teorije pravoslavlja. To su pitanja koja se stalno pokreću kako bi se provocirao taj diskurs", ističe Stojičević.
Zaključujući, on poručuje da je oprez danas važniji nego ikada.
"Mi sada treba da se držimo tradicije više nego ikada, jer ulazimo u teško vreme. Treba vrlo pažljivo da radimo i bez naglih promena", zaključuje Stojičević.
Live
