Krvavi Božić u Kravici: Ni kazne, ni krivice, ni kajanja ni namere da se iko kazni

Trideset i tri godine su danas od krvavog Božića u Kravici a niti ima kazne za zločin, niti namere da se ko kazni, niti ima kajanja zločinaca i njihovih nalogodavaca, onog ljudskog, onog po čemu se ljudi razlikuju od životinja, ni molbe za oprost žrtvama ni njihovim porodicama.

Naš izbor

O živim ranama i licemerju: Trideset i dve godine od krvavog Božića u Kravici

Tri decenije kasnije, krvavi zločin iz Kravice u kome je pobijeno 49 meštana, među njima i Vladimir Gajić koji je bio napunio tek četiri godine, dobija novu dimenziju, postaje još strašniji i neljudskiji, sramniji i beščasniji.

Tri decenije verski poglavari u Potočarima kraj Srebrenice svake godine 11. jula ponavljaju mantru po kojoj "ubiti jednog nevina čoveka znači ubiti čitav svet", ali to izgleda važi samo za njihove sunarodnike, žrtve Srebrenice, za Kravicu i Skelane, za Zagone, Sase, za Zalazje, za Srbe pobijene 1992, 1993. u selima oko Bratunca i Srebrenice nikako.

Kao da tamo nisu pobijeni ljudi.

Vrede li životi dečaka pobijenih u Skelanima, na mostu na Drini jedne suze, jednog venca, jednog sećanja, jedne presude?

Da li su oni koji su devet dana posle Kravice, 19. januara 1993. u Skelanima, hicima iz snajpera pobili petogodišnjeg Aleksandra i sedam godina starijeg Radisava Dimitrijevića, i to pred očima majke, pobili čitav svet?

Naš izbor

Ni mrtvima nisu dali mira: Za krvavi Božić u Kravici kraj Bratunca niko nije kažnjen

Tri decenije posle zločina, za deo Bosne i Hercegovine čitava priča o krvavom Božiću u Kravici svodi se na rečenicu koju je na dan kada je u Hagu pravosnažno oslobođen Naser Orić, ratni komandant Srebrenice koji je u božićnjoj noći 1993. pokrenuo akciju na Kravicu, izgovorila predsednica Udruženja žena Podrinja Šućra Sinanović:

"Da je bio kriv, Haški tribunal bi izrekao kaznu. Znači, on nije kriv, on je naš heroj, borac".

Znači, ako nije Naser, ko je kriv za krvavi Božić u Kravici, ma koliko suvišno izgledalo, pitanje je koje se logično postavlja i danas.

Odnosno, da li je ubijati nedužne Srbe, žene i starce, decu od četiri ili pet ili 12 godina, uopšte zločin?

Šta na sve ovo kaže sam Orić?

"Na Drini je sve počelo, na Drini će se sve i završiti", izgovorio je pre koju godinu.

I ta rečenica ostala je da visi nad Drinom i preti.

U dane pred Božić, na sam praznik Hristovog rođenja 1993. godine, Kravicu i okolna sela branilo je 300 do 350 ljudi iz seoske straže, raštrkanih na širokoj liniji oko sela.

Sa druge strane, iz pravca Srebrenice, demilitarizovane zone pod zaštitom UN, pristigle su, još u ranim jutarnjim satima na Božić bezmalo opkolile selo muslimanske snage pod komandom Nasera Orića, brigade "Potočari", "Sućeska", "3. maj", samostalni bataljoni "Osmače" i "Srebrenica", "Voljavica","Biljeg", čete "Stari Grad" i "Pusmulići", 6. odred iz Kamenice, 114. istočnobosanska brigada...

Narednih sati, u neviđenom krvavom piru u selu će biti pobijeno 49 meštana, i ljudi sa linije ali i žena, dece, staraca, sedmoro je nestalo, 80 ranjeno, biće spaljeno 688 srpskih kuća i drugih objekata, 101 dete Srba iz Kravice i okolnih sela ostalo je tog jutra bez jednog ili oba roditelja. Spaljena Kravica je opljačkana do poslednjeg zrna žita.

Potresna priča o krvavom Božiću kod Bratunca: Da li su kosti Srba završile u Potočarima? (VIDEO)

Slaviša Erić, medicinski tehničar, koga je napad Nasera Orića na Kravicu, na Božić 1993. zatekao u sred sela, pre koju godinu svedočio je za RT Balkan o zločinu:

"Oko nas pucnjava na sve strane. U ambulanti u Kravici četvorica mrtvih, 16 – 17 ranjenih. Rekao sam ranjenicima, ljudi ustajte ko može, pridržavajte jedni druge, da se ide, da se izvlačimo u pravcu Opravdića i Drine. Poustajaše ljudi, formiraše kolonu, jadnu i bednu, krvavi, jednima zavijene ruke, drugima i ruke i noge, glave, grudi, ostaše u ambulanti oni mrtvi i dvojica teško ranjenih, nepokretnih. Pozovem neke ljude koji su se spremali za povlačenje, uzeše jednog od one dvojice, Željka Radovića i odneše, osta još jedan, Mlađen Savljević. Vratim se po njega, Mlađen me gleda, veli – 'Ostavi ti mene Slaviša, u'vatiće te živog, daj mi samo bombu, a vi idite'... Ja mu velim – 'Bolan, ne bi te ostavio za državu da mi daju, ostaću ja sa tobom ako treba'... Podignemo Mlađena ja i još jedan čovek i ponesemo uzbrdo. Pritrča jedan vojnik, viče – 'Evo ih četiri pet kuća dalje, pale sve redom'". 

"Kad smo od ambulante sa ranjenicima krenuli uzbrdo, čujemo glasove muslimana, viču po selu, pale kuće, pucaju, mi sve odozgo gledamo... Naiđemo, srećom, na neku specijalnu jedinicu iz Bijeljine, jedan sa mitraljezom, sav krvav, preuze Mlađena od mene i onog čoveka, dade mi mitraljez, kad sam uzeo onaj mitraljez u ruke on mi lagan kao pero, bio sam već pao, noseći Mlađena. Kad smo gore izašli, čekaju nas zaprege, volovska kola te oni preuzeše one ranjenike", prisećao se krvavog Božića u Kravici u razgovoru za RT Balkan Slaviša Erić.

Tog jutra u Kravici, Ljubicu Obačkić (75), ubili su na putu dok se sa liturgije, iz seoske crkve vraćala kući. Patolog Zoran Stanković na njenom telu konstatovao je prostrelnu ranu u predelu grudi i prelom u središnjem, čeonom delu glave.

Naš izbor

Nervoza u Sarajevu: Imaju li i srpske žrtve Podrinja pravo na dostojno obeležje i pamćenje

Vladimir Gajić bio je napunio tek četiri godine, Novica Bogićević 14. Nepokretnu Maru Božić (89) našli su u njenoj kući, najstrašnije zlostavljali pa živu zapalili, prethodno su starici ubili i sina. I Negosav (80) i Krstina (81) Erić, mučeni su pa zapaljeni u svojoj kući. Tankosavu Stanković (55), nepokretnu ženu ubili su nožem, na njenom telu patolog je konstatovao 15 ubodnih rana... Telo Nevenke Đukanović (45) ni do dan danas nije nađeno kao i telo njene rođake Vidosave Trišić... Tog dana pobijeni su su  Vladimir Stojanović (78), Drago Lazić (80), Vaso Nikolić (75), Risto Popović (73), Milo Jokić (66), Boško Đukanović (65), Vaso Nikolić (65) godina.

Marta 1993. godine, patolog dr Zoran Stanković pregledao je u dva dana 34 leša nađena na području sela pošto su srpske snage oslobodile Kravicu. 

"Karakterističan je leš koji je označen sa brojem šest, radi se o Lazaru Veselinoviću, rođenom 1935. godine iz Bratunca, radnik. Njemu je odrezana glava koja nije pronađena a odrezana mu je i desna šaka. Karakterističan je i leš Rista Popovića, rođenog 1920. godine u selu Popovići, njemu je odsečena leva ruka, ima utisnuti prelom kostiju lica sa leve strane, ima metak u predelu leve plećke, ubod nožem u predelu vrata", deo je izveštaja doktora Stankovića.

Naš izbor

Kad je tekla krvava Drina: Bratunac se danas seća 3.267 srpskih žrtava Podrinja iz poslednjeg rata

Priča onih koji su tog jutra, na jedan od najvećih hrišćanskih praznika, pristigli iz Srebrenice i upali u Kravicu izgleda ovako:

"Iako je Naser Orić, naš komandant slavni, Alah da ga sačuva, i nagradi od svih dušamana ovog svijeta, svojim borcima naredio ćutanje, svi smo u Srebrenici znali kad se ide na Kravicu, a, Kravica je za nas bila obećana zemlja, Amerika... Četničko jako uporište... Spremimo se i u toku noći, dok su vojnici zauzimali položaje, mi, žene i deca, jedna ogromna kolona ulazimo u Kravicu prije ispaljenog metka. Grabiš, otimaš. Okolo se ubija, gine, pucnjava, ne može se opisati, kakva je to panika", svedočila je pre koju godinu Fadila Mujić, jedna od "majki Srebrenice".

"Borba je da uhvatiš jednu kokoš da poneseš pa ćeš preživeti tri dana... Da ne govorim o 50 kila kukuruza koliko sam ja donela. Ulazim u jednu kuću, četnici slave Božić, kamara krmetine na stolu, ko te pita što je krmetina, nikad nisi jeo ali ćeš jesti da preživiš. Tu su kolači, tu je sarma, oni jedu i piju, to je moj prvi susret. Oni su pijani, čestitaju mi Božić. Gde god uđeš, sve pokupljeno, nema ništa... Mase ljudi nadiru, idu prema kućama", svedočila je ova žena iz Srebrenice, jedna od stotina, hiljada žena, civila iz Srebrenice koji su tog jutra stigli za Naserom u Kravicu, u pljačku.

Na Božić 1993. u susednoj Ježeštici Anđelku Miladinoviću iz tog sela pred majkom Savkom odsekli su glavu, zavezali je za automobil i odvukli u Srebrenicu. Posle mučenja i Slavku su zaklali. Dragomiru Miladinoviću tog dana ubijena su oba sina, Ranko i Đorđe.

"Na razmeni nije imao ko da me čeka": Dečaku iz Srebrenice Bošnjaci ubili čitavu porodicu jer su Srbi

Na Božić u selu poginula su i braća Vojislav i Radojko Bogićević, pa braća Krstivoje i Ivan Đukanović, Anđelko i Dragan Mlađenović, Vidosav i Miladin Đokić, Vujadin i Miladin Dolijanović.

U Ježeštici, Šiljakovcu, što je tog dana zatečeno živo pobijeno je. Što je moglo da se odnese – opljačkano je. Što je moglo da gori – zapaljeno je.

Tela nekih od pobijenih Srba izvučena su iz sela na Božić, dan kasnije su sahranjena, tela drugih pobijenih ostala su po kućama, na pragovima, po ambarima, podrumima, dvorištima po selu, livadama, po šumi, sve dok to područje nije oslobođeno. Nikoga od pobijenih ljudi Orićevi nisu sahranili, šta više, raskopavali su grobove ranije sahranjenih.

Predsednik Opštinske organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila Srebrenice Branimir Kojić pre neki dan je, uoči 33. godišnjice zločina, Srni izjavio da su na slobodi oni koji su se nakon krvavog pira slikali u Kravici, te da su mnogi od njih danas "ugledni" biznismeni, odbornici, poslanici.

"Neki od njih, Naser Orić, Smajo Mandžić, Vehid Dedić, Suljo Čakanović, Riad Salihović trijumfalno su pozirali i željeli da pokažu svijetu da ubijanje Srba na najveći pravoslavni praznik nije kažnjivo. Znamo da je Kemal Mehmedović glavosječa iz srebreničkog sela Pale bezbjedan u Austriji, što jasno govori o tome da počinioce zločina u Kravici i Podrinju čuva cijeli svijet", rekao je Kojić čiji je otac ubijen na području Kravice.