Srbija i Balkan
Ministar odbrane Crne Gore: Govorim srpski, "Jadran" je naš, a ne hrvatski
Dragan Krapović je rekao da Crna Gora u okviru NATO ima dva vojnika na KiM, a da će sve aktivnosti u vezi s Ukrajinom biti realizovane u Nemačkoj, u neborbenom kapacitetu i u skladu s međunarodnim pravom
Ministar odbrane Crne Gore Dragan Krapović rekao je da su pripadnici Vojske Crne Gore trenutno angažovani u sedam međunarodnih misija. U okviru NATO aktivnosti, između ostalih, dva crnogorska vojnika su u misiji KFOR-a na tzv. Kosovu.
"Za 2026. godinu je dodatno angažovanje pripadnika u tri misije: NATO aktivnost pružanja bezbednosne pomoći i obuke za Ukrajinu (NSATU), Misiju vojne pomoći EU za Ukrajinu (EUMAM UA) i misiju UN na Kipru (UNFICYP). Sve aktivnosti u vezi s Ukrajinom će biti realizovane isključivo na teritoriji Nemačke, u neborbenom kapacitetu i u skladu s međunarodnim pravom. Crna Gora neće učestvovati u vojnim operacijama na teritoriji Ukrajine ili ratom zahvaćenim područjima. Ovo jasno podvlačim zbog kontinuiranih medijskih spekulacija i političkih manipulacija", rekao je ministar odbrane za "Vijesti".
Govoreći o pomoći Ukrajini, naveo je da je poslato deset paketa vojne pomoći vrednosti od preko 10 miliona evra, "prilagođene stvarnim potrebama Ukrajine i našim objektivnim mogućnostima".
"Pored toga, Crna Gora, kao članica NATO-a i kandidat za članstvo u EU, pružala je i finansijsku podršku kroz međunarodne mehanizme. Ove godine opredeljena su značajna sredstva u skladu s odlukama Samita u Vašingtonu 2024, kroz Poverilački fond NATO-a za bezbednosnu podršku i obuku Ukrajine (NSATU), kojim rukovodi Ujedinjeno Kraljevstvo, kao i kroz nedavno uspostavljeni NATO mehanizam Lista prioritetnih zahtjeva Ukrajine (PURL)", rekao je Krapović.
On je naveo da podržava sve napore međunarodne zajednice, posebno Sjedinjenih Američkih Država, da se okonča sukob "na način prihvatljiv za obe strane, uz traženje kompromisa koji je često nužan u završetku sukoba".
"Svaka suverena država ima pravo da samostalno odlučuje o svojim političkim i vojnim savezima. Crna Gora poštuje to pravo i podržava principe NATO politike otvorenih vrata za sve zemlje koje žele pristup savezu, u skladu s jasno definisanim kriterijumima i procedurama Alijanse", naveo je odgovarajući na pitanje o eventualnom članstvu Kijeva u NATO.
Crna Gora vodi pregovore sa Hrvatskom o brodu "Jadran", a Zagreb uslovljava put Podgorice za EU ovim pitanjem. Komisija za pregovore čak u imenu ima zadatak "povratak" broda, a Krapović kaže da svako ima pravo da određena radna tela naziva kako smatra prikladnim, "te ne bi dalje komentarisao odluku hrvatskih vlasti".
"Stav Crne Gore po pitanju školskog broda 'Jadran' je kristalno jasan i neće se mijenjati - a to je da je brod legalno i legitimno vlasništvo Crne Gore", rekao je i otkrio da on ispred Crne Gore vodi pregovore sa Hrvatskom po ovom pitanju.
Na pitanje da li smatra "da Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore treba sa mnogo više digniteta da reaguje na neke poruke iz Zagreba, prvenstveno na ocene tamošnjih najviših zvaničnika u kojima se negira postojanje splitskog logora Lora", kao i da li misli da se "trenutnim pristupom, kako tvrde neki analitičari, narušava državno dostojanstvo", odgovorio je da neće javno da komentariše "način na koji bilo koji resor deluje u okviru svoje nadležnosti".
"Za konkretna pitanja, prava adresa je kolega Ervin Ibrahimović. Suočavanje s prošlošću i negovanje kulture sećanja, uključujući teško nasleđe devedesetih, obaveza je svakog društva prema sopstvenoj budućnosti. Institucije, bez obzira na aktuelni momenat ili političke okolnosti, imaju zadatak da s dignitetom i profesionalnošću obezbede pravni i institucionalni epilog, uključujući identifikaciju odgovornih pojedinaca - kako u Crnoj Gori, tako i u Hrvatskoj i svugde drugo. Što se tiče slučaja splitske Lore, nema nikakve sumnje da mora dobiti odgovarajući epilog, i Crna Gora će dosledno insistirati da se to pitanje razreši tamo gde je za to i mesto i vreme, kroz adekvatne pravne i institucionalne mehanizme", dodao je Krapović.
Hrvatska je letos uputila protesnu notu Crnoj Gori, jer su izrađene značke sa modelom broda Jadran, a Krapović je na pitanje da li mu je neko zamerio, odgovorio:
"Zašto bi jedan medij uputio takvo pitanje? To je kao da ste nas pitali - zašto se bavite svojim poslom? U pitanju je simbolična i benigna stvar. Mi u narednom periodu planiramo da ulažemo, unapređujemo i promovišemo školski brod Jadran, kao naš, crnogorski simbol. Svestan sam da neke odluke mogu izazvati različite reakcije, ali uvek sam spreman da ih donesem bez oklevanja".
Istakao je da govori srpskim jezikom, ali da pitanje statusa
srpskog jezika u Crnoj Gori zahteva pažljiv i odgovoran pristup, oslobođen pogrešnog tajminga i političke zloupotrebe.
"Imajući u vidu da je srpski jezik, jezik značajnog dela građana Crne Gore, o ovoj temi je nužno govoriti u okviru ustavno-pravnih činjenica. Posebno je važno naglasiti da su ustavne odredbe koje se odnose na jezik i identitetska pitanja među najrigidnijima u pravnom sistemu, te da svaka eventualna izmena podrazumijeva najzahtevniju proceduru i dugotrajan, složen proces. Stoga je dijalog o ovom pitanju potrebno voditi na temelju stručnih argumenata, naravno institucionalnog dijaloga i širokog društvenog konsenzusa", istakao je.
Live
