Srbija i Balkan
Od slagalice do lego kockice: Kako se Danskoj poruka o priznanju tzv. Kosova vratila kao bumerang
Danska je priznajući Prištinu govorila o slagalici koja je nedostajala na Balkanu. "Granice su iscrtane i postavljeni su uslovi za budućnost", rekao je 2008. godine šef diplomatije Per Stig Miler, ali tada nije mislio da se budućnost odnosi na Grenland
"Priznavanjem Kosova i poslednji komadić složene balkanske slagalice dolazi na svoje mesto. Granice su iscrtane i postavljeni su uslovi za stabilnost".
Ovo je bila rečenica Per Stiga Melera, ministra spoljnih poslova Danske, kada je ova zemlja 15. po redu, 21.2. 2008. godine priznala jednostrano i nelegalno proglašenu nezavisnost lažne države.
Bilo bi zanimljivo danas, kada Sjedinjene Američke Države najavljuju ofanzivu na Grenland, koji ima autonomni status u Danskoj, a Danska na sva zvona priča o odbrani međunarodnog prava, pitati Melera, trenutno poslanika u danskom parlamentu, šta ima da kaže o "Kosovu kao poslednjem komadiću slagalice". I kako sada gleda na Grenland kao lego kockicu u Trampovom mozaiku? I šta misli o iscrtavanju granica?
Na Iksu se može naći da je Miler nedavno pitao jednog američkog komentatora koji je došao u Dansku da snima podkast da li će "Tramp silom zauzeti Grenland".
Dok čeka odgovor, podsetimo se šta je Meler, za svog mandata, govorio o Srbiji i Kosovu i Metohiji.
On je posle priznanja lažne države, prilikom jedne posete Sloveniji, rekao da su za Srbiju vrata Evropske unije i dalje otvorena.
"Vrata EU su Srbiji otvorena, pitanje je samo da li je Srbija spremna za ulazak. Srbija mora izabrati evropski put. Očekujem da će se situacija u Srbiji, nastala posle proglašenja nezavisnosti Kosova, smiriti", istakao je.
Uoči jednog od zasedanja tadašnjih ministara spoljnih poslova EU, Meler je rekao da će se voditi rasprava o tzv. Kosovu i Srbiji.
"Zaista je važno da se zna da Srbija neće postati deo Rusije, već da će Srbija biti deo Evrope", poručio je.
Danas, skoro 20 godina kasnije, Srbija nije deo Rusije, nije ni deo EU, ali imamo novi momenat - čiji će biti Grenland.
Kada je iz danskog Ministarstva spoljnih poslova obelodanjeno da će u Prištinu poslati pismo o priznanju, upotrebljen je i izraz "novo Kosovo". Meleru tada verovatno nije padao na pamet neki "novi Grenland".
Danska premijerka Mete Frederiksen izjavila je da se Danska nalazi u sudbonosnom trenutku zbog pretnji američkog predsednika Donalda Trampa da će preuzeti autonomnu teritoriju Grenland. Ona je rekla da je Danska dobila ogromnu podršku zemalja članica NATO-a u vezi sa Grenlandom.
"Ako Sjedinjene Američke Države odluče da vojno napadnu drugu zemlju NATO-a, onda bi sve stalo - to uključuje i NATO, a samim tim i bezbednost posle Drugog svetskog rata", navela je danska premijerka.
Istakla je i da Danska čini sve kako bi sprečila takav scenario i optužila SAD da vrše, "neprihvatljiv pritisak".
Isti taj poredak, pukao je kao balon kosovskim pitanjem, a jednu iglu u ruci je tada držala i Danska.
Pretenzije američkog predsednika Donalda Trampa na Grenland naterale su evropske zemlje da preispitaju svoje odluke, a naročito kada je u pitanju NATO agresija u Srbiji, rekao je Aleksej Puškov, predsednik Komiteta za informacionu politiku Saveta Federacije.
"Pogledajte kako se Danci i razni drugi Evropljani bune. Jednoglasno pozivaju Trampa da se seti normi međunarodnog prava koje su i sami stalno kršili širom sveta – od Jugoslavije do Libije i Sirije. Iste one norme koje su im nekako ispale iz glave kada su, zajedno sa SAD, počeli da otkidaju Kosovo od Srbije. Zbog toga je NATO nemilosrdno bombardovao Jugoslaviju, uključujući i Beograd, 78 dana bez sankcija UN", istakao je.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nekoliko puta govorio da sada svi pričaju o teritorijalnom integritetu, a nisu tako govorili po pitanju Srbije i Kosova i Metohije.
Upozoravali su godinama stručnjaci međunarodnog prava da je "kosovskim presedanom" otvorena Pandorina kutija. A, izleda da je prvo pukao led na grenladskim glečerima.
Live
