Srbija i Balkan
Plate malo manje, život mnogo skuplji: Šta znače najnoviji podaci o prosečnoj zaradi u Srbiji
Za oko 40 odsto populacije realan pad plate je mnogo veći od navedenih 1,6 odsto, objasnila je za RT Balkan dr Jelena Žarković, profesorka Ekonomskog fakulteta na Univerzitetu u Beogradu
Nema čoveka koji nije osetio na sopstvenoj koži koliko je život u Srbiji poskupeo. Svakodnevno pratimo i vesti o poskupljenjima svih životnih troškova u Evropi i ostatku sveta.
U jeku energetske krize na Zapadu i globalne inflacije, najviše su poskupele osnovne životne namirnice i komunalije, što znači da teret masovnih poskupljenja nisu svi jednako poneli, već su cenu finasijskih previranja najviše plaćali oni građani čija su primanja svakako bila prosečna ili niža od prosečnih.
Život u Srbiji poskupeo je za ogromnu većinu građana.
Najnoviji podaci koje je objavio Zavod za statistiku pokazali su da je prosečna plata bez poreza i doprinosa u Srbiji iznosila 78.326 dinara, što je u odnosu na 2021. godinu nominalno povećanje za 13,3 odsto.
Uprkos povećanju "na papiru", realna plata je, pokazuju podaci Zavoda, prethodne godine zapravo bila manja za 1,6 odsto.
Međutim, kao što su primetili mnogi građani, prethodne godine je njihov zarađeni novac mogao da im priušti značajnije manje nego ranije.
"Za otprilike 40 odsto populacije, realan pad plate je zapravo mnogo veći od tih 1,6 odsto, pri čemu nisu u pitanju samo najsiromašniji", objasnila je za RT Balkan ekonomista Jelena Žarković, profesorka na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Naša sagovornica je istakla da su najviše pogođena domaćinstva u kojima ceo dohodak odlazi na svakodnevne životne troškove.
"Oni najviše novca troše na hranu i komunalije, a upravo su to stvari koje su mnogo više poskupele od onog što se navodi kao prosečan rast cena, koji se može videti po stopi inflacije. Na primer, cene pojedinih mlečnih proizvoda su porasle za skoro 100 odsto", navodi Žarković.
Svi oni čija je zarada između minimalne i prosečne, tzv. donjih 40 odsto, čine dobar deo populacije, a imate i domaćinstva u kojima je, na primer, zaposlen samo jedan član, dodaje ona.
Bogati u svetu i Srbiji sve bogatiji, siromašni sve siromašniji
Najnovije istraživanje Ujedinjenih nacija potvrdilo je da je nastavljen globalni trend širenja jaza između onih sa visokim i onih sa niskim primanjima.
Kako je preneo RTS, prema istraživanju Ujedinjenih nacija, siromaštvo u Srbiji najviše pogađa starije od 65 godina, decu, Rome, osobe s invaliditetom, izbegle i interno raseljene.
Prema ovom istraživanju, broj siromašne dece u Srbiji je u 2022. godini povećan za gotovo 28.000.
"Godine 2021. stopa apsolutnog siromaštva dece bila je 10,6 odsto, a za 2022. godinu očekujemo povećanje na najmanje 13,8 odsto. Najugroženija su deca u velikim porodicama, u selima i romskim naseljima. Odgovor na krizu treba da budu sveobuhvatne mere socijalne politike usmerene na siromašne i decu. Potrebni su porast obuhvata i adekvatnost programa finansijske pomoći, uključujući dečji dodatak", ocenila je za RTS Dejana Kostadinova, direktorka Unicefa u Srbiji.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku, međutim, u Anketi o prihodima i uslovima života pokazuju da broj dece koja su u riziku od siromaštva opada.
"U toj anketi se otkriva da je stopa siromaštva kod dece smanjena za 4 procenta u odnosu na prošlu godinu, a čak 8 u odnosu na pre dve godine. Te podatke treba uzeti sa velikom rezervom, zato što je veoma moguće da je došlo do greške", upozorila je sagovornica RT Balkana Jelena Žarković.
Stopa siromaštva kod dece je 2019. godine navodno iznosila čak 28,9 odsto, godinu kasnije je smanjena na 24,2 odsto, a 2021. godine ona je iznosila 20,8 odsto.
"Mislim da je to nemoguće, ne verujem u te podatke i apelovala bih da budu provereni", istakla je naša sagovornica.
U ovoj godini u najboljem slučaju isto
Očekivano povećanje cene energenata za stanovništvo i privredu znači dalju inflaciju, pritom i centralne banke najavljuju dodatna povećanja kamatnih stopa, objašnjava ekonomista Jelena Žarković.
"Za privredu su energenti jedan od osnovih imputa koji se koristi u proizvodnji, a kada to poskupi, poskupeće i sve ostalo. Pored toga, centralne banke najavljuju dalja povećanja kamatnih stopa, što znači da će troškovi za privredu postajati skuplji. To će podrazumevati manje investicija i manje novih radnih mesta", upozorava sagovornica RT Balkana.
Ova godina najverovatnije neće doneti ništa dobro kada je u pitanju poboljšanje životnog standarda, u najboljem slučaju može da se održi trenutna situacija, ističe Žarković.
"Važno je da ne dođe do pada zaposlenosti, da se barem sve zadrži na ovom nivou. Nažalost, čini mi se da ne vidim neka realna poboljšanja ove godine", zaključila je ekonomista Jelena Žarković.
