Račak, 27 godina kasnije: Najveća medijska i obaveštajna prevara veka i naknadne laži i istine

Osokoljen sa 70.000 evra koliko mu je leglo na račun za pripremu knjige koja će "staviti pečat na istinu o Račku", bivši šef Verifikacione komisije OEBS-a Vilijam Voker opet je stigao na Kosovo i Metohiju, ovog puta uoči 27 godišnjice događaja koji će biti povod za bombardovanje Srbije, odnosno SR Jugoslavije 1999. godine.

Vokera, u pratnji supruge i saradnika, sinoć je u Prištini dočekao "kosovski premijer" u ostavci Aljbin Kurti, dvojica starih prijatelja ostali su u dužem prijateljskom razgovoru. Kurti je Vokeru ponovio "duboku zahvalnost za istorijsku ulogu koju je imao za narod Kosova u razotkrivanju genocidnih zločina Srbije, za dragoceno prijateljstvo koje se nastavlja i za njegovu nepokolebljivu posvećenost istini i pravdi". Sa svoje strane, sam Voker nije bio toliko govorljiv, Kurtiju je čestitao pobedu na izborima, a bilo je i razgovora o današnjoj komemoraciji u Štimlju na kojoj će obojica učestvovati.

Mediji u Prištini juče i danas prepuni su podsećanja na Račak, biće održan i naučni skup o tome kako Srbija prikriva ovaj "genocidni zločin", a podseća se i da je 30. decembra prošle godine Specijalno tužilštvo tzv. Kosova objavilo da je optužilo 21 osobu za "ratni zločin protiv civilnog stanovništva", a "zbog masakra u Račku gde je 15. januara 1999. godine ubijeno 45 civila".

Naširoko, podseća se da su prema navodima optužnice pripadnici 243. motorizovane brigade Prištinskog korpusa Treće armije Vojske SRJ kao i pripadnici MUP-a Srbije "opkolili Račak, granatirali selo, vršili pretrese od kuće do kuće, odvajali muškarce od žena i dece prisiljavajući ih da napuste selo, dok su pritvoreni muškarci pogubljeni". 

Račak je bio najveće uporište terorista, sve ostalo je laž

Dakle, da se iz optužnice naslutiti, niti je ko u selu, od Albanaca bio naoružan, niti je ko pružio otpor srpskoj vojsci i policiji, već su srpski vojnici i policajci upali među nevine civile i počinili masakr, odnosno, genocid na čemu se sve više insistira u Prištini.

Interesantno, verzije o "45 civila ubijenih u masakru u Račku" drži se i Radio Slobodna Evropa u vesti od 30. decembra o optužnici protiv "21 osobe koju je podiglo Specijalno tužilaštvo Kosova".

Što se tiče Vokera, takođe interesantno, on je ove godine, primećuje se na snimcima susreta sa Tačijem, bio nešto manje ganut nego prošle kada je u Prištini, podmazan sa 70.000 evra, promovisao knjigu o istini u Račku.

Tada je Kurti i sam veoma ganut, Vokerov uradak ocenio kao "neprocenjivo svedočenje" i "nezamenjivo ogledalo".

"Knjiga podseća na žrtve masakra u Račku i odaje počast svima koji su dali svoj život za slobodu Kosova", izjavio je tada Kurti dok je Voker rekao da je u Prištini sa namerom da "ubedi ljude da pročitaju knjigu o nekim stvarima koje su se se desile tokom 1998. i 1999. godine", kao i da je Račak "jedan od dva-tri najvažnija dana u njegovom životu".

Zaista, ako se izuzmu njegove slične operacije po Južnoj Americi, Nikaragvi, Hondurasu, El Salvadoru, Bosni i Hercegovini, itd, 15. januar 1999. godine bio je verovatno, najvažniji dan u Vokerovom životu. Jer, američki obaveštajac tog jutra isporučio je svojim šefovima ono za šta je i bio poslat na KiM – montirani neposredni povod za bombardovanje SR Jugoslavije.

To što će se ispostaviti da se radilo o jednoj od najvećij medijskih i obaveštajnih prevara veka kasnije nije imalo nikakve veze. RSE i dan danas ostaje pri tvrdnji da se radilo o "ubistvu 45 civila".

Priština tvrdi: Snimaće se film o Račku, glumiće Robert De Niro

"Ovo je masakr. Stojim ovde. Mogu da vidim tela", čuje se na snimku napravljenom tog jutra na kome uzbuđeni Voker u jednoj jaruzi iznad Račka u slušalicu satelitskog telefona, pred kamerama albanskih i stranih novinara, šalje izveštaj tadašnjem komandantu NATO za Evropu generalu Vesliju Klarku.  

Ono čega nema u vesti RSE o podizanju optužnice protiv "21 osobe" jeste da su u oblasti sela Račak od jula 1998. do januara 1999. godine od strane terorista čija je baza bila u tom selu ubijena 24 policajca, pripadnika zvanične oružane sile zvanično priznate države Srbije, a da je 25 ljudi ranjeno.

Nema ni činjenice da su akciju policije u Račku, 14. na 15. januar pratili i pripadnici misije OEBS-a kojom je komandovao sam Vilijam Voker, da je na licu mesta bilo i nekoliko stranih TV ekipa koje su mogle da vide i snime opkoljavanje i zauzimanje jednog od bunkera OVK.

Prešavši jednostavno preko svih činjenica, Voker je sledećeg jutra izašao sa tvrdnjom o "masakru nad civilima".

"Video sam sve primese masakra, mnogo tela, mnogo muškaraca ubijenih vatrom iz različitih pravaca, ali, većinom izbliza. To je jeziv, užasan prizor", izjavio je tog jutra Voker novinarima u Račku ne propustivši da kaže kako su mu meštani rekli da su ubistva počinili srpski policajci.

Narednih tri dana istražnom sudiji Danici Maksimović nije bilo dozvoljeno da uđe u Račak. Sama sudija Marinković ispričala je da su ona i njen tim bili izloženi pretnjama stranaca, a prilikom nekih od pokušaja da uđe u selo i obavi uviđaj na nju i istražitelje je i pucano.

Prethodnih 27 godina ona je više puta ponovila da su izjave Vokera da se u Račku dogodio "masakr civila, ratni zločin" – laž, i da je "istina od samog početka bila poznata svima, pa i onima koji su doneli odluku o bombardovanju SR Jugoslavije direktno koristeći Račak kao neposredni povod". 

"Istina koju sam ja tada utvrdila kao istražni sudija, stoji i dan danas, a to je da u Račku nije bilo nikakvog masakra civila, već da je to bila legitimna akcija srpske policije nad teroristima tzv. Oslobodilačke vojske Kosova (OVK)", reči su sudije Marinković.

Tri dana kasnije, 18. januara, kada su ona i istražitelji ušli u selo, pronašli su kuću u kojoj je bio štab UČK, u kući je bilo i uniformi sa oznakama te organizacije, hrane, spiskove sa imenima vojnika.

"Sve su to dokazi koje smo predočili i u Hagu, gde sam ja kao svedok odbrane bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića svedočila. Iznela sam dokaze, istinu koju sam ja utvrdila, ono što sam neposredno kao istražni sudija videla na terenu i na licu mesta i Račak je otpao iz optužnice. To je veliki uspeh i pobeda naše države", rekla je Marinkovićeva u jednoj od izjava dodajući da je "Haški tribunal prihvatio istinu da nije bilo masakra u Račku".

Lažna država ne odustaje od lažnih optužbi: Podigli optužnice zbog "zločina" u Račku

Državni tim istražitelja tada je obezbedio i dokaze da su svi od 37 identifikovanih lica u Račku i troje neidentifikovanih koristili oružje, odnosno "parafinska rukavica" kod ovih lica dala je pozitivan rezultat. Među stradalima bila je i jedna ženska osoba, ćerka zapovednika OVK koja je bila jedan od učesnika borbi u Račku u noći 14. na 15. januar. Pored ostalog utvrđeno je i da je većina ubijenih na sebi imala višeslojnu odeću, vojničke cokule.Sa sudijom Marinković tokom obavljanja istražnih radnji u Račku  bila su svo vreme i trojica pripadnika OEBS-a, dvojica Amerikanaca i jedan Italijan "kojima je bilo jasno o čemu je tu reč".

Nesporno  je takođe da se srpskim istražnim organima tada priključio i tim patologa iz Finske koji je predvodila dr Helena Ranta. Finski istražitelji tada su osporili metode "parafinske rukavice" koje su koristili srpski istražitelji i ocenili da su te metode "zastarele". Sama Ranta je 17. marta, nedelju dana pre početka bombardovanja SR Jugoslavije, na konferenciji za medije u Prištini, izjavila da se radi o "zločinu protiv čovečnosti", dodajući da se u Račku radilo o "nenaoružanim civilima", jer, oni "u džepovima nisu imali municiju".

Tek kasnije, kada je Srbija već bila bombardovana, kada su na zemlju bačene tone osiromašenog uranijuma, pobijene hiljade ljudi, napravljena ogromna materijalna šteta, Ranta je napisala knjigu o ovom događaju. Prema ovoj naknadnoj istini Voker je "vršio pritisak na nju prilikom pisanja izveštaja", dodajući da je Voker očekivao da ona "podrži njegovu interpretaciju događaja".

Voker je, svedočila je kasnije Ranta, insistirao da se u izveštaju koristi reč "masakr", a, pored ostalog pojavila se i priča da je jednom prilikom olovkom gađao Rantu, nezadovoljan njenim "profesionalnim pristupom". U autobiografiji Ranta je dalje pisala da joj je Voker na dušu stavio i da u izveštaju nije koristila dovoljno "ubedljiv jezik", kojim bi opisala navodni zločin Srba.

Ranta je kasnije pred kamerama pokazala originalan izveštaj iz Račka, u  kome je zaključeno da tela pripadaju borcima OVK, a ne albanskim civilima.