Srbija i Balkan
Sudbine Srba osuđenih u Hagu: Svaka kazna je kao doživotna, a odlazak kući pusta želja
Iako su svi odslužili dve trećine kazne, ne mogu na slobodu jer se nisu pokajali po haškim kriterijumima. Dane provode u zatvorima širom Evrope nadajući se da će preživeti i poslednji dan pune kazne, jer samo tako se mogu vratiti porodicama
Šanse da Srbi budu pušteni na slobodu, a nakon dve trećine odslužene kazne koju im je presudio Tribunal u Hagu, gotovo da su ravne nuli. Iako je po međunarodnom pravu to praksa koja se primenjuje u mnogim zemljama sveta, Hag je neumoljiv i ima svoj uslov – "glasno, javno pokajanje i kritika zločina koje su počinili".
To je još jednom potvrdio poslednji slučaj Milana Martića, bivšeg predsednika Republike Srpske Krajine, čiji je zahtev da bude pušten na uslovnu slobodu iz zatvora u Estoniji odbijen, iako je odslužio dve trećine kazne. Naime, Martić je osuđen na 35 godina zatvora zbog zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina, uključujući granatiranje Zagreba.
Predsednica Mehanizma u Hagu Grasijela Gati Santana napisala je u obrazloženju da Martić nije pokazao dovoljno znakova rehabilitacije. Procenjivala je "težinu zločina" za koje je osuđen i zaključila da se kazna u takvim slučajevima mora izdržati do kraja. Martić je u zatvoru od 2002. godine kada se predao, osuđen je 2008. godine, pa je iz Haga godinu kasnije prebačen u Estoniji u zatvor koji je poznat po lošim uslovima.
"Prema informacijama koje sam dobila od estonskih vlasti, Martić je mirna osoba po prirodi, koja je ljubazna kada izražava svoje mišljenje i nema poteškoća u komunikaciji sa službenicima ili drugim zatvorenicima. Tokom zatvora u Estoniji Martić je imao četiri, sada istekle, disciplinske kazne vezane za duvan, od kojih poslednja datira iz februara 2016. godine. Prisustvuje bogosluženjima jednom ili dva puta nedeljno, a sveštenik iz Srpske pravoslavne crkve ga posećuje. Dobro se slaže sa drugima, igra fudbal, šah i zna dovoljno ruski da komunicira sa drugim zatvorenicima koji govore ruski. Martićevo ponašanje u zatvoru je generalno bilo dobro, bez ikakvih disciplinskih incidenata skoro deceniju", napisala je Santana, šta su joj dostavili iz Estonije.
Martiću je porodica poslednji put bila s proleća 2024. godine, a za 17 godina koliko je u Estoniji porodica mu je dolazila 16 puta. Znači, manje od jednom godišnje. I toliko o "udobnosti" o kojoj sudija govori u delu gde pominje biblioteku sa 200 srpskih naslova i TV u sobi na kojem su kanali iz naše zemlje.
U odeljku u kojem priča zašto ne može na slobodu, kaže da Martić sebe smatra političkim zatvorenikom, da ne želi da govori o svojim zločinima i da veruje da je kazna koja mu je izrečena bila politički motivisana.
"Ništa ne sugeriše da je Martić prihvatio odgovornost za svoje zločine, pokazao znake kritičkog razmišljanja ili izrazio iskreno kajanje ili žaljenje. Nije dostigao nivo rehabilitacije dovoljan da zasluži prevremeno puštanje na slobodu", istakla je.
Martićevu sudbinu dele Srbi koji su po zatvorima širom Evrope. Nekadašnji general Vojske Republike Srpske Ratko Mladić teško je bolestan u zatvorskoj bolnici u Sheveningenu. Bivši visoki funkcioner MUP-a Srbije Vlastimir Đorđević i dalje je u zatvoru u Nemačkoj iako je dve trećine kazne zatvora od 18 godina odavno izdržao. Generali VRS Stanislav Galić i Vujadin Popović izdržavaju kazne doživotnog zatvora u Nemačkoj, kao i Dragoljub Kunarac koji je dve trećine kazne izdržao još 2016. godine, ali sud "ne veruje da se popravio". Doktor Milomir Stakić kaznu od 40 godina zatvora izdržava u Francuskoj. Doživotnu kaznu u Estoniji izdržava vođa "Belih orlova" Milan Lukić, kao i lider Srba Republike Srpske Krajine Milan Martić, koji je osuđen na 35 godina i general VRS Dragomir Milošević na 29 godina.
Pripadnik jedinice "Beli orlovi" Sredoje Lukić kaznu zatvora od 30 godina izdržava u Nemačkoj. U Finskoj je general VRS Radivoje Miletić, koji je odavno ispunio sve uslove da se nađe na slobodi, a osuđen je na 18 godina. General Radislav Krstić kaznu zatvora od 35 godina izdržava u Poljskoj. Bivši ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske Mićo Stanišić i bivši načelnik regionalnog centra policije Banjaluka Stojan Župljanin su u Poljskoj i osuđeni su na zatvorske kazne od 22 godine.
Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić je nakon presude, kojom je osuđen na doživotnu kaznu za ratni zločin, prebačen u zatvor na engleskom ostrvu Vajt. Njemu su, kako je u nekoliko navrata ukazivao advokat Goran Petronijević, ukinuta osnovna prava. Morao je da se bori čak i za to da dobije lampu, nisu mu dozvoljavali preglede lekara, ograničavaju mu viđanje sa porodicom...
U Finskoj je na odsluženju zatvorske kazne bio nekadašnji načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije general pokojni Nebojša Pavković. I on je odslužio dve trećine kazne i tražio je puštanje na slobodu. Odbijen je jer se nije pokajao, a onda je pušten kada je svima bilo jasno da je pred kraj života. Ubrzo je i preminuo u Srbiji. Isto se desilo i Goranu Hadžiću.
Kunarac je u Hagu 2002. godine osuđen na 28 godina zatvora na osnovu optužbi za višestruko silovanje i držanje u ropstvu dve žene, što nikada nije priznao. Dve trećine kazne istekle su mu još 2016. godine, tražio je da izađe, ali nije pušten. On nije hteo da prizna dela koja mu se stavljaju na teret, a u Bosni i Hercegovini se vodi novi postupak protiv njega.
Kunarac je rekao: "Odlično, onda me pustite u Bosnu, da mi tamo sude."
Iz Mehanizma za krivične sankcije koji je naslednik Tribunala u Hagu su istakli da će Kunarac izaći iz nemačkog zatvora 24. februara i da će biti iza rešetaka do poslednjeg dana.
Zdravstveno stanje Ratka Mladića je loše, a njegov sin Darko je u nekoliko navrata govorio da nema adekvatnu negu.
On je naveo da se porodica nada da će general biti pušten na lečenje.
"U suprotnom, ne znamo koliko mu je vremena ostalo", kazao je Darko Mladić i dodao da Mehanizam ignoriše zahteve da bude pušten zbog lečenja.
Srbija je od Saveta bezbednosti UN u nekoliko navrata tražila da donese odluku da haški osuđenici kaznu izdržavaju u zemlji čiji su državljani, a pod nadzorom Mehanizma, ili drugog tela koje SB UN ovlasti.
Ni pokajanje koje traži Hag nije garancija. Komandant Drinskog korpusa Vojske Republike Srpske general Radislav Krstić tražio od Međunarodnog mehanizma za krivične sudove prevremeno puštanje na slobodu novembra prošle godine uz koje je priložio i pismo u kojem se kaje. Krstić koji je trenutno u Poljskoj, a služio je kaznu i u Sheveningenu, kao i Engleskoj gde su pokušali da ga ubiju, još čeka odgovor.
Pravilo da se većina osuđenika pušta posle dve trećine odležane kazne prestalo je da važi 2017. godine odlukom tadašnjeg predsednika suda Karmela Ađijusa.
Inače, po "haškoj pravdi" optužen je 161 čovek, od čega su 109 Srbi. Osuđenih Hrvata je 18, muslimana pet, dva Albanca i jedan Makedonac. Srbi su dobili preko 1.000 godina robije, Hrvati su osuđeni na 248 godina zatvora, Bošnjaci na 41,5 a Albanci na svega 13. Najviše Srba dobilo je i doživotnu robiju, njih sedmorica – Radovan Karadžić, Ratko Mladić, Ljubiša Beara, Zdravko Tolimir, Vujadin Popović, Milan Lukić i Stanislav Galić.
Oslobođeni su nekadašnji komandant terorističke OVK Ramuš Haradinaj za zločine nad Srbima na Kosovu i Metohiju, Naser Orić za zločine u Podrinju, Ante Gotovina za zločine u Hrvatskoj. Četrnaest Srba, među kojima je i Slobodan Milošević preminulo je pre izricanja presude. Neki od njih i u haškoj ćeliji.
Da se ovde ne radi o istinskoj želji da se istera pravda, već o dvostrukim aršinima jasno je i po tome da je, na primer, nekadašnji lider terorističke OVK Hašim Tači, kojem se za ratni i zločin protiv čovečnosti sudi pred Specijalnim sudom u Hagu, dva puta puštan kući iz privatnih razloga.
Live
