Novi "non pejper": Koje su posledice po Prištinu i Beograd ukoliko ne prihvate evropski predlog?
Priština može da izabere da ne formira Zajednicu srpskih opština i u potpunosti se povuče iz sporazuma iz 2013. godine, ali tada mora da snosi posledice zbog ignorisanja postignutih dogovora, koje bi podrazumevale ukidanje slobodnog kretanja građana, pozivnog broja +383, integraciju severnog dela i kontrolu dva administrativna prelaza sa Srbijom, navodi se u novom non-pejper dokumentu.
Autor ovog dokumenta, prema tvrdnjama portala "Albanijan post", je zapadni diplomata koji je uključen u proces normalizacije odnosa između Beograda i Prištine. U njemu je, kako se navodi, "oštrim i nimalo diplomatskim jezikom" stavljeno do znanja šta će jedna i druga strana izgubiti, ukoliko se napori Zapada sprečavaju i namerno odlažu.
Prema ovom dokumentu, samoproglašeno "Kosovo" ne može da uživa apsolutnu zaštitu od zapadnog sveta, koji je od vitalnog značaja za njegovo postojanje i da istovremeno okleva da prihvati zapadne napore za trajni mir.
Na drugoj strani, prema pisanju albanskog portala, "Srbija ne može istovremeno da teži da nastavi da uživa u finansijskim, ekonomskim i političkim prednostima postojećih sporazuma i podriva napore Zapada za trajni mir".
Prema pisanju "Albanijan posta", dokument jasno stavlja do znanja Srbiji, da je "recept za katastrofu kockanje lažnim nadama da će se, jednog dana, u budućnosti, NATO i EU urušiti", čime bi se, kako je navedeno "omogućila ponovna okupacija tzv. Kosova".
Dokument je na šest stranica, podeljen na 11 zasebnih delova i ima više od 20 podtačaka, navodi portal.
Prema pisanju albanskih medija, dokument je više fokusiran na razjašnjavanje posledica nepotpisivanja osnovnog sporazuma podržanog evropskim predlogom, nego što objašnjava eventualne koristi.
Hitan potez - određivanje datuma za potpisivanje sporazuma
Jedan od najvažnijih delova dokumenta naslovljen je "Dinamika napred – neuspeh nije opcija" i u njemu se ističe da Evropska unija i Zapad nemaju nameru da budu posmatrači u "taktici odlaganja."
U dokumentu piše da, ukoliko Priština, ili Beograd, ne budu konstruktivni partneri i ne potpišu sporazum, "to znači zaustavljanje procesa integracija i potencijalni preokret odnosa sa EU."
Zbog toga će, navodi se, na sledećem sastanku strane "biti obaveštene o ozbiljnim posledicama ukoliko predlog bude odbačen", dok će zapadne zemlje, bez oklevanja, početi da koriste "štapove", jer, "ukoliko bude oklevanja, to bi moglo da se protumači kao nedostatak posvećenosti."
Još jedan hitan potez, biće određivanje jasnog datuma za potpisivanje, piše pomenuti portal.
"Bez određenog datuma, trajno odugovlačenje, kašnjenja i blokade, ponovo će upravljati i dominirati procesom, ismevajući nemoć Evrope i zapadnog sveta", navodi se u dokumentu, uz objašnjenje da je to razlog zašto se Zapad tako snažno angažovao, jer je "alternativa prihvatanje da zapadni svet nema uticaja."
Dokument takođe predviđa da ukoliko "šatl diplomatija” ne bude imala željeni efekat, onda se "evropska konferencija čuva kao poslednji napor".
"Ako strane budu oklevale, organizovaće se evropska konferencija (po uzoru na prošla iskustva) kao poslednji pokušaj da se strane ubede", piše u dokumentu, prema saznanjima albanskih medija.
"Dokument nudi pozitivan scenario"
U dokumentu se pominje i Zajednica opština sa srpskom većinom i ponavlja se da ona predstavlja neotuđivu obavezu Prištine i navodi da "politički predstavnici 'Kosova', civilno društvo i istaknuti pojedinci i organizacije moraju da budu deo budućih suštinskih sveobuhvatnih diskusija usmerenih na pronalaženje konsenzusa o prihvatljivom modelu za ZSO, koja je predviđena Sporazumom iz 2013. godine".
Osnivanje ZSO i osnovni sporazum, prema ovom dokumentu, su dva odvojena i paralelna procesa koja se ne spajaju.
U tački "Dinamika napred – pristup na više koloseka" navodi se da "sprovođenje svih prethodno postignutih sporazuma (uključujući i ZSO) i aktuelni evropski predlog, jesu i treba da se tretiraju kao dva odvojena procesa, olakšana na dva paralelna puta" .
"Prvi put", pojašnjava se, je "sprovođenje svih prethodnih sporazuma", dok je paralelni "drugi put" - Evropski predlog.
Povodom zahteva Prištine za garanciju priznanja od pet zemalja EU koje ne priznaju samoproglašeno "Kosovo", u dokumentu je utvrđeno da je nemoguće dati takvu pismenu garanciju, pošto je svaka od država suverena u svojim odlukama, ali se navodi da je poznato da su svih 27 zemalja članica EU za evropski predlog.
Dokument, ipak nudi pozitivan scenario u ovom pravcu, navodi "Albanijan post."
"Za neke od ovih država saglasnost Srbije na evropski predlog, dovoljan je osnov da se odnosi sa 'Kosovom' odmah podignu na pune diplomatske sporazume", navodi se u dokumentu u delu u kojem se pojašnjava stav petorke koja ne priznaje samoproglašeno "Kosovo".
Deo ovog non-pejpera je pominjanje primera Francuske i Nemačke i kako su ove dve, nekada neprijateljske države, pronašle "trajni mir".
Prema pisanju albanskih medija, u dokumentu se navodi da, pre 2030. godine nema govora o sporazumu koji ima "priznanje u centru", kako pretpostavlja premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti.
Na jednoj od stranica, pojašnjene su i prednosti za Prištinu i Beograd, ukoliko budu konstruktivni i pristanu na potpisivanje sporazuma, koji ima za cilj treći sporazum koji podrazumeva "međusobno priznanje".
Za Prištinu se kaže da, ukoliko potpiše i uspostavi ZSO u dva odvojena procesa, onda "otključava proces integracije u NATO i EU i počinje da dobija sredstva i investicije u vezi sa procesom integracije", takođe, stiče regionalnu povezanost i uključenost u sve programe EU koji će na značajan način uticati na ekonomiju pokrajine.
Kako se navodi, evropski predlog bi za Srbiju predstavljao prvi međunarodno priznati dokument u kome bi Srbija prihvatila da su "Kosovo" i Srbija dve odvojene pravno-političke realnosti koje podležu principima upravljanja prema međunarodnom pravu.
Isto tako, Srbija bi priznala da "ne može da traži pravo da zastupa ili deluje u ime druge strane", jer piše u dokumentu, navodi "Albanijen post."
