Srbija i Balkan
Za rat spremni: Koliko je vojnika imalo Sarajevo kad je ubijen srpski stari svat
Ovaj podatak nije proizvod bilo čije propagande, već zvanična izjava Alije Delimustafića, tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova
Na godišnjicu ubistva Nikole Gardovića na Baščaršiji u Sarajevu koje je, koristeći novonastale okolnosti u procesu razbijanja Jugoslavije, uveliko gazilo ka islamizmu i nasilnom izdvajanju iz zajedničke države, vredi se podsetiti, najpre, da je Badinterova arbitražna komisija, vrlo jasno, akterima jugoslovenske krize u Bosni i Hercegovini (BiH) poručila da će referendum o nezavisnosti BiH biti valjan jedino ukoliko se pokaže da je većina unutar sva tri konstitutivna naroda izabrala put nezavisnosti, jer bi samo takav referendum bio u skladu sa Ustavom Bosne i Hercegovine.
Bure baruta od BiH napravile su vođe muslimana i Hrvata
Da stvar bude još gora, u tom trenutku sve je u BiH pripremljeno za rat.
Bosna i Hercegovina je zaista ličila na bure baruta.
Ali, to bure baruta nisu načinili Srbi u BiH, kako im islamisti u građanskom ruhu spočitavaju, već je stvar bila znatno složenija. To se vidi iz ekspertize prof. dr Miloša Kovića koju je, kao podnesak, Haškom tribunalu, tokom suđenja generalu Ratku Mladiću, podnela Mladićeva odbrana.
Ković u svojoj ekspertizi navodi izjavu Alije Delimustafića, ministra unutrašnjih poslova, koji je na sednici Saveta Predsedništva BiH za zaštitu ustavnog poretka, 9. marta 1992. godine, dakle ubrzo nakon ubistva srpskog svata, rekao da je u tom trenutku Stranka demokratske akcije imala oko 100.000 naoružanih vojnika, Hrvatska demokratska zajednica oko 60.000, dok je JNA u BiH imala svega 22.000 ljudi.
Delimustafić nije pominjao vojsku SDS-a
Delimustafić uopšte nije pominjao vojsku Srpske demokratske stranke. Partijske vojske Muslimana i Hrvata kasnije će dobiti zvaničnu formu, kroz, tobože, mobilizaciju Teritorijalne odbrane.
Na sednici krnjeg Predsedništva BiH, 14. aprila 1992. godine, ministar odbrane Jerko Doko izjavio je da to nije bila nikakva mobilizacija, već priključivanje jedinica koje su već bile mobilisane i naoružane, kako bi bile stavljene pod komandu.
Da stvar bude još gora, unapred organizovanu muslimansku vojsku u Sarajevu predvodili su okoreli zločinci: Ramiz Delalić zvani Ćelo, Jusuf Prazina zvani Juka, Mušan Topalović zvani Caco i ostali organizovani u "Zelene beretke" i "Patriotsku ligu".
Delalić prepoznat kao ubica
Svedoci su upravo Ramiza Delalića prepoznali kao ubicu Nikole Gardovića, odnosno osobu koja je tom prilikom ranila pravoslavnog sveštenika Radenka Mikovića.
Osim Delalića, koji je kasnije u televizijskoj emisiji prikazanoj u Sarajevu priznao da je ubio Gardovića, svedoci su, kao napadače, prepoznali još Suada Šabanovića iz Zvornika i Muhameda Švrakića iz Sarajeva, koji je sin osnivača "Zelenih beretki" Emina Švrakića.
Iako je Ramiz Delalić prikazivao samo kao "navodni" počinilac ubistva, čak i kao psihički bolesna osoba, to islamističkoj vladi Alije Izetbegovića nije smetalo da njemu, kao i ostalim kriminalcima, poveri komandna mesta i istaknute položaje u takozvanoj Armiji BiH.
Izetbegović se delimično odrekao usluga zločinaca tek kada su mu postali politička smetnja
Kriminalci su praktično vladali muslimanskim Sarajevom sve do kraja 1993. godine, kada su, zbog informacija objavljenih u inostranim medijima o zločinima nad Srbima u Sarajevu, počeli previše u političkom smislu da koštaju islamističkog predsednika Aliju Izetbegovića, koji ih je do tada štitio, a islamističku politiku maskirao građanskim i prozapadnim izjavama.
To takođe nije stvar srpske propagande ili srpskog razumevanja stvari.
Objašnjavajući akciju u kojoj je likvidiran Mušan Topalović Caco, izvedenu oktobra 1993. godine, funkcioner sarajevske policije Muir Alibabić, koji je rekao da je Mušan Topalović eliminisan zato što je postao politička opasnost za Izetbegovića i njegov unutrašnji krug, a ne zato što je bio zapovednik izvan kontrole.
Ubistvo Gardovića ne može se razumeti bez spoznaje celokupne situacije u tadašnjoj BiH
Ubistvo Nikole Gardovića, koji je 1. marta 1992. godine ženio sina, ne može se razumeti bez spoznaje celokupne situacije u tadašnjoj BiH.
Interesantno je, kako je navedeno u pomenutoj Kovićevoj ekspertizi, da su mnogi, posebno na Zapadu i u BiH, relativizovali notornu činjenicu da su muslimani i Hrvati u BiH formirali svoje oružane jedinice znatno pre Srba. Pravdajući uspostavljanje vlastitih paravojski tvrdili su da je sama Srpska demokratska stranka, navodno, sama po sebi bila "paravojna organizacija", što je, razume se, potpuna besmislica.
Delalić nikada nije priveden pravdi, ubijen je 2007. godine
Deo muslimanskih ekstremista, regrutovanih iz redova kriminalaca, koji su u Sarajevu ubili oko tri hiljade ljudi srpske nacionalnosti i imali 211 privatnih zatvora i logora za mučenje i silovanje, zadržao je komandne i druge pozicije, a mnogi od njih nikada nisu odgovarali pred sudom.
Ramiz Delalić zvani Ćelo ubijen je na ulazu u zgradu u kojoj je živeo 27. juna 2007. godine, tri godine nakon početka po mnogo čemu zakasnelog suđenja zbog ubistva Nikole Gardfovića, a Sarajevo je nastavilo da svoju islamističku politiku maskira narativima o tobože građanskoj BiH.
Delaić je sahranjen u šehidskom mezarju (groblju) u Sarajevu, što takođe govori o odnosu islamskog Sarajeva prema ratu i ratnim zločinima počinjenim nad nemuslimanima u BiH.
Live
